Уторак, 28.06.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.11	117.81	117.46
	110.72	111.39	111.05
	115.76	116.45	116.1

Таг: писци

Култура

29.10.2021 у 12:11

Црњански: Унутрашња ватра којој се одолети не може

Када читалац узме у руке књигу Горане Раичевића Агон и меланхолија: Живот и дело Милоша Црњанског (Академска књига, Нови Сад) не може се отети утиску да је реч о огромном подухвату: јер проучити целокупно стваралаштво једног уметника и његов узбудљив живот пун преокрета, сагледати целу једну бурну епоху и дело тога аутора у историјском, поетичком, друштвеном и идеолошком кључу – задатак је немерљиво тежак. Монографија Агон и меланхолија сведочи о ауторкиној посвећености: то дело спада у ред оних књига какве се напишу једном у животу. И то само ако се, поред великог знања и талента, има довољно концентрације, кондиције и снаге за тај лавовски замах. И то онда када се досегне не само интелектуални и духовни врхунац, него и становита животна зрелост, озбиљно искуство и аутентична мотивација.

Култура

28.10.2021 у 20:00

Срећан сам док пишем прозу

Суботица – „...Књижевност (је) попут барке у којој су речи сачуване од потопа” – пише Слободан Владушић у новом, четвртом роману „Омама” и враћа се Милошу Црњанском, који неочекивано броди замршеним светом криминала. Овога пута, Црњански је главни лик, а о догађајима приповеда Милош Веруловић, војни саветник у Амбасади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Берлину и херој са Кајмакчалана. Отуда је и Берлин треће деценије 20. века такође један од јунака романа као место које ће, попут још неколико европских градова, одлучујуће утицати на биографију Црњанског. Тражећи радника из Србије који је нетрагом нестао, писац нас омамљујући води кроз причу о трагању за њим од разузданости највиших слојева до беде градских предграђа толико дубоке да потире и егзистенцијалност. У вештом обрту у

Култура

26.10.2021 у 10:15

Откриј Милоша Црњанског

Културни центар Војводине „Милош Црњански” ће данас од 12 часова у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке у Новом Саду обележити дан рођења Милоша Црњанског мултимедијалним програмом у ком ће учествовати Настасја Писарев, креаторка програма, и млада глумица Јована Берић. Овогодишњe обележавање данa рођења Милоша Црњанског je увод у богат програм манифестација и различитих мултимедијалних садржаја које ће у наредним месецима у част овог великог писца организовати КЦВ „Милош Црњански”. Присутнима ће се обратити Драгана Милошевић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, и Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански”. Скупу ће присуствовати директори других културних центара у Војводини, а после њега биће одржан

Култура

25.10.2021 у 15:24

Богатство једне речи

Чачак – Пошто је свих 500 примерака првог издања Речника Драгачева (Библиотека општине Лучани, Гуча, 2020) већ у рукама читаоца, радозналих завичајаца или учених глава сa наших високих школа, писац тог великог словара Милоје Стевановић (72) написао је друго, допуњено издање. Већ је изашло из штампарије и поред 14.000 првотних одредница сад има још 3.500 нових, на укупно 860 страница. Овај азбучник чува од заборава древно и новије општење међу народом Милојевих родних Горачића и околног побрђа Старе Србије, језичко благо староставно које је Милоје бележио дању, ноћу. – Уверен да је, ваистину, важно сачувати речи, да се оне не сатаре и не потру и да њин источник не пресуши пожурих да их, неакцентоване, смештим међу корице другог издања. Те речи, као и примере који их прате, ишчитао

Култура

24.10.2021 у 22:15

Књига се и даље и воли и чита

Ниш – Одувек је Ниш био центар књиге на Балкану у правом смислу речи. Имао је своје издаваче – највише у другој половини двадесетог и на почетку овог века, а међу њима су најпознатији били „Просвета”, „Градина”, Нишки културни центар, Нишки универзитет и скоро сви факултети, као и у приватном сектору, где су се истицали „Зограф”, „Пеликан принт”, „Графика Галеб” и многи други. Имао је Ниш и своје песнике, књижевнике и публицисте. Зато није никакво чудо што пандемија вируса корона, иако траје више од годину и по, није смањила интересовање за књигу и читање, што потврђују речи Соње Шуковић, директорке Народне библиотеке „Стеван Сремац”: – У последњих двадесетак месеци није се смањио број наших редовних чланова, којих је преко 30.000, нити се смањио број издатих књига на читање. Чињеница

