Субота, 29.01.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.23	117.94	117.59
	105.07	105.7	105.38
	113.02	113.7	113.36

Таг: здравље

Мозаик

18.05.2021 у 22:55

Коначно доказано: Није здраво превише радити

БОН - Рад од 55 или више сати недељно, према истраживању Светске здравствене организације, драстично повећава могућност смрти од срчаног или можданог удара, а током епидемије корона вируса многи раде много дуже. Предуго радно време води до стотине хиљада смртних случајева сваке године, а у доба пандемије корона вируса многи страхују за своје радно место, тако да се још мање гледа на сат како би се задовољио послодавац, наводи се у истраживању СЗО, пише данас Дојче веле. Реч је о првој глобалној анализи у којој се истражује повезаност дужине радног времена с пре свега кардиоваскуларним фаталним случајевима. „Радити 55 сати недељно или чак више од тога представља озбиљан ризик за здравље”, рекла је директорка Одељења за животну средину, климатске промене и здравље СЗО Марија Нера и

Здравље

14.05.2021 у 18:00

Зачарани круг болесних бубрега и хипертензије

Висок крвни притисак оставља последице на многе органе, али посебно оштећује бубреге. Ако се на хипертензију надовеже и шећерна болест, онда су компликације и веће. Статистички подаци показују да бубрежни болесници чешће добијају мождане и срчане ударе, посебно ако имају и нерегулисан крвни притисак. Трећина хроничних бубрежних болесника умре од неког кардиоваскуларног обољења, пре него што доспе на дијализу или добије лекове. Др Предраг Радојковић, специјалиста интерне медицине и кардиологије, упозорава да бубрежна болест већином напредује подмукло, па велики број пацијената сазна за њу у тренутку када је обољење толико одмакло да се више не може избећи дијализа. Најчешће се приликом неког рутинског прегледа или лабораторијске анализе уоче знаци бубрежне болести као што су:

Писма читалаца

13.05.2021 у 10:22

Здравствени туризам

Вирус корона захватио је цео свет. Крај пандемије се још не назире, јер вирус има способност да мутира и постаје све заразнији и смртоноснији. Више милиона људи је до сада умрло, а стотине милиона су заражене. Маске као заштита и вакцинација за сада су једина шанса да се сачувамо. Питање је колико дуго ће нас примљене вакцине сачувати. Да ли ћемо морати више пута годишње да се вакцинишемо? Колико ћемо још дуго моћи издржати да пријатељима ни руку не пружимо? Све ово одразиће се врло брзо и на психичко стање људи у целом свету. И у таквим околностима мора се мислити на привреду, јер се од тога живи. Зато је свима у интересу да се и они који су прележали ковид 19 и залечени су, али не и излечени, што пре опораве и врате на посао и својим породицама. Србија нема море, али зато има више

Друштво

08.05.2021 у 10:27

Одложена промена Закона о здравственом осигурању

Иако је било најављено да ће Србија од следећег месеца добити измењен Закон о здравственом осигурању, то је померено за почетак следеће године. Сам текст нацрта закона под великим је питањем, као и то шта ће се коначно наћи у њему јер доста тога зависи од нових решења у вези с дигитализацијом у здравству, а постоји могућност и да се предлог нових прописа поново нађе на јавној расправи. – Постоје нове околности о којима се мора додатно расправљати и наћи решења како би се постигао потребан компромис – кажу за „Политику” у Министарству здравља. Раније је било речи да ће измењени прописи ступити на снагу од 1. јуна. У прописе треба да буде уведена дефиниција ретких болести, труднице ће моћи да остваре право на накнаду без обзира на то да ли су им уплаћени доприноси, а људи који

Друштво

08.05.2021 у 09:59

Пројекат „Јадар” – мало информација, много брига

Наша земља неће бити уништена да би се неко у Европи возио електричним аутомобилом. Грађани не желе рудник, већ пољопривреду, здраву храну, воду, пчеле, своју цркву... У нашем сокаку се још увек рађају деца – порука је коју је упутила Марија Алимпић у име удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину” у Српској академији наука и уметности (САНУ), другог дана скупа који је посвећен пројекту „Јадар” рударске компаније „Рио Тинто”. Поруку да се „наша земља неће натапати отровом” и да ће „Лозницу бранити 50.000 људи” послао је и Александар Јовановић Ћута, један од оснивача покрета „Одбранимо реке Старе планине”. – Секу нам руке и ноге, са чим ћемо ми живети и како ћемо гајити своју децу – упитао је присутне Златко Кокановић из удружења „Не дамо Јадар”. Да ли је брига становника Рађевине и

