Среда, 17.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.99	117.7	117.35
	114.9	115.59	115.25
	121.02	121.75	121.39

Таг: банке

Економија

17.09.2021 у 18:17

Врховни касациони суд: Дозвољено уговарање наплате премије осигурања - Адвокатура: Став неприхватљив јер је на штету грађана

Врховни касациони суд (ВКС) заузео је став да је дозвољена одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да плати банци премију осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК). То важи под условом да је ту обавезу банка јасно предочила кориснику кредита у предуговорној фази, исказивањем ове врсте трошкова кредита и његовог процентуалног и номиналног износа у понуди, наводи се у ставу ВКС у који је Танјуг имао увид. Највиши суд у земљи је навео да банка није дужна да корисника кредита упозна са структуром и начином обрачуна премије осигурања кредита. Овај правни став, који није обавезујући али је усмеравајући за све будуће одлуке нижестепених судова усвојен је у четвртак, 16. септембра на седници Грађанског одељења ВКС, објављено је на

Економија

12.09.2021 у 22:14

Мислила да је уштедела, а прошла скупо

За нашу читатељку Ј. Р. то што је прихватила понуду банке да узме још једну картицу, и то ону која имитира плаћање на рате као у случају плаћања чековима на одложено, показало се као врло скупа и неповољна одлука. – Када су ми је нудили, рекли су да нема камате и да је једини трошак месечно одржавање рачуна од 200 динара. Мислила сам да је то добро решење да не тражим чекове. Међутим, наплаћах се камата и камата, што видим у месечном изводу – каже она. У њеном изводу реч камата поменута је двадесетак пута, а види се да је дуг измиривала једном месечно по приспећу плате, односно да је ђутуре уплаћивала 25.000 динара. Да ли ова картица коју банке масовно нуде у последње време збиља нема камату или не? Објашњење је следеће. Картица која имитира плаћање на рате као код одложеног

Економија

25.08.2021 у 15:13

У јулу дуг по банкарским кредитима увећан за 1,5 посто

На крају јула укупно се по банкарским кредитима у Србији дуговало 3.011 милијарди динара, а у односу на претходни месец било је то увећање од 1,5 посто, наводи се у извештају Кредитног бироа Удружења банака Србије. Дуг становништва је био 1.275 милијарди динара, од чега је 599 милијарди динара дуга у готовинским кредитима, а 519 милијарди у стамбеним и кредитима за адаптацију. Укупни кредитни дуг правних лица био је 1.668 милијарди динара, док су предузетници задужени 67 милијарди. Укупна доцња у дугу по банкарским кредитима у Србији на крају јула износила је 3,1 проценат, док је доцња становништва била 2,5 посто, објављено је у јулском извештају Кредитног бироа Удружења банака Србије. Наводи се и да су правна лица и предузетници у доцњи од по 3,6 процената дуга, јавља

Економија

18.08.2021 у 15:22

Банке почеле да наплаћују оно што је до сада било бесплатно

Многи грађани су прешли на електронско банкарство због пандемије коронавируса. Банке су у међувремену те бесплатне услуге почеле да наплаћују. Банкарски трошкови су између 3.000 и 8.000 динара годишње, где спадају и одржавање рачуна и све трансакције. „Не можемо да се изборимо да то буде јефтиније, али можемо да изаберемо банку или променимо банку, каже Душан Узелац.„Банке то раде, онај део ценовника који се тиче провизија, више нас заболи него друге провизије које мењају, али банке на три или четири месеца мењају ценовнике и обавештавају грађане", објашњава Узелац. Према његовим речима, увек има банака које су повољније и које су скупље, и то су пословне политике. „Оне кроз те пословне политике управљају својим пословањем и клијентима које

Економија

07.08.2021 у 09:00

Да ли ће банкомати заменити банкарске службенике

Читалац „Политике” који је пре неколико дана свратио у Рајфајзен банку на Новом Београду да подигне плату обавештен је да неће моћи још дуго у тој експозитури да подиже новац на шалтеру него искључиво на банкомату. Када је рекао да нема картицу и да је не жели, већ да инсистира да по старом моделу узима новац, објаснили су му да ће онда морати да иде у неку другу пословницу у којој ће моћи да подиже средства код банкарске службенице. На питање у колико ће филијала моћи да подиже новац и шта ако му је то далеко од куће, као и да ли то значи да ће морати да стоји у реду ако хоће да добије готовину на шалтеру, одговорено му је да је то одлука надлежних у банци, а да он може да бира шта ће чинити. Када је упитао шта ће с мајком пензионерком која не може да упамти пин да би подизала

Економија

05.08.2021 у 19:00

Рајфајзен банка у Србији купила Креди агрикол банку

Рајфајзен банка у Србији купила је 100 одсто акција Креди агрикол банке, укључујући и лизинг компанију у њеном власништву – ЦА лизинг Србија, саопштено је данас. За успешно окончање ове трансакције неопходна су одобрења регулатора, наводи се у саопштењу Рајфајзен банке Интернатионал (РБИ) АГ. Уколико се та ова трансакција успешно оконча, план је да се Креди агрикол банка са седиштем у Новом саду припоји Рајфајзен банци чија је централа у Београду, а ЦА лизинг припоји Рајфајзен лизингу. „Уверени смо да би Креди агрикол банка и лизинг на најбољи начин употпунили наше пословање у Србији, будући да негујемо исте вредности и пословну културу. Чврсто верујем да бисмо овако оснажени били у прилици да још већем броју клијената пружимо иновативне производе и додатно унапредимо корисничко

Економија

19.07.2021 у 18:23

Лети је најтеже наћи слободан сеф у банци

Много времена, кликова по интернету, звања телефоном, било је потребно нашој читатељки да пронађе слободан сеф у некој банци. Сезона је годишњих одмора, казали су јој банкари, тражња је велика и како се један ослободи за њега постоје листе чекања. Они циничнији би рекли било лето или зима, годишњи одмори, празници, тек у банкама је слободних јако мало и они којима су потребни морају да се поприлично распитају о томе. Ситуација се мења свакодневно, тако да информација да имају слободних сутра више не важи. Тако је већ годинама, а разлог је свакако и то што многе банке не нуде такву услугу. Сефове за изнајмљивање немају Евробанка, Нова Љубљанска, као ни Адико банка. Пандемија је корисницима додатно искомпликовала њихову употребу, јер они који нису могли лично да користе сеф, морали су

Економија

19.07.2021 у 10:30

Дина јефтинија, али се мање користи него стране картице

Домаћа дина картица је јефтинија, али и даље се мање користи него стране, виза и мастеркард. Кад се каже јефтинија значи да она мање кошта онога код кога се провлачи, трговца на пример, као и банку која је издаје, али је као и стране потпуно бесплатна за власника, односно све оне који их користе, односно провлаче на пос-терминалима. Народна банка Србије (НБС) већ годинама улаже напоре да промовише домаћу дину с поменутим аргументима. Поготово од 2018. од када су картичарске накнаде смањене Законом о међубанкарским накнадама. НБС је чак обавезала банке да клијентима морају да издају и домаћу картицу, поред постојећих страних. Многима, међутим и даље није јасно зашто морају да је узму, па то доживљавају као намет. У периоду од пет година, од 2016. до 2020, укупне накнаде које су банке

Економија

17.07.2021 у 21:51

Веће провизије и цене услуга – појас за спасавање банака

Повећали смо провизију за плаћања по платном рачуну, исто и за упит стања на банкомату. И још неколико ставки. Овако укратко изгледа обавештење које су добили клијенти неких банака. Ништа необично, банке живе од провизија и услуга, а како су им прошле године, услед два мораторијума од по пет месеци, пали приходи, јер им дужници ништа нису плаћали, поједине су појас за преживљавање виделе у повећању поменутих накнада. Поготово у ситуацији када су камате за наше прилике на историјском минимуму. Коме се не свиђа банка нека је промени. Само, у пракси је то мало теже извести. Не због процедура, већ зато што клијенти банкама у просеку дугују око хиљаду евра. Ту су кредити, картице, дозвољени минуси, а за напуштање банке и измирења дугова дужницима треба баш оно за шта су и прекорачили праг

Економија

16.07.2021 у 22:00

Тужбе против банака разна удружења „утерују и по кућама”

Звони кућни телефон. „Добар дан. Овде Александар из Удружења грађана ’Солуција’”, представља се млађи мушки глас. „Ми за грађане тужимо банке суду за неоправдано наплаћивање трошкова обраде кредита. Да ли имате кредит”, пита Александар. „Тренутно не”, одговарам, „али јесам пре десет година”. Лажем, банци сам отплатила три готовинска зајма, али шта се то њега тиче. „Да ли сте сачували уговор”, наставља разговор Александар. „Да, имам га негде”, одговарам. „У којој сте банци”, следеће је питање. „У тој и тој.” „Ау”, каже Александар, „па они су баш много узимали за обраду кредита. Кад вам врате накнаду и са каматом за ових последњих десет година ви можете узети сасвим пристојну суму. Сигурно добијате на суду”, сугестивно ће Александар. „Хоћете ли да вас заступамо”, наставља серију

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.08.2022 у 12:23

За Луку Дончића Србија међу фаворитима на Европском првенству

17.08.2022 у 12:19

Српско тржиште непокретности вреди две милијарде евра

17.08.2022 у 12:09

Израелски премијер и други званичници шокирани Абасовим оптужбама o „50 холокауста”

17.08.2022 у 12:07

Изгубили чак 12,3 милијарди евра у првом полугодишту, од јесени трошак пребацују на купце

17.08.2022 у 11:48

Мајмунске богиње нису болест само геј популације

17.08.2022 у 11:44

Топла вода убија Средоземно море