Среда, 01.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	107.59	108.24	107.92
	117.43	118.14	117.79

Таг: сећање

Култура

16.09.2022 у 10:18

Одлазак Радка Полича

Радко Полич, словеначки позоришни, филмски и телевизијски глумац, преминуо је јуче у 81. години оставивши иза себе бројне сценске јунаке: Капетана Дитриха, Дејвида Мисона, Дедића, Доситеја, Бориса, Франца Кенига, Лудвига Клауберга…

Култура

08.09.2022 у 10:16

Оставила је наслеђе као да је имала три живота

Ако се за некога с пуним правом може рећи да је живео за уметност, онда је то Иванка Живковић.

Култура

03.09.2022 у 10:57

Одлазак конзерватора, фреско и иконописца

Последњег дана августа, на Новом бежанијском гробљу сахрањен је Драгомир Јашовић Јаша, један од најбољих српских конзерватора, фреско и иконописаца. Рођен је у 1937. године у Сиги, код Пећи. Пошто је у свом родном крају, завршио Школу примењене уметности, Јашовић уписује Академију за ликовне уметности, коју, у класи професора Мила Милуновића завршава године 1963. После завршетка студија и одбране магистратуре, Завод за заштиту споменика културе Србије ангажује Јашовића на конзерваторским радовима, међу којима измештање манастира Пиве, због изградње хидроцентрале Мратиње, којем Јаша даје немерљив допринос, представља прави подвиг. Нарочито значајан био је његов рад на копирању фресака за које га је ангажовала Галерија фресака у Београду. Његове копије су осим у овој галерији,

Друштво

28.08.2022 у 18:41

Сремско крваво лето није преживело шест хиљада Срба

У здању Црквене ризнице српске православне црквене општине Шид изложбом „Срем 1942” биће обележена једна тужна годишњица – осам деценија хрватских и немачких масовних ратних злочина почињених над Србима у Срему. Поставка ће бити отворена данас у подне, а ауторски тим Музеја жртава геноцида потрудио се да фотографијама, прикладним текстовима и публикацијом употпуни сећање на то – како га многи називају – сремско крваво лето. Казнена експедиција, коју је предводио Виктор Томић, главни опуномоћеник усташког поглавника Анте Павелића, за месец и по дана, убила је више од 6.000 невиних мушкараца, жена и деце и ухапсила више од десет хиљада цивила. Само на простору поред православног гробља, у највећој заједничкој гробници на овим просторима нађено је око 2.800 посмртних остатака стрељаних

Регион

22.08.2022 у 20:28

Глинске жртве без права на сећање

Свако подсећање на покољ у глинској цркви одавно је уклоњено из видокруга јавности. Сведочења су скрајнута и повучена међу пожутелу архивску грађу. Мало је учињено да се трагичан догађај који је обележио цео један век на Банији памти, а изгледа да су много више успеха имали они који су радили на томе да се он заборави. У православном храму Пресвете Богородице у Глини ноћу је извршена ликвидација Срба са Кордуна и Баније. То се догодило крајем јула 1941, а већ почетком августа се искристалисала намера власти да се злочин заташка мада је усташки режим у Глини био у пуној снази и од њих тада нико није помишљао да би због злочина неко могао да одговара. Историчар Игор Мркаљ истражује бурна догађања на Банији у Другом светском рату и дошао је до изјава грађевинских

Култура

10.08.2022 у 14:18

Одлазак Оливије Њутн Џон

Оливија Њутн Џон, глумица и певачица, која је преминула прекјуче, у 73. години, била је надалеко позната и по чувеном мјузиклу „Бриљантин” из 1978, у којем је играла са Џоном Траволтом, али и по активизму у вези са лечењем и третманима против карцинома, са којим се борила готово три деценије, подсећају страни медији. Рођена је у Великој Британији, у Kембриџу 1948, али се њена породица у њеној петој години преселила у Мелбурн. Kако подсећа „Гардијан”, била је поносна на оца, који је као агент британске тајне службе радио у Блечли парку на пројекту „Енигма” током Другог светског рата, и на деду по мајци, физичара Макса Борна, добитника Нобелове награде. Први сингл снимила је 1966. у земљи рођења, а у САД је постала позната 1973, након што је нумера „Let me be there” ушла међу десет

