Среда, 26.01.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.23	117.94	117.58
	103.69	104.31	104
	113	113.68	113.34

Таг: сећање

Београд

10.05.2021 у 13:37

Положени венци поводом Дана сећања на жртве Холокауста у Београду

Поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста у Београду данас су положени венци на Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту. Венце су положили председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, заменик градоначелника Горан Весић и представници Јеврејске општине Београд, дипломатског кора и удружења грађана. Весић је подсетио да је прва одлука Скупштине града, после избора 2014. године, била да се 10. мај прогласи Даном сећања на жртве Холокауста у Београду, додајући да је тај дан изабран зато што су 10. маја 1942. године нацистички окупатори прогласили Београд градом без Јевреја. „На нашу срећу, а њихову жалост, то није било потпуно тачно јер су неки Јевреји успели да преживе тако што су се скривали код пријатеља Срба, били у народно-ослободилачкој борби, али,

Култура

07.05.2021 у 18:14

Одлазак човека без илузија

Мислим да је прошло то витешко време да се боримо за истину. Окружени смо лажима и искључиво личним интересима. После свих превара и разочарaња више никоме не верујем. Ове речи изговорио је пре нешто више од годину дана, у интервјуу за наш лист, глумац Феђа Стојановић, који је преминуо прекјуче у Београду после дуге и тешке болести. Признао је тада, у марту 2020, да се одлично осећа јер више нема илузије, а повод разговору била је представа „Дабогда те мајка родила” у Атељеу 212, где је Феђа играо једину мушку улогу – лик Оца. – Ово је за мене потпуно ново искуство. Девет партнерки, редитељка, сценографкиња, композиторка, а ја сам. Али са женама је много пријатније радити. Оне су вредне, поуздане, кооперативне... Нећу више да их хвалим. Али уживао сам. „Дабогда само радио са

Култура

30.04.2021 у 17:43

Разиграна поезија „младог Рембоа”

Данас се навршава десет година од смрти Петру Крдуа, песника, преводиоца, новинара и дугогодишњег председника и уредника Књижевне општине Вршац, који је изненада преминуо 30. априла 2011. године. Рођен је у Барицама поред Вршца 1952. године, у кући у којој се одувек говорило „више језика”. Из Вршца на универзитетске студије одлази у Београд, на Катедру за румунски језик Филолошког факултета. Потом, у настојању да стекне знања о једном од највећих вајара 20. века – Бранкушију, одлази и у Букурешт где успешно завршава студије историје уметности. Петру Крду је писао на два језика – румунском и српском. Прву збирку поезије објавио је на румунском у 17. години живота, а две године касније и другу, такође на румунском. Назван „млади

Писма читалаца

27.04.2021 у 10:22

Сећање на Тозовца

Тужна вест о смрти Предрага Живковића Тозовца подстакла ме да са читаоцима „Политике” поделим своје сећање које говори о томе какав је човек био овај наш уметник. Давне 1970. године, кад је тек започињао своју величанствену каријеру, затекао сам се са својим друштвом у ресторану „Стара слобода” у Панчеву у касним вечерњим сатима. Око поноћи улази Тозовац носећи хармонику на рамену и у ходу, идући ка подијуму за оркестар, каже: „Ко је ушао – ушао је. Ко није, и не треба да уђе. Затварај врата!” Са друштвом сам седео у самом углу ресторана. А онда је почео тзв. Тозовчев шоу. Певао је и свирао сатима. Сви су наручивали музику и песме, па и ја. Време је брзо пролазило, али ја не дочеках „своју” песму. Тозовац је, наиме, напустио ресторан око три ујутру, ваљда је негде журио. Прошла

Култура

26.04.2021 у 13:27

Корифеј ликовне уметности

Сликар Богољуб Боба Јовановић (1924-2021), својом професионалном биографијом представља једног од корифеја ликовне уметности у Србији друге половине 20. века. Све је почело 1953. године са две самосталне изложбе у Београду (УЛУС и Графички колектив) и предговорима Зорана Мишића и Васка Попе који су сачували своју актуелност и антиципаторски карактер и данас поетизујући матрицу флуидног и необичног у убедљивом уметничком концепту. У историзацији епохе модернизма, у контексту југословенског културног простора, Јовановићево дело је, више од епизоде, изазвало велику пажњу (посебно циклуси „Мађионичари” и „Пословице”); у стручним круговима препозната је значајна ауторска појава која прави искорак из тада владајући идеолошких схема. Исто тако, његово дело је издржало строга критичарска

