Уторак, 28.06.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.11	117.81	117.46
	110.72	111.39	111.05
	115.76	116.45	116.1

Таг: банке

Хроника

10.10.2021 у 19:55

Важе ли за судије банкарски аршини

Три милијарде евра су банке у Србији наплатиле на основу трошкова обраде 14,5 милиона уговора о кредиту, закључених током претходних 20 година. Толико износи укупна штета која је нанета грађанима Србије, али само мали број њих се одлучио на тужбу против банке – тек око два одсто. Поднето је око 300.000 тужби, од којих је 30.000 (десет одсто) правноснажно окончано, и то све у корист корисника кредита. Судска пракса била је уједначена, а успех у спору против банке сто одсто загарантован. У зависности од висине кредита које су имали, неки грађани су добијали неколико хиљада, а неки више стотина хиљада динара одштете. Док су се многи још премишљали да ли да туже банке, један број адвоката је од оваквих спорова направио уносан бизнис, па су чак и откупљивали потраживања од клијената, а од

Економија

05.10.2021 у 17:16

Ко повуче тужбу против банке плаћа своје трошкове

Након допуне става Врховног касационог суда по коме банке нису дужне да доказују да су имале трошкове обраде кредита и осигурања стамбеног зајма код Националне корпорације за осигурања стамбених кредита (НКОСК) поставља се питање шта ће бити с парницама које су у току. А таквих је на десетине хиљада, а можда и свих сто хиљада. За оне пресуђене и извршене против банке је јасно: оне неће бити предмет било какве правне акције – што значи да банке сада неће тужити клијенте и тако наставити гушење судова. Али шта ће бити ако и када судови почну да пресуђују у корист банака, јер тада тужилац, а то су грађани, морају да плате трошкове изгубљеног спора. Учествовање у парници подразумева одређене трошкове – судске таксе, трошкове извођења доказа, вештачења и слично и награду за

Хроника

25.09.2021 у 12:17

Суд банкама омогућио да наплаћују маглу

„Колико кошта став Врховног суда”, „Сто милиона евра из џепа грађана”, „Стоп банкарском терору” – транспаренти су које су адвокати јуче истакли испред зграде Врховног касационог суда у Немањиној 9 у Београду. Поред степеништа запалили су свеће „за преминулу правду” и постављен је посмртни венац. На улазу у зграду било је полицајаца, а на протесту се окупило неколико стотина адвоката. Ставови највишег суда о трошковима обраде и осигурања кредита донети су на штету грађана, а у корист банака којима је сада омогућено да осим камате наплаћују и – маглу, речено је на протесту испред ВКС. Говорници су нагласили да су ставовима највишег суда повређене одредбе Устава Србије које гарантују грађанима право на правично суђење. Прочитана су имена 18 судија ВКС које су 16. септембра на

Друштво

23.09.2021 у 09:22

Банка вируса корона формирана у Пастеровом заводу

Стручњаци Пастеровог завода из Новог Сада направили су тест који осим одређивања нивоа антитела на ковид 19 може да покаже и колико је особа заштићена од короне. Међутим, нису се зауставили на том изуму. Успели су да произведу и прву српску вакцину против овог вируса, која се тренутно тестира на мишевима, а уједно су формирали и банку вируса корона. Та банка је важна јер се у њој налазе сојеви који се тренутно појављују код нас и власништво је Републике Србије. Како за „Политику” истиче професор др Душан Лалошевић, шеф Лабораторије за дијагностику беснила у Пастеровом заводу, њихов тест показује колико је која особа заштићена од ковида 19, а грађани ће ускоро моћи да се тестирају у овој установи. – Многе лабораторије раде анализу антитела на ковид 19 и свуда се добијају другачије

Економија

22.09.2021 у 11:47

У Народној банци Србије тврде да је инфлација привремена, 2022. се враћа на старо

Раст цена воћа и поврћа у августу је био један од највећих у последњих десетак година, изјавио је генерални директор Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије (НБС) Саво Јаковљевић и навео да је инфлација привремена и да се очекује да она до краја следеће године буде на нивоу на коме је била и претходних осам година. Јаковљевић је за РТС навео да се инфлација мери према индексу потрошачких цена у који улазе 662 производа, од чега се 10 одсто индекса односи на цене непрерађене хране, 21 на цене прерађене хране, 29 на индустријске производе, 16 на енергенте а 24 процента на услуге. Истакао је да је на укупна привредна кретања, па и на цене знатно утицало то што је прошла година била пандемијска и што смо ове године, када је о економији реч, имали постепени

Економија

17.09.2021 у 18:17

Врховни касациони суд: Дозвољено уговарање наплате премије осигурања - Адвокатура: Став неприхватљив јер је на штету грађана