Друштво

08.08.2022 у 20:23

Можемо се сећати само ако имамо будућност

Андреа Радак новинарством се бави готово четврт века. Писала је за „Јутарњи лист”, „Републику”, „Слободну Далмацију”, двонедељник „Зарез”... Суоснивач је „Копмедије”, прве медијске задруге у Хрватској, формиране 2013. године. Члан редакције „Новости” је од јуна 2004, а пре избора на челну функцију у листу, десетак година обављала је дужност заменика уредника. За „Политику”, између осталог, говори о томе како је бити новинар данас у Хрватској и колико је у медијима дозвољено да се догађаји из августа 1995. осветле из угла сећања, емоција и вредносних ставова припадника српског народа. Издавач недељника „Новости” је Српско народно веће, али лист на чијем сте челу труди се да темама које обрађује покрије простор који надилази такозване идентитетске оквире. Да ли јавност у Хрватској

Култура

04.08.2022 у 20:00

Уметност посвећена природи

Волео је људе. Волео је уметност, природу, животиње. Од подкозарачког дечачића одгајаног без родитеља до необично богате уметничке биографије у којој се нижу успеси европског ранга, Радован Крагуљ је прошао искуства београдске Ликовне академије уз подршку Стојана Ћелића и Бошка Карановића. По угледу на Хамагучија практиковао је мецотинту до савршенства, а својим раним радовима дотакао затамњену атмосферу култне Медиале. Британски савет му је дао шансу: бавио се професуром у Лондону, Манчестеру и на Кембриџу, док му је пасторални, рурални Велс открио чари екологије. Онда је стигао у Париз, до Музеја модерне уметности и престижних галерија. Својим инсталацијама и перформансима посвећеним очувању природе, у Бриселу, европској престоници ‒ симболу власти и моћи, низом упозоравајућих

Култура

28.07.2022 у 14:12

Играо је до краја, докле год је могао

Тешко је било писати о људима из позоришта који су нас последњих година заувек напустили. Сада је још теже. Цвеја ми је био пријатељ. Био је вољен и драг многима далеко пре мене, али ја само тако, о њему као пријатељу, могу да пишем. Многе зиме провели смо заједно разговарајући уз пуно његове страсти о томе шта је добро а шта није у театру, и многа лета, сетно ламентирајући да на овом парчету земље није све баш морало да се догоди онако како се догодило. Једном на Јадрану, који се ових дана тако често спомиње, пришао је Цвеји неки огроман човек са изразитим далматинским нагласком и широким осмехом и узвикнуо: „Ко ће коме ако не свој своме”, загрливши га и изговоривши у једном даху како је серија „Грлом у јагоде” обележила његову младост. Осим трагедија и мржњи постоји и проста људска

Друштво

25.07.2022 у 20:31

Екскурзије обилазиле Беч и Краков, заобилазиле Маутхаузен и Аушвиц

Наставници историје листом подржавају иницијативу Музеја жртава геноцида да се обиласци места ратних злочина и злочина против човечности уврсте у обавезне програме ђачких путовања. Сагласно тврде и да су жртве терора, геноцида, Холокауста дуго запостављана тема, а примећују да на њу пажњу спорадично скрећу дневнополитичка збивања, уместо константни системски покушаји да се допринесе развоју свеопште културе сећања. Најаву просветног врха да ће идеја матичне музејске установе у Србији одговорне за неговање културе сећања на жртве геноцида у току Другог светског рата бити и реализована неки наставници поздрављају, други сумњају да ће се ишта променити, трећи подсећају да, донекле, посете стратиштима, губилиштима, спомен-подручјима већ јесу део праксе. – То што се одлазећи министар

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

01.02.2023 у 09:38

Спорна гранична контрола за воз Суботица–Сегедин

01.02.2023 у 09:31

Постоје бактерије којима је пластични отпад храна - то није тако добро као што звучи

01.02.2023 у 09:25

Ерупција подводног вулкана па цунами

01.02.2023 у 09:15

Комунални рачуни „тежи” за воду и грејање

01.02.2023 у 09:06

Зелена комета ће се појавити на ноћном небу први пут од каменог доба

01.02.2023 у 08:55

НАТО учи Црногорце да са Аустријанцима ратују по планинама – шта би рекли ђетићи са Мојковца 1916.