среда, 23.06.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,57
	98,47	99,06	98,77
	107,04	107,69	107,36

Таг: IN MEMORIAM

Култура

27.05.2021 у 18:35

Увек се враћала родном Банату

Милена Јефтић Ничева Костић, сликар, костимограф и сценограф, преминула је прексиноћ у Београду оставивши за собом богати уметнички опус. Својим измаштаним костимима, сценографијама и луткама ова јединствена уметница дала је посебан печат сценској илузији, показавши колико је танана линија између ликовног и позоришног стваралаштва. Рођена 1943. године у Томашевцу, дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, где је завршила постдипломске студије на одсеку за сценски костим. Своје легате за живота Милена Јефтић Ничева Костић завештала је Галерији Матице српске и Кући легата, којој је 2006. године поклонила својих 30 оригиналних радова, а пре неколико месеци и стан-атеље, у којем је живела и стварала. Мултимедијалност ове уметнице огледа се у њеном дугогодишњем раду, у

ТВ ревија

25.05.2021 у 14:29

Господину музичкој звезди с поштовањем

За 19 година, колико постоји емисија Тање Петернек Алексић „ТВ лица... као сав нормалан свет”, није се догодило, као протеклог викенда, да и у суботу и недељу буду емитоване оне које су носиле тужни предзнак In memoriam. Тања Петернек Алексић снимила је око седам стотина емисија с људима различитих генерација и професија, али увек занимљивих биографија. Захваљујући њеној богатој архиви, у суботу 15. маја, на РТС репризирана је емисија у којој је гост био Братислав Браца Петковић, посластичар с дипломом режије, некадашњи министар културе и информисања и оснивач Музеја аутомобила и позоришта Модерна гаража. Тог дана стигла је вест да је преминуо легендарни певач Ђорђе Марјановић и већ сутрадан Тања Петернек је од своје две емисије измонтирала „In memoriam – ТВ лица...” у којој је

Култура

14.05.2021 у 09:48

Одлазак Мирјане Здравковић

Мирјана Здравковић (1937‒2021), некадашња солисткиња балета престоничког Народног позоришта, кореограф, критичарка, теоретичарка игре, хроничарка, театролошкиња, преводилац, преминула је прекјуче у 84. години у Београду, како је саопштило Удружење балетских уметника Србије (УБУС). Од краја педесетих до 1982. године била је солиста балета Народног позоришта у Београду, остваривши истакнуте улоге, а гостовала је на турнејама и студијски је боравила у Француској шест пута, Италији, Белгији – код Мориса Бежара. После завршетка играчке каријере, писала је балетске критике и студије о Београдском балету у бројним домаћим листовима. Радила је као кореограф негујући савремен израз. Завршила је истовремено балетску школу „Лујо Давичо” и Другу женску гимназију у Београду. Током школовања,

Култура

13.05.2021 у 09:17

Стрип уметник богатог опуса

Преминуо је Горан Ђукић Горски, српски стрипар и илустратор, најпознатији по серијалу „Тарзан”, илустрацијама за „Политикин Забавник”, као и стриповима и филмским концептима за америчка предузећа, саопштило је Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), чији је он био члан-утемељивач. Рођен је 1956. у Сарајеву, а од 1970. године живео је у Новом Саду. Први стрип „Осветници”, по сценарију Светозара Обрадовића, објављен му је у „Спунк новостима” 1984. године, а одмах је објављен и немачкој ревији „Швере метал”. За издавачку кућу „Дневник” радио на лиценцном стрипу „Буфало Бил”. Године 1987. за часопис „Вал стрип” црта „Баладу о Словенима. За „Дечје новине” ради стрипове „Легија бесмртних” и „Велики и мали” који су објављени у „Гиганту” и „Хорору”. Прихвата понуду издавачке куће

Култура

07.05.2021 у 18:14

Одлазак човека без илузија

Мислим да је прошло то витешко време да се боримо за истину. Окружени смо лажима и искључиво личним интересима. После свих превара и разочарaња више никоме не верујем. Ове речи изговорио је пре нешто више од годину дана, у интервјуу за наш лист, глумац Феђа Стојановић, који је преминуо прекјуче у Београду после дуге и тешке болести. Признао је тада, у марту 2020, да се одлично осећа јер више нема илузије, а повод разговору била је представа „Дабогда те мајка родила” у Атељеу 212, где је Феђа играо једину мушку улогу – лик Оца. – Ово је за мене потпуно ново искуство. Девет партнерки, редитељка, сценографкиња, композиторка, а ја сам. Али са женама је много пријатније радити. Оне су вредне, поуздане, кооперативне... Нећу више да их хвалим. Али уживао сам. „Дабогда само радио са

Култура

30.04.2021 у 17:43

Разиграна поезија „младог Рембоа”