Култура

24.10.2021 у 20:45

Од Андрића и Чеa Геваре до Тонија Парсонса и Хандкеа

„Услед привредних и финансијских тешкоћа јављају се на појединим местима застоји и поремећаји који ометају рад на издавању квалитетне књиге и њеном ширењу у што већи круг читалаца.” Ова мисао звучи као устаљени вапај издавача у Србији. Међутим, те речи је изговорио Иво Андрић 1970. године, отварајући Београдски сајам књига. Пребродивши бројне тешкоће за претходних безмало седам деценија, ова манифестација се сврстала међу најзначајније сајамске књижевне догађаје у Европи и шире. А занимљивости нису мањкале још од првог „београдског” сајма књига, одржаног у – Загребу. Било је то у јесен 1956. године. Најављен као Југословенски сајам књига, организован је на Загребачком велесајму под покровитељством председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита. Представљено је око 12.000 књига издавача из земље

Култура

24.10.2021 у 20:30

Кад нема сајма, до књиге на клик

Да се одржава, Сајам књига био би отворен вечерас. Некада се знало, крај октобра био је резервисан за Међународни београдски сајам књига, а све који су га посећивали, било из професионалних или личних разлога, повезивала је јединствена љубав према књизи и читању, али и посебно узбуђење због сајамских сусрета. Међутим, ово је већ друга година да нас пандемија вируса, који више и није тако нов, него се некако баш одомаћио, одваја и од највеће манифестације књиге на Балкану. Одлуку да не учествују донели су издавачи, који грађане нису желели да излажу додатним здравственим ризицима. Многи организују сајамске дане, нудећи попусте на досадашње цене књига, а они попут „Лагуне”, који имају књижаре, организују потписивања и дружења с писцима. Управо се завршава 73. Франкфуртски сајам књига, који

Култура

20.10.2021 у 16:36

Револуције се данас дижу на интернету

НАША ТЕМА: КЊИЖЕВНОСТ И ПРОШЛОСТ Јирген Вертхајмер професор књижевности на немачком универзитету у Тибингену аутор је пројекта „Касандра” чији је циљ истраживање о томе да ли књижевност може успешно да предскаже будуће ратове пре него је шира јавност тога свесна. О овом пројекту писао је британски „Гардијан”, а Културни додатак пренео у претходном броју. Наслањајући се на ову тему, питали смо наше саговорнике која је књига по њиховом мишљењу најбоље описала револуцију, рат. Колико књига може да помогне у суочавању с прошлошћу и како од политике направити уметност? Предраг Петровић (Фото лична архива) Андрићева „Проклета авлија“ и Селимовићев „Дервиш и смрт“, су врхунска суочења са тоталитаризмом 20. века „Револуцију или рат најбоље приказују књиге које су

Култура

15.10.2021 у 20:00

Зашто упорно множимо Берлинске зидове

Мутан бунар ово време, Марија, немој и ти да га мутиш, речи су једног од јунака драме „Берлински зид ‒ Када се ми мртви заиграмо живих” Жељка Хубача, која прича о трагедији две породице, српске и албанске, идентитету и поделама... Жељко Хубач своје дело управо и режира у Српском народном позоришту у Новом Саду. Драматург је Александар Милосављевић, композиторка Ирена Поповић Драговић, сценограф Жељко Пишкорић, костимографкиња Марина Сремац... Премијера је у четвртак, 21. октобра на Камерној сцени СНП-а. Драмом „Берлински зид” Жељко Хубач, упушта се у нови слој истраживања људске способности за насиље и праштање. Његове јунаке у овој новосадској представи играју: Милан Ковачевић, Пеђа Марјановић, Душан Вукашиновић, Марија Меденица, Марко Савић и Нина Рукавина. – Живимо у времену

Култура

05.10.2021 у 21:00

Музеј Нине Фјодоровне

У књижевном додатку „Њујорк тајмса“ постоји редовна рубрика у којој уметници и друге јавне личности, укључујући и бивше америчке председнике, одговарају на питања која се тичу књижевног укуса и читалачких навика. Тако се од испитаника тражи и да опишу своје „иделано читалачко искуство (када, где, шта и како)“. Већина је, погађате, одговорила кратким описом жанр-сцене у којој напољу пљушти киша или веје снег, а они седе у удобној фотељи, пијуцкају вино и читају омиљену књигу, док ужарене цепанице пуцкетају у камину. На другом месту, опет погађате, налази се читање на плажи, али било је и оних који су признали како највише воле да читају на месту до ког и краљ иде пешке. На ово питање недавно је одговорио и новинар и публициста Андерсон Купер, један од „брендова“

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Тагови

28.06.2022 у 20:30

Литванија законом забранила увоз руског гаса

28.06.2022 у 20:09

У Тексасу 50 миграната преминуло у камиону на великој врућини

28.06.2022 у 20:00

„Кармину Бурану” изводим у Београду после две деценије

28.06.2022 у 19:18

Цена пшенице у паду због најаве отварања црноморских лука

28.06.2022 у 19:07

Министарка спољних послова предложила да 11. јул буде дан жалости у целој БиХ

28.06.2022 у 18:53

Вучић: Видовдан је наша голгота и наше васкрсење