Понедељак, 20.09.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.21	117.92	117.56
	100.05	100.66	100.35
	107.29	107.93	107.61

Таг: језик

Друштво

10.06.2021 у 09:08

Како се каже за жене у родно сензитивном језику – борци или боркиње

Када је др Валентина Бошковић Марковић, професорка енглеског језика на Универзитету „Сингидунум” у Београду, пре шест година спровела истраживање у жељи да сазна да ли њени студенти користе родно сензитиван језик, чак 97 одсто њих одговорило је да никад није чуло за појам родно осетљив језик. Шест година касније више од половине њих не само да је чуло за овај појам већ је умело и да га објасни. Како у разговору за наш лист истиче др Валентина Бошковић Марковић, охрабрује и податак да је у односу на 2015. годину употреба погрдних назива за именовање жена значајно смањења – садашњи академци не само да не користе термине као што су „половњача” и „торокуша”, већ врло често и не знају њихово значење. Занимљиво је и то што су пре само шест година службеницу МУП-а студенти називали „пандурком”,

Писма читалаца

03.06.2021 у 13:12

Уродњавање језика

Месецима слушам и читам о Закону о родној равноправности и нервирам се. Ни на крај ми памети наравно није да имам било шта против равноправности жена и мушкараца, ни на крај ми памети није ни да оправдавам било какво насиље над слабијима, али ничим не успевам да оправдам то што се овим законом најављује насиље над српским језиком. Пошто се обично руководим ставом „у се и у своје кљусе”, села сам и прочитала текст закона. Кључни захтев који се тражи/подразумева овим законом јесте захтев који је стављен у наслов овога текста: процес уродњавања мора се спровести на свим нивоима – и то поновљено 12 пута. Реч уродњавање не постоји ни у једном од шест прегледаних речника српскога језика (Речник САНУ још није стигао до У), а није ни могла да буде записана, јер је превод енглеског израза

Писма читалаца

02.06.2021 у 12:18

Језичка родна равноправност на штету жена

У последњих сто година српски језик полако губи своју природу: најпре губи писмо, а све потоње је само наставак затирања. Сложенице престају то да буду, калемљењем вештачких нагласака, као што су: исТОимено, лабоРАторија, саНАторијум... а тек генитиви – маТУраната, коМАНданата, ватРОгасаца... Потом наилази време транспарентних англицизама: где дестинација едукације по дифолту хармонизује бенефите... Међутим, жене и мушкарци су и даље изједначени у својим професијама као лекари, инжењери, пољопривредници, васпитачи, психолози... од којих су неки називи професија временом природно добили свој облик у женском роду, јер складно и лепо звуче, спретни за изговор. Али не, и даље све то звучи исувише природно – исувише српски. Зато се уводи васпитна мера „језичке родне равноправности”, коју

Друштво

01.06.2021 у 10:30

Ломићемо језик због родне осетљивости

Приморавање становништва на употребу искључиво родно осетљивог језика повлачи за собом дубоке резове у норми стандардног српског језика, упозоравају из Матице српске Данас на снагу ступа Закон о родној равноправности, срочен тако да еминенти зналци и чувари српског језика не могу да зажмуре над одредбама које искључиво налажу употребу родно осетљивог језика. По слову закона то је „језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу”. Формулације у закону које обавезују да се у службеној употреби једино користе форме родно осетљивог језика које се, између осталог, односе на

Друштво

01.06.2021 у 09:42

Закон о родној равноправности ступио на снагу, што мењају нови прописи

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да би Закон о родној равноправности, који је данас ступио на снагу, требало да донесе бољу уравнотеженост мање заступљеног пола и бољи родни баланс у свим областима. „Уравнотеженост оба пола постоји ако је тај проценат 40 до 50 процената. Нижи проценти представљају родни дисбаланс, па није битно да ли су у питању мушкарци или жене. Погрешна је перцепција да се ради о равноправности жена, већ се ради о равноправности свих нас”, истакла је Бранкица Јанковић за РТС, преноси Танјуг. Истакла је да верује да смо сви сагласни да су најбољи радни колективи где постоји баланс, али да се то не може постићи преко ноћи. „Као што неће довести до баланса ни у правосуђу. Имате 75 процената (жена) судија, али знате због чега, зато