Данас се навршава десет година од смрти Петру Крдуа, песника, преводиоца, новинара и дугогодишњег председника и уредника Књижевне општине Вршац, који је изненада преминуо 30. априла 2011. године. Рођен је у Барицама поред Вршца 1952. године, у кући у којој се одувек говорило „више језика”. Из Вршца на универзитетске студије одлази у Београд, на Катедру за румунски језик Филолошког факултета. Потом, у настојању да стекне знања о једном од највећих вајара 20. века – Бранкушију, одлази и у Букурешт где успешно завршава студије историје уметности. Петру Крду је писао на два језика – румунском и српском. Прву збирку поезије објавио је на румунском у 17. години живота, а две године касније и другу, такође на румунском. Назван „млади

Писма читалаца

27.04.2021 у 10:22

Сећање на Тозовца

Тужна вест о смрти Предрага Живковића Тозовца подстакла ме да са читаоцима „Политике” поделим своје сећање које говори о томе какав је човек био овај наш уметник. Давне 1970. године, кад је тек започињао своју величанствену каријеру, затекао сам се са својим друштвом у ресторану „Стара слобода” у Панчеву у касним вечерњим сатима. Око поноћи улази Тозовац носећи хармонику на рамену и у ходу, идући ка подијуму за оркестар, каже: „Ко је ушао – ушао је. Ко није, и не треба да уђе. Затварај врата!” Са друштвом сам седео у самом углу ресторана. А онда је почео тзв. Тозовчев шоу. Певао је и свирао сатима. Сви су наручивали музику и песме, па и ја. Време је брзо пролазило, али ја не дочеках „своју” песму. Тозовац је, наиме, напустио ресторан око три ујутру, ваљда је негде журио. Прошла

Култура

26.04.2021 у 13:27

Корифеј ликовне уметности

Сликар Богољуб Боба Јовановић (1924-2021), својом професионалном биографијом представља једног од корифеја ликовне уметности у Србији друге половине 20. века. Све је почело 1953. године са две самосталне изложбе у Београду (УЛУС и Графички колектив) и предговорима Зорана Мишића и Васка Попе који су сачували своју актуелност и антиципаторски карактер и данас поетизујући матрицу флуидног и необичног у убедљивом уметничком концепту. У историзацији епохе модернизма, у контексту југословенског културног простора, Јовановићево дело је, више од епизоде, изазвало велику пажњу (посебно циклуси „Мађионичари” и „Пословице”); у стручним круговима препозната је значајна ауторска појава која прави искорак из тада владајући идеолошких схема. Исто тако, његово дело је издржало строга критичарска

Култура

14.04.2021 у 12:31

Празнина иза Бране Црнчевића осећа се на сваки начин

Председник Србије и лидер СНС Александар Вучић, подсетио је да је на данашњи дан, пре 10 година, преминуо српски књижевник Брана Црнчевић. „Пре 10 година, тихо је отишао велики човек, наш саборац и пријатељ, један од оснивача СНС, велики Брана Црнчевић. Мајстор писане речи, борац за бољу Србију, сведок епохе у којем је наша земља прошла кроз огромна искушења, неуморни бранилац расељеног српског народа који је окупљао и о којем се бринуо као председник Матице исељеника”, навео је Вучић на инстаграм профилу „avucic”, уз фотографију са Црнчевићем. Вучић истиче да се празнина у јавном, културном и политичком животу након одласка Бране Црнчевића, осећа на сваки начин. „Његов јединствени израз обојен сатиром, иронијом, понекад чак и цинизмом, на упечатљив начин је указивао свима нама

Култура

14.04.2021 у 20:00

Ако је земља облак

Дванаестог априла 1956. године у Јарковцу је рођен, а једанаестог априла 1997. из Београда је „побегао негде“, можда кад му се на главу срушио читав свет, можда да се унапред подругне распродаји бола, можда и да нам покаже да уме да буде гадан кад је наше пажње гладан. Рајко Којић је један од највећих гитариста које је српска и југословенска рок музика дала. Добро, имамо Точка, и Точак је наш Хендрикс. Рајку је недостајало мало даха, мало ваздуха, мало отвореног простора да постане наш Ричи Блекмор. Или не – зашто га поистовећивати с било ким. У музичком смислу, Рајко је био творац и покретач групе која ће у историји остати упамћена под називом „Рибља чорба“. На првом „Чорбином“ албуму групи је дао звук, тон, целину. Тај албум, „Кост у грлу“, најбољи је који је овај бенд

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6

Почетна / Тагови

22.06.2021 у 23:55

Поетски кабаре Иво Андрић

22.06.2021 у 23:15

Хрватска победила Шкотску и пласирала се у осмину финала

22.06.2021 у 23:12

Брнабићева: Отворен кластер један, испуњени услови за 3 и 4

22.06.2021 у 22:30

Дивља градња на Тари јача од кривичних пријава

22.06.2021 у 22:20

Додик: Ко је гласао за црногорску Резолуцију о Сребреници, није добродошао у РС

22.06.2021 у 22:15

Уместо награде за најбољег глумца и глумицу уводе признањe за „најбољу изведбу”