Здравље

15.04.2021 у 11:55

О душевном здрављу жена

Како мигренске главобоље оптерећују популацију, које су специфичности мигрене код жена и какви су ефекти употребе иновативне биолошке терапије у лечењу, неке су од тема о којима ће се говорити у оквиру осмог Форума Института за ментално здравље „Душевно здравље жена” који је почео јуче и одржава се у онлајн формату. Мигрена је најчешћа онеспособљавајућа примарна главобоља и честа је у свакодневној неуролошкој пракси. Процењује се да од ње болује чак 15 одсто људи у Европи, а три пута чешће се појављује код жена него код мушкараца. Као таква представља велики социоекономски проблем јер погађа најчешће радно способну популацију, и то управо жене до 40. године. Напад мигрене онемогућава обављање свакодневних животних активности и често озбиљно утиче на живот оболелих. Данас је

Писма читалаца

25.03.2021 у 11:51

У предвечерје другог века од рођења Луја Пастера

У Јовановој улици близу Калемегдана, у партеру кућe некадашњег новинара „Политике” Ђорђа Паљића, живео je један од најстаријих сарадника листа проф. др Милан Јовановић Батут. Последње три године живота, после деведесетог рођендана, живео је повучено пишући на дворишној тераси. Шеретски се шалио при честитању његовог осамдесетог рођендана желећи да претури преко главе и деведесети говорећи: „Бог је милостивији, даће он и више”. И даде му. „Господа ме консултује”, одговорио је новинару те 1940. године, у којој ће проминути светом, казујући му најважније детаље из свог дугог и занимљивог живота. Нову годину први му је честитао Слободан Јовановића, а о његовом здрављу бринуо се проф. др Коста Тодоровић. Умереност и брига о здрављу подариле су му дуг живот, који је провео у борби за очување

Друштво

19.03.2021 у 07:50

У Србији се највише умире од кардиоваскуларних болести

НИШ – У време даноноћне борбе да се победи и заустави ширење вируса корона, а ситуација се погоршава и према општој оцени све је неповољнија, у Универзитетском клиничком центру у Нишу сви расположиви просторни и савремени и модерни болнички капацитети, али и кадровски ресурси посвећени су збрињавању оболелих. УКЦ Ниш, који координира системом ковид болница од Крушевца до крајњег југа и југоистока Србије, истовремено пружа максималну здравствену заштиту нековид пацијентима. И, каже за „Политику” генерални директор УКЦ Ниш проф. др Зоран Перишић, ниједног тренутка се не одустаје од максималног пружања услуга – прегледа, лечења и најсавременије терапије свима који су угрожени и због других болести које нису ковид 19. Разлога за то има и у основном ставу да су сви пацијенти једнаки и да

Здравље

04.03.2021 у 12:19

Гојазност значајно повећала смртност од коронавируса

ЛОНДОН - Аутори студије Светске агенције за борбу против гојазности тврде да је значајан број смртних случајева услед ковида могао да буде спречен да су људи пазили на своју килажу. Гојазност је повезана са већим ризиком од смрти од ковида, а у студији се наводи да се девет од десет смртних случајева повезаних са корона вирусом догодило у државама где је висок проценат гојазних људи. То укључује и Велику Британију, која је пета земља у свету по броју преминулих од корона вируса, а четврта по броју гојазних људи. (Pixabey) У извештају се наводи да је проценат смртности десет пута већи у земљама где најмање 50 одсто становништва има вишак килограма. Аутори студије наводе да се 2,2 милиона од укупно 2,5 милиона смртних случајева догодило у земљама са високим процентом

Здравље

24.02.2021 у 10:20

Стрес погоршава тегобе са желуцем

У последњих неколико месеци све је више особа које се јављају изабраном лекару због проблема у вези с варењем и тегобама у горњем делу трбуха. Најчешћи проблеми у вези с варењем последица су поремећаја у слузници желуца. Они могу бити у облику гастропатија и гастритиса. Др Драгана Ђукић (Фото: лична архива) Како истиче др Драгана Ђукић, из београдског Дома здравља „Врачар”, проглашење пандемије и све већи број оболелих од ковида 19, страх и неизвесност од непознатог, довели су до ограниченог кретања и међусобног удаљавања људи. Последица свега тога јесте да се код великог броја особа јавио и поремећај психичког стања, како анксиозности, тако и депресије због великог стреса пролонгиране „напетости” организма. – У таквим случајевима се ремети нормално лучење

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

28.01.2022 у 22:41

Ракета Спејс икс остала без горива, ускоро ће пасти на Месец

28.01.2022 у 22:16

Патријарх Порфирије политичарима из Црне Горе: Не уплићемо се у страначка надметања

28.01.2022 у 22:05

Гутереш позвао на олимпијско примирје током ЗОИ у Пекингу

28.01.2022 у 21:52

Милановић тврди да је најкорумпиранија хрватска Пленковићева влада

28.01.2022 у 21:46

У Украјину стигла још 81 тона муниције из Америке

28.01.2022 у 21:38

Премијерка с европарламентарцима о изборима и референдуму