Понедељак, 08.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.72	117.37
	114.35	115.04	114.69
	119.49	120.21	119.85

Таг: IN MEMORIAM

Култура

04.08.2022 у 20:00

Уметност посвећена природи

Волео је људе. Волео је уметност, природу, животиње. Од подкозарачког дечачића одгајаног без родитеља до необично богате уметничке биографије у којој се нижу успеси европског ранга, Радован Крагуљ је прошао искуства београдске Ликовне академије уз подршку Стојана Ћелића и Бошка Карановића. По угледу на Хамагучија практиковао је мецотинту до савршенства, а својим раним радовима дотакао затамњену атмосферу култне Медиале. Британски савет му је дао шансу: бавио се професуром у Лондону, Манчестеру и на Кембриџу, док му је пасторални, рурални Велс открио чари екологије. Онда је стигао у Париз, до Музеја модерне уметности и престижних галерија. Својим инсталацијама и перформансима посвећеним очувању природе, у Бриселу, европској престоници ‒ симболу власти и моћи, низом упозоравајућих

Култура

28.07.2022 у 14:12

Играо је до краја, докле год је могао

Тешко је било писати о људима из позоришта који су нас последњих година заувек напустили. Сада је још теже. Цвеја ми је био пријатељ. Био је вољен и драг многима далеко пре мене, али ја само тако, о њему као пријатељу, могу да пишем. Многе зиме провели смо заједно разговарајући уз пуно његове страсти о томе шта је добро а шта није у театру, и многа лета, сетно ламентирајући да на овом парчету земље није све баш морало да се догоди онако како се догодило. Једном на Јадрану, који се ових дана тако често спомиње, пришао је Цвеји неки огроман човек са изразитим далматинским нагласком и широким осмехом и узвикнуо: „Ко ће коме ако не свој своме”, загрливши га и изговоривши у једном даху како је серија „Грлом у јагоде” обележила његову младост. Осим трагедија и мржњи постоји и проста људска

Коментари

16.07.2022 у 18:00

Православна молитва за Руса у которској катедрали

Један од последњих значајних познавалаца бокељске историје, преселио се у царство небеско. Др Мирослав Лукетић, паштровски партизан, совјетски официр, будвански публициста, дипломац београдског Филозофског факултета који је докторирао филозофију у Прагу на Карловом универзитету, уредник „Паштровског алманаха”, велики патриота и бокељски ентузијаста. Након рата који је провео као партизан у родним Паштровићима као борац которског приморског одреда, Мирослав у Београду постаје питомац прве генерације нове Војне академије. Одлуком владе ФНРЈ одлази 1945. године у СССР, а 1948. успешно завршава Одеско артиљеријско војно училиште. У Стаљиновој Русији се жени Рускињом и добија сина, а Титовој Југославији се враћа 1957, две године након што се Никита Хрушчов у Београду извинио Брозу за

Култура

12.07.2022 у 13:45

Неуморна у борби за добру архитектуру

Доајенка српске архитектуре и суоснивачица Женског архитектонског друштва (ЖАД), Љиљана Бакић преминула је у Београду, оставивши иза себе богат опус. Од њених многобројних пројеката и изведених објеката, урађених у сарадњи са супругом Драгољубом или самостално, преко великог броја критичких и активистичких текстова, увек се залагала за бољу архитектуру, за етику и разум у струци, за напредак архитектуре и друштва у целини, саопштило је Женско архитектонско друштво. Заједно са супругом Драгољубом Бакићем, такође архитектом, оставила је трагове по свету и у овој земљи. У Београду је пројектовала Спортски центар „Пионир”, Вишњичку бању, а у иностранству Конгресни центар са Хотелом „Шератон” у Харареу, затим Регионални центар за обуку Плавих шлемова. Пројектовала је у Кувајту, Дубаију,

Култура

05.07.2022 у 14:50

Колико срца, толико и уметности

Редитељ Питер Брук, који је утицао на позоришну уметност широм света, преминуо је у 98. години у Паризу, где је живео и радио деценијама. С њим је умрла једна од најважнијих позоришних авантура друге половине 20. века, која је театар учинила креативним пољем за истраживање људског бића, у свим његовим димензијама. Луцидни Брук који је у освит шездесетих година одбацио шљокице са западног театра и кренуо у непресушно трагања по светској ризници митологије, имао је велики утицај и на наш регион. Његова чувена представа „Сан летње ноћи” гостовала је 1972. године на шестом Битефу, чији је био велики пријатељ. На Бруковој сцени било је све мање елемената. Само неколико тепиха, понеки јастук и „рам” који је означавао шта је споља, а шта унутра. Питер Брук рођен је у Лондону 21. марта 1925, у