Култура

14.04.2021 у 12:31

Празнина иза Бране Црнчевића осећа се на сваки начин

Председник Србије и лидер СНС Александар Вучић, подсетио је да је на данашњи дан, пре 10 година, преминуо српски књижевник Брана Црнчевић. „Пре 10 година, тихо је отишао велики човек, наш саборац и пријатељ, један од оснивача СНС, велики Брана Црнчевић. Мајстор писане речи, борац за бољу Србију, сведок епохе у којем је наша земља прошла кроз огромна искушења, неуморни бранилац расељеног српског народа који је окупљао и о којем се бринуо као председник Матице исељеника”, навео је Вучић на инстаграм профилу „avucic”, уз фотографију са Црнчевићем. Вучић истиче да се празнина у јавном, културном и политичком животу након одласка Бране Црнчевића, осећа на сваки начин. „Његов јединствени израз обојен сатиром, иронијом, понекад чак и цинизмом, на упечатљив начин је указивао свима нама

Култура

14.04.2021 у 20:00

Ако је земља облак

Дванаестог априла 1956. године у Јарковцу је рођен, а једанаестог априла 1997. из Београда је „побегао негде“, можда кад му се на главу срушио читав свет, можда да се унапред подругне распродаји бола, можда и да нам покаже да уме да буде гадан кад је наше пажње гладан. Рајко Којић је један од највећих гитариста које је српска и југословенска рок музика дала. Добро, имамо Точка, и Точак је наш Хендрикс. Рајку је недостајало мало даха, мало ваздуха, мало отвореног простора да постане наш Ричи Блекмор. Или не – зашто га поистовећивати с било ким. У музичком смислу, Рајко је био творац и покретач групе која ће у историји остати упамћена под називом „Рибља чорба“. На првом „Чорбином“ албуму групи је дао звук, тон, целину. Тај албум, „Кост у грлу“, најбољи је који је овај бенд

Култура

13.04.2021 у 20:00

Његово музичко ухо „хватало” је све звуке

Уколико не ствараш лако, онда немој ни да компонујеш, рекао је шеретски, уз осмех, Зоран Симјановић (11. 5. 1946–11. 4. 2021), композитор, када сам га поводом награде „Дарко Краљић” посетила пре непуне три године у његовом дому. Симјановићеву музику сте сигурно слушали свих ових година, иако можда тога нисте били свесни. Довољно је рећи да су шпице за ТВ Дневник Радио-телевизије Србије (од 1980), Културни и Спортски дневник, Радио Студио Б (од 1970), Јутарњи програм РТС-а и за разноврсне квизове такође његово дело. Баш као и Флојд, лик који лудо вози и лудо воли, из филма „Национална класа” за који је писао музику, Симјановић се са својим композиторским умећем провозао, у пет деценија каријере, кроз 66 играних филмова. Немогуће је све поменути, али је довољно

Култура

09.04.2021 у 09:07

Одлазак диригента Миодрага Јаноског

Миодраг Јаноски, југословенски и српски диригент (Велес, 11.08. 1936. – Младеновац 6. 04. 2021.) некадашњи диригент Опере СНП-а, в. д. директора Опере и в. д. управника СНП-а, преминуо је у 85. години, наводи се у саопштењу Срског народног позоришта. На Музичкој академији дипломирао је на више одсека: 1966. виолину код проф. Владимира Марковића, на одсеку за гудачке инструменте, потом композиције код проф. Енрика Јосифа и 1973. дириговање код проф. Живојина Здравковића. Звање магистра стекао је на Академији за глазбу у Љуљани. Током каријере усавршавао се у Софији код проф. К. Илијева и у Сијени код проф. Ф. Ферара. Каријеру је почео 1966. као виолиниста у Београдској филхармонији, а био је и члан Београдског камерног ансамбла у својству виолинисте, чембалисте и асистента диригента

Култура

07.04.2021 у 20:00

Одлазак Предрага Живковића Тозовца

Предраг Живковић Тозовац (1936–2021) српски композитор, текстописац, хармоникаш и певач народне музике преминуо је прексиноћ од последица вируса корона у 85. години на Војномедицинској академији у Београду, пренео је Танјуг. Један од последњих великана у овом жанру, уз Тому Здравковића, Василију Радојчић и Предрага Цунета Гојковића, оставио је иза себе незаборавне песме уз које се туговало и веселило, као што су „Влајна”, „Јесен у мом сокаку”, „Мирјана”, „Ти си ме чекала” или оне сетне „Виолино, не свирај” и „Овамо, Цигани”, „Очи једне жене”, „Празна чаша”... Ту је и „Јеремија” („Ја сам ја Јеремија, презивам се Крстић... Служио сам стари кадар артиљерија”), песма коју су волели војници и обична публика, али којом комунистичке власти седамдесетих година прошлог века нису биле

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8

Почетна / Тагови

26.01.2022 у 12:12

Први човек „Гаспром њефта“: Уговор о „Петрохемији“ је наставак партнерства са Владом Србије

26.01.2022 у 11:59

Корона „експлозија” у Аустрији, нови дневни рекорд инфицираних у Немачкој

26.01.2022 у 11:46

Приватни пензиони фондови нису испунили очекивања

26.01.2022 у 11:46

Омикрон на пластици и људској кожи преживљава дуже од осталих сојева

26.01.2022 у 11:38

Данска од понедељка укида епидемијске мере

26.01.2022 у 11:37

Боди Нинковићу Светосавска повеља