Среда, 08.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.97	117.68	117.33
	108.87	109.53	109.2
	117.54	118.24	117.89

Таг: IN MEMORIAM

Култура

15.03.2022 у 20:00

Неодољиви усамљени путник

Џек Керуак (1922–1969) један је од оних америчких писаца кога су његова митологизована биографија с једне, и слава једног дела с друге стране, успеле да наткриле у толикој мери да га шира читалачка јавност препознаје искључиво као најистакнутијег представника тзв. beat генерације, аутора романа „На путу” (1957), чији се живот прерано завршио услед компликација изазваних алкохолом. Керуак је тако затворен у простор неколико етикета, сужен на неколико теза. Ове године, када славимо стогодишњицу Керуаковог рођења, имамо један разлог више да се вратимо његовом сасвим дилан томасовском лирском сензибилитету. Премда га јесте написао за само три недеље, Керуак проводи пуних седам година мукотрпно преправљајући роман „На путу” који ће доживети вртоглави успех, а Керуак бити проглашен „краљем

Култура

15.03.2022 у 16:18

Одлазак бритког полемичара

Вест о смрти Игора Мандића, писца, књижевног критичара и бритког полемичара растужила је оне који су га познавали и волели због његове ненадмашне духовитости, и то у целом региону, јер он је био од оних који је брисао границе. „Направио сам једну врсту аутомонографије, да се нико не мучи после моје смрти”, рекао је приликом нашег разговора за „Политику” у лето 2014. године а поводом књиге „Оклоп од папира” која је донела избор његових текстова, есеја, колумни и фељтона већ објављених у најважнијим часописима и новинама некадашње Југославије и данашње Хрватске и Србије од 1966. до 2003. године, али и избор интервјуа које је дао протеклих деценија. Направио је, рекао је, неку врсту ретроспективе као што то раде сликари у његовим годинама. И већ тада на корицама књиге „Оклоп од папира” је

Култура

10.03.2022 у 12:06

Тамо где је Влаја отпутовао...

Somewhere over the rainbow, way up high, There's a land that I heard of once in a lullaby. Somewhere over the rainbow skies are blue And the dreams that you dare to dream really do come true.Последњег дана октобра 2010, тренутак пошто је Вејн Шортер завршио београдско зен-магијање на путу ка бесконачности остављајући две трећине Сава центра збуњеним, једно лице у реду иза мене блистало је од среће. „Војо, ово је било сјајно/фантастично/величанствено/чудесно...!“ Волео бих да могу да се сетим шта је тачно тада изговорио Милан Влајчић. „Окупацијско дете из породице пропале буржоаске класе“, како је описао себе у монографији Београдски џез фестивал 1971–2020, иницијацију у свет џеза доживео је када га је мајка са десетак година одвела у биоскоп да види Серенаду у долини сунца. „Уз

Култура

15.02.2022 у 11:36

Милан Влајчић – ерудита и непоткупљив интелектуалац

Истински значај једног људског живота мери се тиме колико је других људи одређена личност дотакла и у њиховом духу оставила свој особени знак. По томе је недавно преминули Милан Влајчић један од најбогатијих људи на свету, зато што је својом ерудицијом, ингениозношћу и јединственим начином мишљења утицао не само на генерације читалаца већ и на српску културу уопште. Некима од нас дословно је својом добротом спасио живот у кључним тренуцима када се свет рушио. Тако велико срце никада не умире. Мало ко је умео да таквом младалачком страшћу до самог краја воли и да разуме различите ствари, књижевне класике, као и савремену књижевност – која проговара кроз бунт, псовку и сленг, да слуша џез и рокенрол, да гледа телевизију и предано прати Радио Београд, да у једном кратком разговору прође

Култура

11.02.2022 у 11:31

Човек укуса и мере

Када читамо његове приказе филмова и књига, откривамо да је био уметник посебне врсте: умео је да концептуализује, да искорачи из времена и простора, да разматра различите апстрактне идеје и асоцијације које, наизглед, нису биле повезане али су савршено стајале једна уз другу, допуњавале се и контрапунктирале. У Влајчићевим текстовима и излагањима није било дневних сањарења нити спекулација. Све је код њега морало да се провери и све је било проверљиво. Саговорник је био затечен, изненађен и често фасциниран неподношљивом лакоћом са којом је Влајчић пловио кроз културну историју и у њој проналазио упориште за потврду одређеног појма или феномена данашњице. Његова критичарска самоувереност била је суштинска. Храбро је улазио у процене нових дела, подржавао талентоване ауторе,

Култура

04.02.2022 у 20:00

Трагање за вишим сферама

Културо, збогом ‒ једна је од бројних порука којима се на друштвеним мрежама пријатељи и поштоваоци опраштају од Велимира Веље Павловића који је преминуо у Београду у среду. Овај кратки израз садржи у себи све оно што би могло да се нашироко исприча о нашем загађеном медијском простору у коме је Веља Павловић корачао на свој особит начин и тако постао добри дух овог града, његове културе, рокенрола и промотер духовности. У свом новинарском раду, дугом више од четири деценије, био је, ако занемаримо неке кратке излете, веран Студију Б, којег је поистовећивао са стилом живота, најпре радију где је радио од 1978. године, а од 1983. био уредник културног програма, а затим и телевизији где је био од првог дана. У другој половини осамдесетих био је и сарадник Културне рубрике нашег листа.

