Уторак, 07.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.97	117.68	117.33
	108.87	109.53	109.2
	117.54	118.24	117.89

Таг: IN MEMORIAM

Култура

13.04.2021 у 20:00

Његово музичко ухо „хватало” је све звуке

Уколико не ствараш лако, онда немој ни да компонујеш, рекао је шеретски, уз осмех, Зоран Симјановић (11. 5. 1946–11. 4. 2021), композитор, када сам га поводом награде „Дарко Краљић” посетила пре непуне три године у његовом дому. Симјановићеву музику сте сигурно слушали свих ових година, иако можда тога нисте били свесни. Довољно је рећи да су шпице за ТВ Дневник Радио-телевизије Србије (од 1980), Културни и Спортски дневник, Радио Студио Б (од 1970), Јутарњи програм РТС-а и за разноврсне квизове такође његово дело. Баш као и Флојд, лик који лудо вози и лудо воли, из филма „Национална класа” за који је писао музику, Симјановић се са својим композиторским умећем провозао, у пет деценија каријере, кроз 66 играних филмова. Немогуће је све поменути, али је довољно

Култура

09.04.2021 у 09:07

Одлазак диригента Миодрага Јаноског

Миодраг Јаноски, југословенски и српски диригент (Велес, 11.08. 1936. – Младеновац 6. 04. 2021.) некадашњи диригент Опере СНП-а, в. д. директора Опере и в. д. управника СНП-а, преминуо је у 85. години, наводи се у саопштењу Срског народног позоришта. На Музичкој академији дипломирао је на више одсека: 1966. виолину код проф. Владимира Марковића, на одсеку за гудачке инструменте, потом композиције код проф. Енрика Јосифа и 1973. дириговање код проф. Живојина Здравковића. Звање магистра стекао је на Академији за глазбу у Љуљани. Током каријере усавршавао се у Софији код проф. К. Илијева и у Сијени код проф. Ф. Ферара. Каријеру је почео 1966. као виолиниста у Београдској филхармонији, а био је и члан Београдског камерног ансамбла у својству виолинисте, чембалисте и асистента диригента

Култура

07.04.2021 у 20:00

Одлазак Предрага Живковића Тозовца

Предраг Живковић Тозовац (1936–2021) српски композитор, текстописац, хармоникаш и певач народне музике преминуо је прексиноћ од последица вируса корона у 85. години на Војномедицинској академији у Београду, пренео је Танјуг. Један од последњих великана у овом жанру, уз Тому Здравковића, Василију Радојчић и Предрага Цунета Гојковића, оставио је иза себе незаборавне песме уз које се туговало и веселило, као што су „Влајна”, „Јесен у мом сокаку”, „Мирјана”, „Ти си ме чекала” или оне сетне „Виолино, не свирај” и „Овамо, Цигани”, „Очи једне жене”, „Празна чаша”... Ту је и „Јеремија” („Ја сам ја Јеремија, презивам се Крстић... Служио сам стари кадар артиљерија”), песма коју су волели војници и обична публика, али којом комунистичке власти седамдесетих година прошлог века нису биле

Култура

06.04.2021 у 09:43

Одлазак Жике Богдановића

Живислав Жика Богдановић, теоретичар уметности, стриполог и дугогодишњи директор Југословенске кинотеке, преминуо је у суботу 3. aприла у Београду у 89. години, објавила је Кинотека. Директор Југословенске кинотеке постао је 1981. и на тој функцији задржао се све до 1990. Објавио је књиге „Велики век филма” (есеји о филмској комедији, италијанском неореализму, јапанском филму), „Од филма до филма” (есеји о великанима филмске режије), „Рађање америчког звучног филма”, „Чудесни свет Ђорђа Лобачева”, „Алекс Рејмонд или последњи пут кад смо били млади”, „Чардак ни на небу ни на земљи: настанак и живот београдског стрипа” 1934/194, „Слика, звук, боја: Рађање и успон филма који говори”, као и друге. Југословенска кинотека недавно је објавила и његову последњу књигу „Пријатељи драги, не

Култура

02.04.2021 у 18:00

Морална усправност и одмереност у свему

У Флеминговом роману „Из Русије с љубављу”, главни јунак, Џемс Бонд, каже својој руској партнерки: „Nobody’s kulturny enough for you.” (Нико није довољно културан за тебе.) Ово „kulturny” (културан) позајмљеница је из руског у енглеском. И заиста, за разлику од прагматички оријентисаних Англосаксонаца, Словени ће знатно чешће рећи да је неко културан или некултуран и томе приписати знатнију тежину. Културан човек је и језички културан: свој језик користи по адетима своје културне баштине. Баш тим културним људима Иван Клајн био je аршин речених адета. Непосредно након његовог одласка сведочимо бројним и разноликим текстовима о једнако бројним и разноликим професоровим доприносима италијанистици, лексикографији, лексикологији, граматографији, нормативистици, итд. Писаће се много и о

Култура

29.03.2021 у 20:00

Зафир и његови „Јадници”

Изабрали смо човека са најбољим гласом у Београду да игра улогу Жана Валжана, најјачег човека Француске.Песма „Доведи га кући” из мјузикла „Јадници” често се пева на сахранама истакнутих појединаца широм света. Тако је певана и на сахрани познатог фудбалера Џорџа Беста у Северној Ирској. „Јадници” су музичка драма о жртвовању. Песма „Доведи га кући” је о искупљењу, нади, слави и могућности да Бог који прашта исправи ствари које су пошле у погрешном правцу. Разговарајући о песми „Доведи га кући”, Зафир и ја смо дошли до закључка да се у њој Жан Валжан посвећено моли, али и да у интерпретацији он мора допустити да га та мелодија духовно обузме. Све је то Зафиру било потаман, сем чињенице да је Валжан писан као тенорска улога, а он сам је баритонски глас. За такве ствари

Култура

29.03.2021 у 15:03

Уметник чаробног гласа

Колеге и поштоваоци опраштају се од Зафира Хаџиманова. – Његов несавладив дух, енергија да све што ради увек ради целим својим бићем, а да истовремено буде и врхунски шмекер, мора да се памти, рекао је певачев син Васил Хаџиманов Колеге, публика и поштоваоци опраштају се од Зафира Хаџиманова који је прекјуче преминуо у 78. години. Сећају се његових главних рола у мјузиклима „Виолиниста на крову” и „Јадници”, додајући да је био један од најлепших и најраскошнијих гласова југословенске популарне, али и народне музике. Као певач наступао је и у иностранству, посебно у Совјетском Савезу где је уз Ђорђа Марјановића важио за велику звезду на легендарним турнејама југословенских поп певача. Последње писмо оцу написао је син Васил Хаџиманов на свом фејсбук налогу, а пренео Танјуг. „Преминуо

Култура

28.03.2021 у 12:52

Одлазак императора шансоне

Певач, композитор, глумац, велика звезда златног доба југословенске шансоне, Зафир Хаџиманов, преминуо је јуче од последица вируса корона у 78. години, пренели су домаћи медији. Хаџиманов је компоновао десетине шансона и балада на стихове антологијских песника од Константина Миладинова, Косте Рацина, Блажета Конеског, Аце Шопова и Радована Павловског до Милоша Црњанског, Душка Радовића, Десанке Максимовић, Бране Црнчевића... Познати аутор награде је добијао од Струшких вечери поезије па до Интернационалног фестивала шансоне у Загребу. Сам, или са супругом Сенком Велетанлић, снимио је десетине песама. Наступао је на сценама попут парсике Олимпије (Париз), од Сиднеја до Москве. Зафир Хаџиманов рођен је у Кавадарцима (Македонија), од оца Васила и мајке Вере. У Београду уписује

Култура

26.03.2021 у 09:16

Сунце од човека

Не знам како бих могао у пар реченица описати човека какав је био Властимир Власта Велисављевић. Јер он је човек за роман! Само оно мало што знам о њему и оно мало што сам имао среће да проживим са њим је толико много. Само приче о томе како је Нушић дошао на пробу, како је преживео Голи оток, како га нервира Лондон јер нема нити једног трабанта на улици, како имамо тајни план да он сам игра монодраму „Вагиналних монолога”… Не знам да ли сам икад упознао човека који је био толико благородан као Власта. Никад, али никад, нисам осетио ни мржњу, ни гнев, нити најмању ружну мисао. Он је био чисто сунце од човека. И о ужасима Голог отока говорио је са неком само њему својственом благошћу. Увек насмејан, увек добре воље. Био је насмејан чак и кад га је болела глава. Никад му ништа није било

Култура

23.03.2021 у 08:17

Преминуо Адам Загајевски

Велики пољски и светски песник и есејиста Адам Загајевски преминуо је прексиноћ у Кракову, саопштила је издавачка кућа „Архоипелаг”. Адам Загајевски је рођен у Лавову, у данашњој Украјини, 1945. године. После окончања Другог светског рата породица Загајевски преселила се у Гљивице, град у Шлеској. Загајевски је студирао филозофију и психологију у Кракову, где је, радећи као професор филозофије, живео до 1980. године. Био је истакнути представник пољског књижевног Новог таласа. Његове песме писане током седамдесетих и осамдесетих година представљају један од најупечатљивијих примера социјалног веризма у европској поезији тог времена. Почетком осамдесетих година Загајевски се пресељава у Сједињене Америчке Државе, где је био универзитетски професор у Тексасу, док је један део сваке

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Тагови

07.02.2023 у 12:04

Земљотреси које је Србија запамтила

07.02.2023 у 12:04

У луци Искендерун гори стотине контејнера (ВИДЕО)

07.02.2023 у 11:51

Посланик Звонимир Стевић поднео оставку

07.02.2023 у 11:50

Драматично порастао број Белгијанаца који на посао иду бициклом

07.02.2023 у 11:50

Председништво Двери одбило позив Вучића

07.02.2023 у 11:39

Народни посланик гледао филмове за одрасле током скупштинске расправе о Косову и Метохији