Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
112.2	112.88	112.54
116.92	117.62	117.27

Култура

22.03.2022 у 11:34

Умро писац Милован Витезовић

Писац Милован Витезовић преминуо је данас у Београду у 78. години, речено је Танјугу у Скупштини града.

Култура

15.03.2022 у 20:00

Неодољиви усамљени путник

Џек Керуак (1922–1969) један је од оних америчких писаца кога су његова митологизована биографија с једне, и слава једног дела с друге стране, успеле да наткриле у толикој мери да га шира читалачка јавност препознаје искључиво као најистакнутијег представника тзв. beat генерације, аутора романа „На путу” (1957), чији се живот прерано завршио услед компликација изазваних алкохолом. Керуак је тако затворен у простор неколико етикета, сужен на неколико теза. Ове године, када славимо стогодишњицу Керуаковог рођења, имамо један разлог више да се вратимо његовом сасвим дилан томасовском лирском сензибилитету. Премда га јесте написао за само три недеље, Керуак проводи пуних седам година мукотрпно преправљајући роман „На путу” који ће доживети вртоглави успех, а Керуак бити проглашен „краљем

Култура

15.03.2022 у 16:18

Одлазак бритког полемичара

Вест о смрти Игора Мандића, писца, књижевног критичара и бритког полемичара растужила је оне који су га познавали и волели због његове ненадмашне духовитости, и то у целом региону, јер он је био од оних који је брисао границе. „Направио сам једну врсту аутомонографије, да се нико не мучи после моје смрти”, рекао је приликом нашег разговора за „Политику” у лето 2014. године а поводом књиге „Оклоп од папира” која је донела избор његових текстова, есеја, колумни и фељтона већ објављених у најважнијим часописима и новинама некадашње Југославије и данашње Хрватске и Србије од 1966. до 2003. године, али и избор интервјуа које је дао протеклих деценија. Направио је, рекао је, неку врсту ретроспективе као што то раде сликари у његовим годинама. И већ тада на корицама књиге „Оклоп од папира” је

Регион

14.03.2022 у 08:32

Умро писац и књижевни критичар Игор Мандић

ЗАГРЕБ – Хрватски новинар, књижевни критичар и колумниста Игор Мандић умро је у недељу у 82. години, јављају хрватски медији. Вест о смрти Игора Мандића, који је обележио хрватско новинарство у другој половини 20. века, објавио је на Фејсбуку лексикограф Велимир Висковић. Игор Мандић је радио за бројне новине и магазине у СФРЈ, а касније у региону и био чест гост радијских и телевизијских емисија. Објављивао је социо-културолошке фељтоне, есеје, полемике и књижевне критике, написао је више од 30 књига, пренео је Танјуг.

Култура

11.03.2022 у 20:00

Дневник Живојина Павловића

Данас, док бесни рат у Украјини, и док многи поглед управљају ка Балкану, читати „Дневник 1994‒1998” Живојина Павловића, (издање „Агоре”, приређивача Снежане Лукић Павловић), може да буде обесхрабрујуће због тога што изгледа да свеколика криза из деведесетих још траје. И онда, као и сада, страдаће недужни, а интелектуалац, уметник, попут Жике Павловића, бележиће те догађаје да би остали упамћени и да би их схватили они који знају да мисле и који наравно ништа не могу да промене. Попут ратног извештача, чувени писац и редитељ записао је поводом рата у БиХ 3. маја 1994. године оно што се дословно пресликава на поменуту данашњу ситуацију: „Чему је овај рат параван? Интересима Европе? Стратешким аспирацијама Америке? Властољубивим амбицијама феудалних тирана распаднуте СФРЈ?... Или се иза

Култура

11.03.2022 у 10:33

Изложба „Океан Пекић” о животу и опусу славног писца

Изложба „Океан Пекић”, коју ће данас у Галерији Атријум Библиотеке града Београда отворити директорка БГБ Јасмина Нинков, писац Михаило Пантић и ауторка Олга Красић Марјановић, уприличена је поводом 30 година од одласка великог писца Борислава Пекића (1930‒1992), преноси Танјуг. Мултимедијални пројекат посвећен животу и стваралаштву једног од највећих српских писаца друге половине 20. века покушај је да се фотографијом, документом, личним предметима, рукописном грађом и видео и аудио-документацијом изнова скрене пажња на непролазне вредности књига које је писао Борислав Пекић, романсијер, приповедач, драмски писац, есејиста, сценариста. Обимна грађа изложбе презентована је на тридесет и осам великих плаката који су подељени у две целине. Прва прати шездесетдвогодишњи живот Борислава

Култура

10.03.2022 у 12:06

Тамо где је Влаја отпутовао...

