Петак, 01.07.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	111.89	112.57	112.23
	116.98	117.68	117.33

Таг: зарада

Економија

25.07.2016 у 12:34

Просечна нето плата у јуну порасла 5,6 одсто на 46.450 динара

У Србији је просечна нето плата исплаћена у јуну ове године износила 46.450 динара, што је номинално за 5,7 одсто, а реално за 5,6 процената више него претходног месеца, објавио је данас Републички завод за статистику. Просечна јунска нето зарада је у односу на исти месец прошле године номинално била већа за 4,2 процента, а реално за 3,9 одсто. Бруто зарада исплаћена у јуну ове године у просеку је износила 64.019 динара, што је у односу на мај номинално више за 5,8 а реално за 5,7 одсто, док је у поређењу с јуном прошле године номинално већа за 4,4 а реално за 4,1 проценат. И просечна бруто, као и просечна нето зарада исплаћена у првих шест месеци 2016. године, такође бележе раст у односу на упоредни лањски период, и то за идентичан проценат - номинално за 4,3 одсто и реално за

Економија

27.06.2016 у 22:00

Сорос зарадио на брегзиту

Кад год се Великој Британији нешто важно догоди – Џорџ Сорос добије. Милијардер, који је на „црну среду” 1992. године згрнуо богатство на слабљењу фунте, зарадио је, чини се, и на брегзиту. Иако је уочи референдума упозоравао британску јавност да ће глас за одлазак изазвати веће и много опасније слабљење британске валуте него што је то било црне среде 1992. године, Сорос у својим пословним операцијама, изгледа, није рачунао да ће Британија остати у Европској унији. Напротив, медији су писали како је, уочи 23. јуна продавао акције и куповао злато. Да су Британци одлучили да остану, Сорос би изгубио. Овако је поново зарадио. Јер, само дан након британског референдума, цена злата је скочила на највећи ниво у последње две године. Шта је то Сорос знао што ми нисмо знали и што нису

Економија

16.04.2016 у 08:05

Већи приход од меда него од јунећег меса

Српски пчелари прошле године донели су Србији готово двоструко више новца него извозници јунећег и говеђег меса заједно. На тржиште ЕУ, Америке, Канаде… извезено је меда у вредности од 9,6 милиона долара док је пласман ове две категорије меса збирно вредео око 5,6 милиона долара. Гајење пчела постао је тек пре неколико година исплатив и масован бизнис који по, тврдњи произвођача, може да донесе више него пристојну зараду. За само годину дана број кошница увећан је за око 200.000 (тренутно их је око 870.000). Шта је утицало на ово изненадно интересовање за пчеларство? – Пре свега добра прилика да се заради. Извозно тржиште нам се полако отворило, а и пчелари су преко неколико својих организација успели да се удруже и обезбеде организовани откуп. И прошлогодишња цена од 4,5 евра по

Београд

14.04.2016 у 23:06

Београд остварио више од половине српске зараде од туризма

Прошла година била је веома успешна у области туризма, посебно у Београду. Србија је остварила 1,2 милијарде долара прихода од туризма, а Београд око 60 процената од укупне зараде, подсетио је проф. др Слободан Унковић, потпредседник Националног савета за развој туризма Србије и Привредне коморе Београда, у којој је организована туристичка конференција „Унапређење туристичке понуде Београда”. – Припремили смо амбициозну стратегију развоја туризма до 2025. године којом је предвиђено да се до 2020. само од страних туриста оствари око две и по милијарде долара прихода. До 2025. требало би да се реализује око пет милијарди долара прихода. Београд у томе има важну улогу, али ако држава мерама економске политике не настави да подстиче развој ове гране привреде, без улагања у промоцију

Економија

15.04.2016 у 08:30

Банке дуплирале зараду за годину дана

Банкама је прошле године добро ишло, јер су дуплирале зараду мерено у односу на претходну годину. У 2015. години 30 овдашњих банака је зарадило 61,2 милиона евра у односу на 28,8 милиона евра у 2014. години. И даље је више оних који послују позитивно па је тако 17 банака било у плусу, а 13 банака је исказало губитак. „Добиташи” су остварили профит од 266 милиона евра, а „губиташи” су краћи за 205 милиона, наведено је у извештају Народне банке о пословању банкарског сектора. Листу банака чије је пословање у минусу предводи Хипо банка са 7,9 милијарди динара губитка. Комерцијална банка, која је годинама пословала профитабилно, сада је на листи губитника и то на другом месту с мањком од готово 6,3 милијарде динара. То није изненађење јер је још крајем прошле године менаџмент најавио да ће