Култура

24.01.2022 у 14:44

Одлазак Петра Ђорђевића

У Пироту је 13. јануара у 79. години преминуо еминентни академски сликар мр Петар Ђорђевић. Рођен је у Пироту, уметничку школу завршио је у Нишу, а Академију ликовних уметности и постдипломске студије у Београду 1969. године у класи Љубице Цуце Сокић. Исте године имао је и прву самосталну изложбу у Београду, у Галерији Коларчевог народног универзитета. Члан je Удружења ликовних уметника Србије је од 1970. године. Од 1972. до 1975. године боравио је у Паризу. Самостално је излагао од 1967. године у Пироту, Београду, Берлину, Софији, Сомбору, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду, Лесковцу. На основу избора лондонских издавача, уврштен је међу сто најзначајнијих сликара данашњице у књизи „Мајстори данас – сто сликара светa”, а као једини сликар из Србије нашао се у издању „Савремена уметност“

Култура

21.01.2022 у 20:00

Кратак живот, а дугачка лајковачка пруга

Угледни српски књижевник Радован Бели Марковић преминуо је изненада у среду увече у свом Лајковцу, у 75. години. Смрт најпознатијег Лајковчанина, којег су суграђани звали Књижевник, представља велики губитак за српску књижевну сцену и за варош на Колубари, саопштено је из општине Лајковац. У својим делима овековечио је родне Ћелије, Лајковац, Колубару и „бело” Ваљево, приповедајући јединственим језиком. Први је добитник Повеље за животно дело општине Лајковац, која му је уручена 16. септембра 2021. године поводом дана општине. Крајем јула 2021. прелепом књижевном вечери на старом ћелијанском мосту, уз промоцију романа „Стојна ветрењача”, обележено је 50 година његовог богатог стваралачког рада. Пред, како је и сам потврдио, „одличним” скупом у којем су, поред осталих, били професор Радивоје Микић, Дарко Танасковић, Милош Јевтић, Војислав Коштуница, Душан Михајловић, Драган Лакићевић, Слободан Јевтић Пулика, ова промоција је одржана у готово нестварном амбијенту, на старом гвозденом мосту преко Колубаре, на месту званом Бели брод, у Ћелијама код Лајковца, родном месту писца, о коме је том приликом и говорио.

Култура

20.01.2022 у 11:21

Одлазак маестра Никше Барезе

Хрватски диригент интернационалне репутације Никша Бареза преминуо је прекјуче у 86. години. Успешну и богату уметничку каријеру градио је у највећим светским музичким позориштима и концертним дворанама, али није остао дужан ни свом родном Сплиту, где је поставио многa значајнa оперскa и концертнa дела. Поред тога што је био диригент у Хрватском народном казалишту у Сплиту и на Сплитском љету, оставио је вредан и дубок траг као директор музичког програма и као директор Сплитског љета. Маестро Никша Бареза био је и радо виђен гост и у Београду. Под његовом управом, поред осталог, 2017. године на великој сцени Народног позоришта у Београду публика је могла да гледа Вердијевог „Дон Карлоса”, у којем је у насловној роли дебитовао тенор Јанко Синадиновић. Међународну каријеру Никша Бареза

Култура

16.12.2021 у 22:00

Nomen non omen

МЕРА ЗА МЕРУ Почећу онако како би Тика волео: „Овде је реч о Покојнику. То је комад који је написао Нушић. Можда је трагедија, можда комедија, можда трагикомедија, а можда Покојник измиче жанровима, као и сви најбољи комади.” Режирао сам Нушићев текст за телевизију 1990. године без редитељских егзибиција и керефека, хтео сам да урадим „канонску” верзију, да се види оно што Нушић хоће. Мислим да сам успео, проверите на „Јутјубу”. Веома је тешко наћи равнотежу између озбиљности, цинизма, бурлеске, сатире и туге у том тексту, који важи за највећу Нушићеву енигму за редитеља. Саставио сам глумачку репрезентацију Миша Жутић, Предраг Ејдус, Неда Арнерић, Горан Султановић, Данило Лазовић, Бранко Цвејић, Милан Михајловић, Радош Бајић, Ружица Сокић, Лане Гутовић и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

08.02.2023 у 00:19

Русија затражила од Роџера Вотерса да говори на седници СБ УН

07.02.2023 у 23:58

Влаховић и Костић за победу Јувентуса против Салернитане

07.02.2023 у 23:55

Слике, видео-радови и инсталације

07.02.2023 у 23:53

Додик: Исламска заједница се до неподношљивости меша у политички систем БиХ

07.02.2023 у 23:53

Кина одбила захтев Америке за телефонски разговор министара одбране

07.02.2023 у 23:44

И би светлост