Somewhere over the rainbow, way up high, There's a land that I heard of once in a lullaby. Somewhere over the rainbow skies are blue And the dreams that you dare to dream really do come true.Последњег дана октобра 2010, тренутак пошто је Вејн Шортер завршио београдско зен-магијање на путу ка бесконачности остављајући две трећине Сава центра збуњеним, једно лице у реду иза мене блистало је од среће. „Војо, ово је било сјајно/фантастично/величанствено/чудесно...!“ Волео бих да могу да се сетим шта је тачно тада изговорио Милан Влајчић. „Окупацијско дете из породице пропале буржоаске класе“, како је описао себе у монографији Београдски џез фестивал 1971–2020, иницијацију у свет џеза доживео је када га је мајка са десетак година одвела у биоскоп да види Серенаду у долини сунца. „Уз

Култура

09.03.2022 у 20:00

Јерговић: Сумњив ми је и добар човек

Нови Сад – Писац Миљенко Јерговић верује да добар човек може да буде и ратни злочинац. Такво његово уверење изазвало је пажњу у публици која га је слушала на Сајму књига у Новом Саду и која је од њега тражила више објашњења о погледу на добро и зло. Књижевни разговор са Јерговићем, који је на сцени „Сеобе душа” Европске престонице културе водио Иван Миленковић, представио је бројним окупљеним љубитељима књижевности, нову књигу овог писца „Тројица за картал”. У њој се Јерговић враћа истој теми као када је пре 27 година писао приче о опсади Сарајева и рату у БиХ, објављене у књизи „Сарајевски Марлборо”. Међутим, ради се о 29 нових прича у којима су, како је Јерговић објаснио, наситно посејане везе са „Сарајевским Марлбором”. – Глупо звучи, али то су концептуализиране књиге – казао

Култура

09.03.2022 у 11:21

Слобода је пала на испиту

Весна (Бјелогрлић) Голдсворти (1961) данас је најпознатија светска књижевница пореклом из Србије. Завршила је студије књижевности на Универзитету у Београду почетком осамдесетих, у доба социјализма на издисају. Од 1986. године живи у Уједињеном Краљевству, где ради као редовна професорка енглеске књижевности и креативног писања на угледним универзитетима. Њена студија Измишљање Руританије. Империјализам маште (1988) обавезна је лектира на бројним универзитетима у свету. За њену збирку песама Солунски анђео (2011) рецензију је писао нобеловац Џ. М. Куци. Весна Голдсворти написала је књигу мемоарске прозе Чернобиљске јагоде (2005), серијализоване у Тајмсу и на Би-Би-Сију, и романе Горски (2015), Господин Ка (2018) и Гвоздена завеса. Љубавна прича (2022). Књижевна дела објављује при највећим

Култура

03.03.2022 у 20:00

Доба лицемера

400 ГОДИНА: МОЛИЈЕР МЕЂУ САВРЕМЕНИЦИМА Уморна служавка пролази кроз празно гледалиште, прелази преко позорнице и долази до глумца који у импровизованој гардероби наноси слојеве беле шминке на своје лице... Први призор Молијера, француског филма о животу и времену драмског писца Жан-Батиста Поклена, познатог као Молијер. Сцена смрти је незаборавна: глумци носе уз степениште нашминканог Молијера који умире у агонији. Између тих призора ређају се епизоде и парадигматичне анегдоте једног живота посвећеног позоришту: рано преминула мајка, Луј Четрнаести са својим двором, насилничке религиозне силе, кола којима глумачка трупа путује Француском... Ова четворосатна филмска авантура у режији Ариане Мнушкине и њеног Театра ди Солеј, која би се Балзаковим речником могла звати и Људска

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: писци

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће