Понедељак, 06.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.97	117.68	117.33
	107.36	108	107.68
	117.42	118.13	117.77

Таг: IN MEMORIAM

Култура

01.12.2020 у 08:22

Живео је за рокенрол

Вест о одласку Мише Алексића, бас-гитаристе „Рибље чорбе”, делује нестварно за читаву генерацију домаћих рокера, који се на друштвеним мрежама опраштају од њега. Почев од Бајаге и „Инструктора”, Дејана Цукића, рок новинара и критичара Ивана Ивачковића, „YU групе”, Кристине Ковач и многих других. Мирослав Миша Алексић није био само бас-гитариста култне рок групе „Рибља чорба”, композитор и продуцент, већ је пре свега живео рокенрол, са лакоћом и осмехом на лицу. Попут вечитог дечака са гитаром сакупљао је надахнуће на улицама родног Београда, а зауставила га је пандемија у 67. години живота. Алексић је са својом групом „Рибља чорба” освојио награду за најбољи бенд 2019. године, коју је доделило Удружење музичара рок, џез и забавне музике Србије, а уручена је недавно, у октобру ове

Култура

26.11.2020 у 15:15

Тихи одлазак Анђелије Веснић Васиљевић

Анђелија Веснић Васиљевић, глумица свестраних могућности, оспособљена да са успехом тумачи и улоге наивки и такозваног лирског фаха, али исто тако и драмске, карактерне и комичне роле, преминула је у Новом Саду, у недељу, 22. новембра, у 91. години. Потиче из свештеничке породице: њен отац, јереј Бранко Вакањац, убијен је 1942. у рацији у Јужној Бачкој. Прве глумачке кораке направила је у Аматерском позоришту у Апатину, где је била запослена у Пивари. Завршила је Државну позоришну школу у Новом Саду 1951. у класи Јурија Ракитина и Радослава Веснића. Први ангажман, од 1951. до 1954. године добила је у бањалучком Народном позоришту, да би наредне две године провела у Народном позоришту у Сомбору. Лепа и талентована глумица, уздржаног темперамента, меког, топлог и пријатног гласа,

Култура

26.11.2020 у 13:32

Прави ауторитет не тражи потврду, хвалоспев или аплауз

Огромна је вредност онога што професор Марјановић оставља за собом. Био је редовни професор АУНС и ФДУ у Београду. Аутор књига, уџбеника и монографија из области театрологије, историје позоришта и теоријске драматургије. Дугогодишњи уредник часописа „Сцена”, драматург СНП-а у Новом Саду, критичар „Политике”, троструки добитник Стеријине награде за театрологију, Ловоровог венца Позоришног музеја Војводине, Златне плакете за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије. Али чак и не говорећи о немерљивом доприносу науци о позоришту, театрографији, драматургији, десетинама књига, уџбеника и монографија, стотинама чланака и критика које су обележиле или дефинисале тренутке у животу нашег позоришта, пресудном утицају на развој Академије уметности у Новом Саду и

Култура

24.11.2020 у 10:50

Живео је за сутра

„Имам срећу да сам радио доста филмова који су били поприлично гледани и филмова који су били у номинацијама или добијали награде. Искрено, неки тачан број и не занима ме. Ја живим за сутра. Лепо је било све што је прошло и што сам доживeо толико година”, говорио је претходних година познати глумац Мустафа Надаревић, који је прекјуче преминуо у Загребу. Наглашавао је му да је било угодно да снима већину филмова које је радио, јер су и екипе и услови били изврсни. Имао је искуства и с лошом продукцијом, али је истицао да његова „машина заборава за ружно” добро ради, па се сећа само лепих послова. Колеге истичу да је био духовит, да је имао животну еротичност и да је до последњег дана радио. Познати глумац рођен је 1943. године у Бањалуци, дипломирао је глуму на загребачкој Академији

Култура

19.11.2020 у 12:37

Одлазак Коље Мићевића

Данте и Моцарт, то су били његови јунаци, са чијим биографијама је живео, које нам је приближио и учинио их нашим савременицима Преминуо је Никола Коља Мићевић, наш истакнути преводилац, песник, есејиста и музиколог. Рођен је у Бањалуци 1941. године, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на катедри за Општу књижевност Универзитета у Београду, а живео је између Париза, Бањалуке, чији је почасни грађанин био, као и нашег главног града. Радио је као самостални књижевник и преводилац, био је члан Српског књижевног друштва. Сви који познају Кољу Мићевића знају са колико је страсти и посвећености приступао језицима, а посебно нашем језику. Српски, као и француски или италијански, доживљавао је кроз музику, кроз ритмове и звук. Данте и Моцарт, то су били његови јунаци, са

Култура

18.11.2020 у 10:00

Калеидоскоп свакодневних слика и призора

Редитељ и сценариста Миливоје – Мића Милошевић, који је прекјуче преминуо у 91. години, остаће упамћен по бројним играним филмовима, међу којима су најпознатији „Тесна кожа”, „Лаф у срцу”, „Није него”, „Другарчине”, „Берлин капут”, док је са документарним филмовима „Де Јонгови” (1975) и „Жуљ” (1988) био југословенски кандидат за Оскара. Милошевић је завршио историју уметности, био је новинар и филмски критичар, режирао је документарни филм о „Бијелом дугмету” и телевизијски серијал „Тито: црвено и црно”. У једном интервјуу овај редитељ је испричао како је младост провео у Кино клубу и Кинотеци. Његова филмска каријера почела је са чувеним југословенским спортистом Мирославом Цераром. „Направио сам документарни филм о гимнастици и Церару, као да је у питању најлепша балетска представа

Култура

18.11.2020 у 20:15

Богати сценски живот преселио у вечност

Драмски уметник Иван Бекјарев преминуо је прекјуче у Београду у 75. години од последица вируса корона. Бекјарев је за време снимања филма „Било једном у Србији” Петра Ристовског у Лесковцу открио да је позитиван на вирус корона. Снимање филма је обустављено, а глумац је тада изјавио да је на Инфективној клиници у Београду, у којој је лечен од краја октобра, и да нема симптоме. Касније се, међутим, његово стање погоршало. Рођен 6. априла 1946. у Београду, у браку Ђорђа, економисте, и Радмиле, домаћице, Иван Бекјарев глумом је почео да се бави још у основној школи, а у гимназији је то већ било професионално. За пријемни испит на Факултету драмских уметности у Београду спремали су га његове прве комшије: Оливера и Раде Марковић. Становали су у истој згради, а једног дана приредили су му

Култура

06.10.2020 у 10:00

Емотивна и жустра, увек је бирала пут против струје

У низу учесталих одлазака оних најбољих, са последњим данима овог септембра, остали смо без једне од најзначајнијих савремених српских уметница. Тек што је била надомак средњих година и у моменту своје пуне стваралачке активности отишла је Исидора Жебељан, композитор изузетно богатог опуса, убедљиво афирмисаног не само код нас већ широм света. Била је композитор, професор на Факултету музичке уметности у Београду, прегалац у области културе и уметности, јавна личност високог угледа и ауторитета. Њени таленти, стваралачка енергија и општи интелектуални профил, били су од великог значаја за средину, за статус музичког и ширег уметничког стваралаштва у Српској академији наука и уметности, као и за научни и уметнички углед САНУ у широј друштвеној заједници. Када је 2006. изабрана за

Култура

09.09.2020 у 11:30

Увек са хумором до истине

Када је шездесетих година прошлог века почео да осваја и филмско платно славни чешки редитељ Јиржи Менцл (Праг, 23. фебруар 1938) бавећи се домаћим темама одмах је показао смисао за комично, поигравање са еротиком и секс симболиком, за прецизно процењене и изведене монтажне резове и веома ефикасан рад са глумцима. У домовини су га још тада називали „сладострасником и аморалистом”, а он је не осврћући се настављао да снима своје субверзивно сатиричне, идеолошко-политички критичке, иронично-хумане филмове који су, најчешће инспирисани романима Бохумила Храбала, пружали гледаоцима целог света задовољство чистог смеха. О Јиржију Менцлу и његовом мајсторству у извлачењу максималног шарма из једног културног миљеа славни чешки писац Бохумил Храбал је говорио да је „велики уметник,

Култура

26.08.2020 у 11:33

Одлазак др Марка Поповића – неуморног истраживача средњовековне прошлости

Разоткривање средњовековне прошлости Србије многоструко је у вези са личношћу Марка Поповића. Широко образован не само у области археологије већ и историје уметности и архитектуре, представљао је модел посвећеног истраживача. Марко Поповић рођен је у Ужицу 1944. године, а школовао се у Београду. Прво запослење добија у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, а потом 1976. прелази у Археолошки институт и у њему остаје до одласка у пензију 2011. године. Вишедеценијска истраживања Београдске тврђаве, која је спроводио у оквиру истоименог научноистраживачког пројекта и документационог центра при Археолошком институту, чији је био оснивач и руководилац дуги низ година, открила су бројне детаље развоја београдских фортификација од антике до краја 18. века, захваљујући којима је

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Тагови

06.02.2023 у 07:39

Најмање 76 погинулих у земљотресу на југу Турске

05.02.2023 у 23:53

Нетанијаху: Израел ће да размотри да ли да пошаље „Гвоздену куполу” Украјини

05.02.2023 у 23:37

Орлић: Сукоб у парламенту унапред планирали Заветници, Двери и Нови ДСС

05.02.2023 у 22:59

Вазжно откриће новог облика воде – у праху

05.02.2023 у 22:27

Навијачи Звезде у Риму напали навијаче Роме

05.02.2023 у 22:22

Све мање хуманитарног ентузијазма Немаца према Украјинцима