Култура

05.07.2022 у 11:00

Одлазак Гордане Гордић

Гордана Гордић, историчарка уметности која је истрајно годинама радила на откривању и представљању београдског културног наслеђа, преминула је у Београду 1. јула. Шездесетих година је почела пионирски рад на систематској евиденцији, истраживању, валоризацији и заштити архитектонске баштине што је резултирало незаобилазним каталогом „Архитектонско наслеђе Београда”, који је дуго био и једини приручник који се бавио архитектонским наслеђем Београда и изазов стручњацима да се заинтересују за занемарене вредности града. Рођена је 1939. године у Београду. Основну школу и гимназију завршила је у Београду, а Филозофски факултет у Београду (група за историју уметности) уписала је 1957/58 године и дипломирала 1962. Одмах по завршетку студија (1962) запослила се у Заводу за заштиту споменика

Култура

21.06.2022 у 13:53

Дискретни шарм глумачке величине

Брзином муње је протеклог викенда планету обишла вест да је у свом дому у јужној Француској у својој 91. години преминуо врхунски француски и европски глумац Жан-Луј Трентињан. И друштвене мреже су преплављене емотиконима искрених суза за глумачком легендом увек дискретног, али неодољивог шарма с којим је освајао генерације филмских гледалаца широм света и припадао оном корпусу уметника врхунске и дуге каријере који ће живети вечно и који су имали „рашта се родити”. Када се помене Жан-Луј (Гзавије) Трентињан (1930–2022) призивају се одмах у сећања и бисери француског новог таласа и филм „Један човек и једна жена” Клода Лелуша, снимљен с Анук Еме и Трентињаном још 1966. године. Освојене су тада и канска „Златна палма” и још четрдесет и две међународне филмске награде, укључујући чак и

Култура

15.06.2022 у 13:25

Опроштај од Дејана Мијача у САНУ

Комеморативни скуп посвећен успомени на преминулог редитеља Дејана Мијача одржан је јуче у Српској академији наука и уметности, чији је био дописни члан. Позоришни редитељ Дејан Мијач преминуо је 5. априла у Београду у 87. години, оставивши неизбрисив печат у српској позоришној уметности, посебно у естетици режије. За дописног члана САНУ изабран је на последњој изборној скупштини, 4. новембра 2021. – Чини ми се да би данашњи сусрет посвећен сећањима на Дејана Мијача могао да почне реченицом која стоји испод Молијерове бисте: „Твојој слави не недостаје ништа, нама ти недостајеш.” А припадао је, осим, разуме се, породици, и свим својим бићем позоришној уметности. Нема сумње да му је столица у овој кући одавно припадала – рекао је Милан Лојаница, секретар Одељења уметности САНУ,

Култура

06.06.2022 у 15:00

Његове графике кружиле светским галеријама

Академски сликар Љубомир Кокотовић (1936–2022) умро је у родном селу Банатско Карађорђево, где је и сахрањен. Овај познати и у свету признати уметник био је запажен и по авантуристичким и контроверзним особинама. Једно време је водио монденски живот у Паризу и излагао у познатим галеријама по свету, а онда се напрасно вратио у родни крај и живео скромним животом. О томе сведочи и податак да није добио националну пензију за коју је конкурисао пет пута, а испуњавао је критријуме јер је добио низ престижних светских награда. Љубомир је потомак личких колониста који су доселили у Банат након што су земљом награђени за добровољно учешће у Првом светском рату и Солунском фронту, на страни српске војске. Када је завршио гимназију у Зрењанину, отишао је на студије у Београд где је дипломирао и

Култура

31.05.2022 у 12:08

Одлазак Витомира Дардића

Преминуо је Витомир Вицо Дардић (1947‒2022), поета и тумач поезије, који је својим казивањем стихова оживео многе песнике. Дардић је почео да казује стихове веома рано, још као дечак, у родном Бачу. У дворишту комшије Теодосија Вујиновића организовали су приредбе, са певањем и рецитовањем. У школи су брзо препознали његов таленат и почели да га позивају на разне светковине. У Београду, 1967. године, када је дошао на студије, прикључио се драмској секцији КУД „Шпанац”. Тамо су већ били Михајло Јанкетић, Ратомир Рале Дамјановић, Света Вуковић, Радослав Братић, Зоран Јовановић, Живорад Жугић, Слободан Вујовић... Имају одличног учитеља – Ивана Костића. Али Дардића не занимају позоришне представе, колективни рад, он је индивидуалац, хоће све сам и – окреће се поезији. У „крилаћењу речи”,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

07.08.2022 у 22:33

Зеленски: Нема преговора ако Русија настави са референдумима

07.08.2022 у 22:01

Џон Малкович стигао у Србију

07.08.2022 у 21:18

Гренел: Случај новинарке Асламове ужасан преседан

07.08.2022 у 21:04

Међусобне оптужбе Израелаца и Палестинаца за смрт цивила

07.08.2022 у 20:27

Пред нама су изазови можда већи него икада

07.08.2022 у 20:17

Црква – темељ очувања вере и народа