Врховни касациони суд (ВКС) заузео је став да је дозвољена одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да плати банци премију осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК). То важи под условом да је ту обавезу банка јасно предочила кориснику кредита у предуговорној фази, исказивањем ове врсте трошкова кредита и његовог процентуалног и номиналног износа у понуди, наводи се у ставу ВКС у који је Танјуг имао увид. Највиши суд у земљи је навео да банка није дужна да корисника кредита упозна са структуром и начином обрачуна премије осигурања кредита. Овај правни став, који није обавезујући али је усмеравајући за све будуће одлуке нижестепених судова усвојен је у четвртак, 16. септембра на седници Грађанског одељења ВКС, објављено је на

Економија

12.09.2021 у 22:14

Мислила да је уштедела, а прошла скупо

За нашу читатељку Ј. Р. то што је прихватила понуду банке да узме још једну картицу, и то ону која имитира плаћање на рате као у случају плаћања чековима на одложено, показало се као врло скупа и неповољна одлука. – Када су ми је нудили, рекли су да нема камате и да је једини трошак месечно одржавање рачуна од 200 динара. Мислила сам да је то добро решење да не тражим чекове. Међутим, наплаћах се камата и камата, што видим у месечном изводу – каже она. У њеном изводу реч камата поменута је двадесетак пута, а види се да је дуг измиривала једном месечно по приспећу плате, односно да је ђутуре уплаћивала 25.000 динара. Да ли ова картица коју банке масовно нуде у последње време збиља нема камату или не? Објашњење је следеће. Картица која имитира плаћање на рате као код одложеног

Економија

25.08.2021 у 15:13

У јулу дуг по банкарским кредитима увећан за 1,5 посто

На крају јула укупно се по банкарским кредитима у Србији дуговало 3.011 милијарди динара, а у односу на претходни месец било је то увећање од 1,5 посто, наводи се у извештају Кредитног бироа Удружења банака Србије. Дуг становништва је био 1.275 милијарди динара, од чега је 599 милијарди динара дуга у готовинским кредитима, а 519 милијарди у стамбеним и кредитима за адаптацију. Укупни кредитни дуг правних лица био је 1.668 милијарди динара, док су предузетници задужени 67 милијарди. Укупна доцња у дугу по банкарским кредитима у Србији на крају јула износила је 3,1 проценат, док је доцња становништва била 2,5 посто, објављено је у јулском извештају Кредитног бироа Удружења банака Србије. Наводи се и да су правна лица и предузетници у доцњи од по 3,6 процената дуга, јавља

Економија

18.08.2021 у 15:22

Банке почеле да наплаћују оно што је до сада било бесплатно

Многи грађани су прешли на електронско банкарство због пандемије коронавируса. Банке су у међувремену те бесплатне услуге почеле да наплаћују. Банкарски трошкови су између 3.000 и 8.000 динара годишње, где спадају и одржавање рачуна и све трансакције. „Не можемо да се изборимо да то буде јефтиније, али можемо да изаберемо банку или променимо банку, каже Душан Узелац.„Банке то раде, онај део ценовника који се тиче провизија, више нас заболи него друге провизије које мењају, али банке на три или четири месеца мењају ценовнике и обавештавају грађане", објашњава Узелац. Према његовим речима, увек има банака које су повољније и које су скупље, и то су пословне политике. „Оне кроз те пословне политике управљају својим пословањем и клијентима које

Економија

07.08.2021 у 09:00

Да ли ће банкомати заменити банкарске службенике

Читалац „Политике” који је пре неколико дана свратио у Рајфајзен банку на Новом Београду да подигне плату обавештен је да неће моћи још дуго у тој експозитури да подиже новац на шалтеру него искључиво на банкомату. Када је рекао да нема картицу и да је не жели, већ да инсистира да по старом моделу узима новац, објаснили су му да ће онда морати да иде у неку другу пословницу у којој ће моћи да подиже средства код банкарске службенице. На питање у колико ће филијала моћи да подиже новац и шта ако му је то далеко од куће, као и да ли то значи да ће морати да стоји у реду ако хоће да добије готовину на шалтеру, одговорено му је да је то одлука надлежних у банци, а да он може да бира шта ће чинити. Када је упитао шта ће с мајком пензионерком која не може да упамти пин да би подизала

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

28.06.2022 у 20:54

На помолу договор Турске са Финском и Шведском о чланству у НАТО

28.06.2022 у 20:41

Балкан све привлaчнији за специјалне изасланике

28.06.2022 у 20:30

Литванија законом забранила увоз руског гаса

28.06.2022 у 20:09

У Тексасу 50 миграната преминуло у камиону на великој врућини

28.06.2022 у 20:00

„Кармину Бурану” изводим у Београду после две деценије

28.06.2022 у 19:18

Цена пшенице у паду због најаве отварања црноморских лука