Недеља, 05.12.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.23	117.93	117.58
	103.76	104.38	104.07
	112.68	113.36	113.02

Таг: историја

Друштво

09.07.2019 у 15:58

Бора и Матија

На први поглед, тешко је повезати Борисава Јовића, некадашњег председника председништва СФРЈ и најближег сарадника Слободана Милошевића, са песником и дисидентом Матијом Бећковићем. Али утисак вара, па Јовић каже да су њих двојица пријатељи још из давних времена. Тако га је Матија наговарао да, уз председавање Југославијом која се распадала, преузме још једну функцију. Јовић, међутим, није пристао да постане члан политичког савета круне Александра Другог Карађорђевића који је, негде у то време, први пут пољубио свету српску земљу. Бора Јовић је одбио понуду не само зато што је црвени републиканац, већ и због другог, можда и убедљивијег разлога: такво акумулирање функција свакако се не би допало истинском владару Слободану Милошевићу

Култура

02.07.2019 у 18:39

Младом историчару награда Матице српске за „Бурна времена”

Нови Сад – Матица српска наградила је историчара млађе генерације др Миомира Гаталовића за књигу „Бурна времена. Косово и Метохија у државној политици Југославије 1966–1969”, објављеној прошле године. „У књизи су 'само' три године, али какве године”, казала је у Новом Саду историчарка, професорка др Мира Радојевић која је била на челу жирија за доделу Mатичине награде за историју „Иларион Руварац”. По начину на који пише и ради, она је упоредила Гаталовићев рад са учењем Руварца који је поставио темеље, подсећа, српској критичкој историографији, али је у то доба с краја 19. века, због свог научног приступа, био оштро нападан као „рушитељ народне традиције”. Књига „Бурна времена...” завређује, према њеним речима, Руварчеву награду, по обимности истраживања и

Политика

29.06.2019 у 22:00

Шиб: Не заборављамо патње које смо нанели Србији

Пре 830 година Стефан Немања је понудио савез Фридриху Првом Барбароси и овај пакт пријатељства представља полазну тачку дипломатских односа наше две земље, истакао је јуче амбасадор Немачке Томас Шиб на скупу поводом обележавања сусрета великог српског жупана и немачког цара у Нишу 1189. године, организованом на Филолошком факултету у Београду. Спис који говори о овом догађају, навео је Шиб, потиче из збирке докумената бискупа Дитполда из Пасауа, а чува се у архиви Баварске државне библиотеке у Минхену. Поводом сусрета два велика владара, немачки амбасадор и организатори скупа, представници Удружења знаменитих српских дипломатских породица и Филолошког факултета, под покровитељством Министарства спољних послова Србије, најавили су и свечаност у Нишу 27. јула. А на јесен и научну

Тема недеље

10.06.2019 у 09:00

Од чина генерала до чистача ципела

Из оба светска рата, Србија је изашла као победница. Али, они који су те победе извојевали нису истоветно третирани. Јер, док су ветерани Првог светског рата у међуратној југословенској монархији просили као богаљи у искрзаним униформама, борци из Другог светског рата су у социјализму уживали све привилегије. Овако би, најкраће, гласило уврежено поређење у јавности кад је реч о начину на који је држава третирала ратне ветеране после једног, односно другог планетарног оружаног сукоба. У тој представи, насупрот примерима преживелих солунаца који зарађују гланцајући ципеле по улицама или Милунке Савић, која је радила као чистачица у банци стоје генерали и официри ЈНА, који путују, летују и куће се о државном трошку. И једна и друга слика су, међутим, само део приче о статусу бораца из

Београд

02.06.2019 у 21:21

Костићева бела вила „надгледа” моћни Дунав

На Дубочајском брду, којим су пре 17 векова владали Римљани, 1932. године приликом изградње куће др Александар Костић, једaн од оснивача Медицинског факултета открио је темеље прве римске виле рустике у Србији. Овај научник оснивач Института за хистологију, Ветеринарског и Фармацеутског факултета, вођен руком судбине сасвим случајно је, као добровољац у току Првог светског рата, запазио то место у Гроцкој са кога пуца предиван поглед на „завоје” моћног Дунава. Сачувао га је у мислима и после свих страхота и голготе по Албанији купио га од Гарашанина. На овом Дубочајском брду у Гроцкој сазидао је за себе и своју жену Смиљу белу вилу. Кућа Костића годинама је била стециште уметника, али и место где је Смиља, чувени педијатар, лечила децу. Др Александар Костић Сада ће део