Свет

05.04.2016 у 18:05

Меси предрибловао плаћање пореза

Против најбољег фудбалера света Лионела Месија се већ неко време води судски процес због утаје пореза. Звезда Барселоне и аргентинске репрезентације се сумњичи да је у периоду од 2006. до 2009. године преварио власти, сакривши приходе у износу 4,1 милион евра. Његов отац Хорхе је наводно продавао ауторска права на продају Лионелових фотографија компанијама које послују у земљама попут Уругваја и Белизеа. Сада би могао да се нађе у новим проблемима. Немачки лист „Зидојче цајтунг” објавио је документа названа „Панама пејперс”, која показују да су неки од најутицајнијих људи на свету основали офшор компаније на егзотичним дестинацијама и тако избегавали плаћање пореза. Из света спорта има још познатих имена који су избегавали плаћање пореза: Мишел Платини, Леонардо Уљоа, Иван Заморано,

Економија

27.02.2016 у 08:05

Већи „минималац” тек од априла

Захтев Савеза самосталних синдиката Србије и Уједињених гранских синдиката „Независност” да се повећа минимална цена рада биће разматран тек следећег месеца на седници Социјално-економског савета (СЕС), а „Политика” незванично сазнаје да ће, највероватније, том приликом бити прихваћен предлог синдикалаца. Иницијатива две синдикалне централе за повећање „минималца” у понедељак није разматрана, иако је реч о поновљеном, али нешто скромнијем захтеву из септембра 2015. Синдикати сада траже да се минимална цена рада са садашњих 121 повећа на 140 динара за сат, док је лане тражено да се „минималац” за 2016. годину повећа на 143,5 динара по радном сату. Ако се синдикатима у марту буде удовољило, минимална зарада, уместо садашњих 20.328 динара, била би 24.360 динара. Њено учешће у просечној

Економија

06.02.2016 у 20:30

Вујовић: Нико неће бити закинут за плату због новог закона

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је вечерас да ће прелазак на нови начин обрачуна плата у јавном сектору донети транспарентан систем и да ће у старту сви имати исте плате, односно да нико неће бити закинут због новог закона. „У старту ће сви имати исте плате какве имају данас. Никога нећемо закинути у прелазу на нови систем”, рекао је Вујовић за Радио-телевизију Србије. Говорећи о процесу усаглашавања детаља новог рачунања плата у јавном сектору, Вујовић је рекао да је највише речи било о томе како се одређују основне плате. „Имаћемо један обједињени заједнички систем. Сада ћемо знати колико прима учитељ у односу на медицинску сестру, колико прима примаријус у односу на шофера. То је један систем који је јасан и транспарентан и сада је само питање да га применимо како

Економија

05.02.2016 у 09:47

Удовички: Закона о платама се плаше они који не желе транспарентност

Закон о платама може да не жели једино неко ко се плаши тога да се његова зарада види транспарентно у каталогу, изјавила је данас потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички. Гостујући у Двенику РТС, она је рекла да радници немају разлога да буду против новог закона. Она је објаснила да систем који су дизајнирали веома личи на системе са напредовањем и вредновањем рада, платним групама и платним разредима, у које се уклапа широк спектар запослених у општој држави, и који су уобичајени. „Оно што нам се замера, да у то не улазе јавна предузећа, то би било неуобичајено”, рекла је Удовички. Према њеним речима, накнада за минули рад се неће мењати, као ни накнаде за боловање и годишње одморе, које ће се и даље рачунати на основу просечне

Економија

28.01.2016 у 22:00

Основна плата против просечне зараде

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички и министар финансија Душан Вујовић још нису постигли договор о томе како ће изгледати нацрт закона о систему плата у јавном сектору. То значи да је за државне службенике још непознаница да ли ће се као основица за обрачунавање боловања узимати основна зарада, као што предлаже министар Вујовић, или просечна плата, која укључује и додатке попут минулог рада, регреса, ноћног и прековременог рада, што предлаже министарка Кори Удовички. Гордана Матковић, бивша министарка за рад и социјалну политику, каже да би принципијелно било најправедније решење да се као репер узму доприноси. – Ако се здравствено осигурање плаћа на просечну зараду, онда је логично и да се просечна зарада узима као основица за обрачун накнаде за боловање –

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Тагови

01.07.2022 у 12:47

ФИФА уводи нову офсајд технологију на СП у Катару

01.07.2022 у 12:30

Ердоган: Нема састанка док се Мицотакис не прибере

01.07.2022 у 12:25

У Новом Саду и Ваљеву за осам сати 1.132 саобраћајна прекршаја

01.07.2022 у 12:20

Круни се стуб на „Газели”

01.07.2022 у 12:17

Песков: Порука Зеленског није писана

01.07.2022 у 12:03

Богат програм Театријума