Понедељак, 06.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.98	117.68	117.33
	108.37	109.03	108.7
	117.12	117.82	117.47

Таг: IN MEMORIAM

Култура

13.01.2021 у 10:45

Преминуо Миљурко Вукадиновић

Преминуо је Миљурко Вукадиновић, песник, есејиста, преводилац и тумач српске књижевности, бивши секретар Удружења књижевника Србије и главни уредник и водитељ чувене Трибине УКС у Француској 7, саиоштило је Удружење књижевника Србије. Рођен је 1953. године у Горњем Сварчу, код Блаца. Радио је као лектор за славистику и српски језик на Универзитету у Букурешту. Био је један од оснивача Књижевне омладине Србије. Уређивао је различите књижевне листове и часописе, био уредник бројних књига, водио је бројне трибине и књижевне вечери Удружења књижевника Србије. Аутор је више десетина књига поезије, прозе и есејистике на српском и румунском језику. Годинама је истраживао теме заграничне књижевности Срба. Свој допринос Вукадиновић је дао покрету „клокотризам”, који је 70-их година 20. века

Култура

11.01.2021 у 09:39

Увек једноставна и природна

Живот Бисерке Цвејић (1923–2021) могао би да буде основа једне праве романтичарске романсиране биографије: кћерка поморца, који је „трбухом за крухом” дошао до белгијских рудника, винула се у највише уметничке сфере и својим мецосопраном освојила највеће светске оперске сцене. Као девојчица са родитељима је из свог родног Сплита отишла у Белгију и тамо провела своју младост. Отуда је у свом изговору увек задржала право француско „р” и никад није била сигурна с падежима у српском језику. Без обзира на то, неизмерно је волела своју домовину и, осећајући тај порив и унутрашњи позив, обрела се у Београду 1946. године. Њен чаробни мецосопран и снажни глумачки таленат, па, рекла бих, и несвакидашње лепота, омогућили су јој – уз низ погодних околности – да уђе у КУД „Иво Лола Рибар”, да брзо

Култура

04.01.2021 у 10:43

Осипамо се, мој господару

„Осипамо се, мој господару.” Овим стихом из једне песме Мира Главуртића растајем се од свога пријатеља Милутина Петровића. Они који су га мање познавали мисле да је он био човек „класичног” погледа на свет. Можда због тога што је истицао значај уметности и људи из наших прошлих времена (неки ће се изненадити да је приредио књигу мемоара Јакова Игњатовића). Није. Он је био човек промене. Његова књига поезије „Промена” (1974) била је други важан заокрет у нашој послератној поезији, после оног великог који је учинио Васко Попа. Тај Милутинов заокрет је био одлучан. Била је то тутњава распламсале и ужарене локомотиве у ноћи, заокрет разоран, мушки што би се рекло. Снага те његове књиге покренула је једну генерацију оних који ће, препуни стваралачког „животињства”, наставити да пишу налик оној

Култура

25.12.2020 у 10:00

Одлазак Пере Квргића

Позоришни, филмски и телевизијски глумац Перица Перо Квргић преминуо је прекјуче у Загребу у 94. години. Рођен у Моравицама у Горском Kотару, 4. марта 1927. године, харизматични Квргић последње године живота провео је у Дому за старије особе у Лашћинској. Још у раном детињству овај маг сцене показао је свој уметнички дар, похађао је некадашњу загребачку Земаљску глумачку школу и Драмски студио у Загребу, а 1944, као седамнаестогодишњак, придружио се партизанским позоришним групама „Иван Горан Ковачић” и „Аугуст Цесарец”. Од 1950. до 1954. био је члан је ансамбла Хрватског народног казалишта у Загребу, да би се у једном тренутку прикључио новоустројеној групи „побуњеника” из ХНК-а, која је основала Загребачко драмско казалиште: актуелно позориште „Гавела”. Квргић се касније поново

Култура

24.12.2020 у 13:04

Терет вечитог преиспитивања

Када га је као младића, усмереног ка прозаичном техничком занимању, Ван Гог позвао помоћу једне репродукције да му се придружи у стварању величанствене сликарске уметности боје и облика, Велизар Крстић није слутио да ће на том путу понети и много тежи терет вечитог преиспитивања, сумње и немира који је на својим плећима вукао велики мајстор из Холандије. У животу одлучан, храбро прихвативши своје позвање, Велизар Крстић ће у наредних педесет година изградити самосвојан ликовни опус, саткан од цртежа, слика, графика и скулптура који ће обележити нашу епоху глобалних катастрофа, националног страдања, личног пропадања и појединачног нестајања. Тако и у сликама и објектима колача или воћа са наизглед поп-артистичком тематиком стоји горка иронија и критички однос према обећаном рају