Свет

31.05.2019 у 14:43

Шојгу у Токију обишао гроб легендарног шпијуна Зоргеа

Министар одбране Сергеј Шојгу, током службене посете Јапану, обишао је гроб легендарног совјетског обавештајца Рихарда Зоргеа на гробљу Тама у Токију, саопштило је Министарство одбране Руске Федерације. (Фото Министарство одбране Руске Федерације) Војна делегација положила је цвеће на гроб Зоргеа одајући почаст хероју СССР-а који је у критичним тренуцима Другог светског рата у Москву послао две виталне информације. Рихард Зорге Прва информација је оквирни датум напада нацистичке Немачке на Совјетски савез, а друга да Јапан неће напасти Совјетски Савез, што је омогућило пребацивање трупа Црвене армије са Далеког истока на фронт у европском делу СССР-а и успешну одбрану Москве. Источна Немачка одала је почаст Зоргеу и поштанском марком са његовим

Друштво

31.05.2019 у 14:15

Сећање на војводу Синђелића и јунаке са Чегра

Ниш – Одавањем највиших војних почасти, полагањем цвећа и венаца крај спомен костурнице и богатим културно-уметничким програмом недалеко од Ниша обележен је велики јубилеј – 210 година од легендардног боја на Чегру. Битка ресавских јунака из Првог српског устанка, које је у борбама за ослобођење Ниша од Турака и вишевековног ропства предводио легендарни војвода Стеван Синђелић, са десетоструко бројнијим Османлијама, одиграла се 31. маја 1809. године поред нишког села Каменица. Видевши да је турска војска у свом шестом покушају успела да пробије обруч на Чегру и упала у шанчеве у којим су били српски устаници, војвода Синђелић је испалио хитац из кубуре у складиште барута. Од експлозије у барутани погинули су и славни војвода са многобројним саборцима, али и много више турских

Београд

25.05.2019 у 20:32

О љубави, људима и духу Београда

Најбољу дефиницију Београда дао је Момо Капор: „Није сав Београд у Београду. Много већи део Београда је у чежњи за Београдом, који га чини лепшим него што у ствари јесте...” Та посебна љубав свих нас који смо остали да живимо у Београду и оних који су отишли из њега тајна је лепоте и љубави према овом граду – каже Сања Ђаковић, туристички водич чија је идеја да се осмишљавајући нове туре све више окреће главном граду. Сигурна је да се наш град добро представља туристима као ризница културно-историјских вредности, али остаје скривен сам дух града, као и слојевита духовна богатства. Зато она радозналим Београђанима открива најстарије, записане, љубавне приче нашег велеграда. Говори им кога су волели Андрић, Црњански и Нушић, која се љубавна прича односи на палату „Руски цар”. Али, Сања

Магазин

11.05.2019 у 17:16

Од „Монарха” остала само плочица

Током 1890. године аустроугарски адмиралитет је решио да модернизује флоту изградњом три обалске оклопњаче депласмана око 5.000 тона, примарно наоружаних са 4 топа калибра 240 мм. Два су грађена 1893, у бродоградилишту у Трсту и један у пулском Арсеналу. Оклопњача у Пули је довршена прва; монарх Франц Јозеф је 2. децембра 1894. одлучио да се брод назове „Монарх” и свечано порине 9. маја 1895. године, те да се по њему назове читава класа, при чему би „Монарх” био заставни брод. Дан поринућа требало је да буде величанствена фешта. То је, наиме, био и датум када се обележавала битка код Хелголанда из 1864, у којој се прославио аустријски адмирал Тегетхоф. Кума Марија Терезија Уз цара лично, церемонији у Пули су 9. маја присуствовали надвојвода Франц Фердинанд, царска браћа,

Политика

06.05.2019 у 21:00

Скупштински храм књиге чува први српски устав

Шетајући међу „експонатима” продаваца на новобеоградском бувљаку, некадашња секретарица посланичког клуба ЈУЛ-а Милена Николић приметила је на једном од њих печат библиотеке Народне скупштине. Погледавши позорније, видела је да је то оригинално издање „Протокола Светоандрејске скупштине” и купила га је за 100 динара, од којих је част за трговца било целих 70 динара. Било је то неколико дана после петооктобарске „револуције”, у којој је, између осталог, запаљена тадашња Савезна скупштина и умногоме похарана. Међу несталим уметничким делима, мобилијаром и делима из скупштинске библиотеке био је и овај јединствен примерак књиге који се заправо зове „Протоколи Србске Народне Скупштине”.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

05.12.2021 у 16:49

Руска бајка Милоша Исаиловића

05.12.2021 у 16:43

У Латинској Америци милиони људи гладују због короне

05.12.2021 у 16:26

У Бриселу грађани у маршу против рестрикција

05.12.2021 у 15:58

Гашијева Алтернатива ушла у владу Северне Македоније

05.12.2021 у 15:36

Нова 1.244 случаја заразе коронавирусом, преминула још 41 особа

05.12.2021 у 15:22

Смеће у Тихом океану је огромно пластично станиште