Писма читалаца

31.05.2021 у 12:14

Сачувајмо наш језик и од законског насиља

Угледни лингвисти су, још приликом припреме Закона о родној равноправности, указивали да он представља посебан вид насиља над српским језиком. Сада када су га народни посланици и усвојили. Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију нашег језика, с правом указује на чињеницу да је тај докуменат гуран по најбржој процедури, а никако да се припреми, много важнији Закон о српском језику и писму у службеној употреби. У оба случаја, подразумева се, да језик треба да креирају стручњаци, а не политичари. Чињеница је, већ дуже време, како смо доспели у ситуацију да добијамо неке нове, двосмислене или рогобатне називе занимања којима се, сасвим нормално и успешно баве и припаднице лепшег пола, попут оваквих: дописница, овог пута не као врста поштанског писма, него новинарка

Друштво

30.05.2021 у 21:00

У филолошким одељењима најмање ђака учи француски

Најмлађу генерацију гимназијалаца који француски језик уче у специјализованом смеру за талентоване за филолошке науке чини свега девет ђака – на републичком нивоу. То су садашњи прваци престоничке Филолошке гимназије. Али тај куриозитет, као и вишегодишњи проблем да се попуни квота у филолошким одељењима за француски језик и књижевност, па и чињеница да због тога овај смер у Карловачкој гимназији већ неколико година не уписује ђаке, остају у сенци јагме за места у другим филолошким или двојезичним одељењима за даровите. Треба разликовати филолошке и двојезичне смерове, за њих се не полаже исти пријемни, нити се у њима ђаци образују по истом програму. – Тачно је да једино наша школа уписује ученике у филолошко „француско” одељење и да је прошле године ту остало слободних места (квота је

Друштво

06.05.2021 у 15:16

Буњевачки и званично у службеној употреби у Суботици

СУБОТИЦА – Одборници градског парламента у Суботици једногласно су данас усвојили измену Статута Града по којој се буњевачки уврштава међу службене језике. Градоначелник Стеван Бакић је истакао да је ово историјски дан за Суботицу, док је председник Скупштине Балинт Пастор поручио да је одлука исправна и да ће Буњевци добити оно право које имају остали. Буњевачки је тако постао четврти равноправни језик у овој средини. Одборници Деморатског савеза Хрвата у Војводини су бојкотовали седницу градског парламента, али су истовремено одржали конференцију за новинаре испред Градске куће, јавља Танјуг. Лидер странке Томислав Жигманов и одборница Јосипа Војнић Тунић још једном су поручили да се не слажу са овом одлуком. Очекује се да ће се буњевачки језик наћи у службеној употреби

Београд

08.04.2021 у 13:33

Васкрс и Ускрс, Србин и Србијанац, зубарка и зубарица…

У Великој сали Студентског културног центра уприличена је трибина под називом „Васкрс и Ускрс, Србин и Србијанац”, чиме је после једногодишње паузе због пандемије вируса корона настављен циклус „Језик и друштвене мреже”. Пет студената Филолошког факултета Универзитета у Београду – Тања Новаковић, Милош Милићевић, Анита Петровић, Александра Стојановић и Сергеј Аврамов – говорило је о утицају историјско-језичких прилика на структуру неких речи, о значењском укрштању речи које имају сличну форму и значење, као и о претеривању неких нормативиста у вези са ограничавањем вишезначности. Конкретно, тема су биле извесне језичке недоумице о којима се расправља на друштвеним мрежама. – Трибина „Језик и друштвене мреже” настала је прошле године, у оквиру манифестације „Март – месец српског

Култура

31.03.2021 у 19:40

Преминуо Иван Клајн

Филолог, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности Иван Клајн преминуо је у 85. години, сазнаје РТС од блиских пријатеља професора Клајна. Иван Клајн је рођен 1937. године у Београду. Завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Универзитета у Београду 1961. године. Као редовни професор на овом факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика. Клајнова најзначајнија дела су: „Утицаји енглеског језика у италијанском”, „Творба речи у савременом српском језику”, „Италијанско-српски речник” за који је добио награду Владе

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

20.09.2021 у 12:32

Tезге поцрвенеле од паприке и високих цена

20.09.2021 у 12:25

Антивладини протести у Тајланду

20.09.2021 у 12:19

Радмановић није учествовао на седници Колегијума

20.09.2021 у 12:14

Однос Британија - Француска неуништив, упркос бесу Париза због договора о подморницама

20.09.2021 у 12:02

Петковић: Или ће се Бриселски споразум поштовати или га неће бити

20.09.2021 у 11:47

Рођенданска изложба Етнографског музеја