Култура

15.12.2020 у 10:28

Одлазак Џона ле Кареа

Прослављени британски аутор криминалистичких и шпијунских трилера Дејвид Џон Мур Корнвел, познат под псеудонимом Џон ле Каре, преминуо је у 89. години од упале плућа, како је саопштио његов агент, а јавио Би-Би-Си. Сам је проживљавао оно о чему је писао, будући да је педесетих и шездесетих година 20. века радио за службе MИ-5 и MИ-6. Године 1963. роман „Шпијун који се склонио у заветрину” постао је светски бестселер и једно од његових најбољих дела. После успеха ове књиге, оставио је посао обавештајца и потпуно се посветио писању. Написао је више од 20 књига, међу којима су „Смајлијеви људи”, „Дечко, дама, краљ, шпијун”, „Брижни баштован”, „Руска кућа”, „Ноћни менаџер”, „Најтраженији човек”, од којих су неки добили сјајне екранизације. Највећи број Ле Кареових романа смештен је у

Култура

11.12.2020 у 12:41

Два Ромеа

Смрт је, нажалост, ипак, коначна (Маркес), али на срећу, дела остају. Редитељ Арсеније Арса Јовановић, давних 80-их година прошлог века зауставио је у кадру ликове двојице глумаца - младог Тихомира Арсића и ветерана Стојана Дечермића. Сву тројицу је везивало пријатељство, а двојицу глумаца обележила је и чињеница да су се уписали у историју нашег професионалног театра, као двојица најмлађих Ромеа. Цоле Дечермић, наш Жерар Филип, како су га звали, имао је само 22 године када му је Мата Милошевић поверио улогу младог љубавника из Вероне да уз Ирену Колесар (Јулију), играју у овој Шекспировој трагедији на сцени Југословенског драмског позоришта, године 1953. А Тихомир Тика Арсић, такође један од наших најлепших, али и талентованих драмских уметника, играо је Ромеа са 24 године, на

Култура

10.12.2020 у 09:03

Преминуо глумац Михајло Јанчикин

Суботица – Глумац Михајло Мика Јанчикин преминуо је у 97. години. Јанчикин је био првак Народног позоришта у Суботици, некадашњи директор Дечјег позоришта, али и дугогодишњи јавни културни радник.Годинама Јанчикин је носио репертоар Драме на срспком језику Народног позоришта, играјући све значајне драмске улоге. Један од најстаријих живих бораца који је са 17 година отишао у партизане, био је препознатљив и по свом лепом гласу и позоришној трупи коју је формирао већ као пензионер и изводио романсе и кратке занимљиве текстове. Михајло Мика Јанчикин и у Геронтолошком центру где је провео последње године је водио хор и свирао хармонику. На позоришној сцени појавио се поново са својих 88 година и то у представи „Вишњик” на мађарском језику, који је говорио, али је за сцену увежбао и

Култура

10.12.2020 у 10:00

Тихи одлазак Боре Кандићa

Драмски уметник Боривоје Бора Кандић познат по улози младог Вука Караџића у телевизијској серији „Вук Караџић”, редитеља Ђорђа Кадијевића (1987), али и по занимљивим позоришним искорацима, преминуо је прексиноћ у Београду. Бора Кандић рођен је у Мостару 31. мај 1961, где је његов отац Милош као глумац имао ангажман и упознао његову мајку Неду. Уписао је најпре глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи Бранка Плеше, али је ипак после тога конкурисао на Факултету драмских уметности у Београду, где је и дипломирао глуму у класи Арсенија Јовановића. Недуго затим своју позоришну каријеру везао је за Југословенско драмско позориште, чији члан је био од 1986. до 1997. године, али је и пре тога остварио неколико улога у овом театру: „Колубарска битка” Добрице Ћосића, у режији Арсенија

Култура

02.12.2020 у 09:19

Одлазак Бранимира Шћепановића

Познати југословенски и српски писац и сценариста Бранимир Шћепановић (1937–2020) преминуо је у 84. години у Дому за старе на Бежанијској коси, објавио је на друштвеним мрежама писац и издавач Зоран Живковић. Шћепановић, који је на особен начин овековечио тамне стране људске природе, срам, страх, бол, танатос, био је један од најпревођенијих српских и југословенских писаца, а његов роман „Уста пуна земље” у Србији је одавно превазишао тираж од 100.000 примерака, док је на француском имао чак 23 издања. Ово дело модерног књижевног поступка, дијалошког облика приповедања, дочарава радозналост, обест и мржњу прогонитеља, у хајци на недужног човека који једино жели да умре сам у родном крају Црне Горе, као и ужаснутост, страдање и инат жртве. Ова трка, која је у почетку била безазлена,

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Тагови

06.02.2023 у 10:04

Струја враћена у домове готово 12.000 потрошача

06.02.2023 у 09:46

Потрагу за несталима у земљотресу ометају ниске температуре и снег

06.02.2023 у 09:37

Атина под снегом, поремећен саобраћај и затворене школе

06.02.2023 у 09:34

Недопустиво је да Србе третирају као мањину

06.02.2023 у 09:21

Земљотрес у Турској могао би бити најјачи у историји

06.02.2023 у 09:15

Брнабић: Груба грешка на сајту Владе, нисам могла да спавам због тога