Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
116.97	117.68	117.33
107.36	108	107.68
117.42	118.13	117.77

Култура

18.08.2020 у 13:29

Одлазак једног од водећих страних србиста данашњице

Вест о смрти Владимира Павловића Гуткова (22. мај 1934 – 5. август 2020), професора, дугогодишњег шефа Катедре за славистику Филолошког факултета МГУ Ломоносов, с тугом је примљена међу српским славистима. Кроз свој вишедеценијски рад на централном руском универзитету као србиста (и сербокроатиста) В. П. Гутков је ишколовао више од педесет генерација стручњака за српски језик, неки од њих су данас и професори – и на овом универзитету. На матичном факултету у Москви држао је курсеве из граматике српског (односно раније српскохрватског) језика, историје и дијалектологије српског језика, историје српског књижевног језика, српске лексикологије и лексикографије. Објавио је за студенте уџбеник српскохрватског језика (Москва 1969). Уз плодан педагошки рад професор Гутков био је такође плодан

Култура

14.08.2020 у 10:15

Екстраваганцијом насупрот једнообразности

Малобројни су људи који умеју да завире испод званичне историје једног времена, једног народа или једног града. Још је захтевније учествовати у идејама и енергијама које надилазе склупчану стварност и шире се преко свих граница: духовних, културних, или географских. За то су потребне три суштинске врлине које су одредиле релативно кратки живот Исидоре Бјелице. Она је била слободан, храбар и добар човек. У томе тријанглу одвијала се њена јединствена и непоновљива авантура постојања. Још у тинејџерским данима у родном Сарајеву, у време испразне строгоће посттитоистичког социјализма, Исидора је интуитивно препознала да је нови сензибилитет, индиферентан према партијским друштвеним обрасцима, једина сила пред којом се отварају капије слободе. Ово откриће постаће њен credo и њена мантра,

Култура

06.08.2020 у 11:12

Написао је близу 2.000 песама

Легендарни музичар, највећи хитмејкер је у својој богатој каријери написао 1.821 дело, подсетио је „Јутарњи лист” поводом смрти Рајка Дујмића, једног од најпознатијих музичара са простора Југославије, клавијатуристе „Нових фосила” који су у време ју-рока публику освајали поп нумерама. Дујмић је рођен у Загребу 7. августа 1954, где је завршио средњу музичку школу (смер виолина) и апсолвирао на Педагошкој академији. У „Новим фосилима” био је од 1976. На такмичењима за „Песму Евровизије” као аутор се појавио три године заредом. „Нови фосили” су 1987. освојили четврто место с песмом „Ја сам за плес”, „Сребрна крила” шесто са песмом „Мангуп”, док је „Рива” из Задра 1989. с песмом „Рок ми” однела победу. ‒ Kада напишете песму и гледате како је пева десетак хиљада душа… то се, верујем,

Друштво

31.07.2020 у 10:48

Невенка Oпачић (1948-2020)

Неколико година пре свог коначног одласка, у једној јавној прилици, Невенка Опачић (децембар 1948 – јул 2020) споменула је два београдска листа која су омеђила њену новинарску каријеру. На почетку, био је то „Студент”, у којем је сарадник била као студенткиња права, а на крају „Политика”, где се пензионисала као уредник радио-телевизијског сектора. На првој од те две медијске адресе, казала је тада, „научила сам шта новинарска професија заправо значи”. На другој се, затим, то с временом могло развијати, усавршавати и примењивати. На основу тако схваћене суштине позива коју чине и знање и одговорност, дугогодишњим радом Невенка Опачић је стекла велики углед и поштовање у културној јавности, посебно у круговима филмских и телевизијских стваралаца. Њена радна биографија писана је у

Култура

16.07.2020 у 11:33

Њен живот био је музика

Оптимизaм и радост красили су личност Даринке Матић Маровић (1937–2020), можда је у томе кључ свих успеха које је у животу, дугом 83 године, постигла. То је први утисак на вест о смрти велике уметнице. Била је прва жена диригент, потом декан Факултета музичке уметности и затим ректор Универзитета уметности у Београду и то у – пет мандата. Под њеном палицом калили су се хорови „Колегијум музикум”, „Бранко Крсмановић” (сада „Обилић”), Београдска, Загребачка, Скопска филхармонија, оркестар РТС-а... Сарађивала је с операма широм света, наступала на свим меридијанима служећи својој највећој страсти – музици. Дириговала је у четрдесетак земаља света, а толико је признања добила да их је немогуће побројати. – У Херцег Новом сам први пут заплакала, а у живот сам кренула из Котора.

Друштво

08.07.2020 у 09:16

На начин доктора Милеуснића

Корона не бира. Једино што сви ми који смо га познавали и које је лечио др Милан Милеуснић, нисмо веровали је да ће вирус однети и његов живот. И то, кад му се највише радовао. Уочи 50. рођендана, 25. јула. Родом из Сенте, наизглед миран и спокојан као Војводина, носио је ватру у себи, јаку жељу за животом и дружењем са добрим људима. И нису били потребни поводи. Последњи је био пресељење у нове, веће и лепше просторије Клинике СМА чији је оснивач и власник био. Да ли је та прослава била кобна!? Живот му није био нимало лак. И онда, када је журећи да помогне пацијенту пре више од две деценије, слетео с ауто-пута ка Новом Саду, са више од 25 прелома костију, само провиђењем и залагањем лекара остао је у животу. Није лежао, ишао је свакодневно на посао и радио, готово манијакално, на

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: IN MEMORIAM

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће