Недеља, 19.09.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.21	117.92	117.57
	99.54	100.14	99.84
	107.4	108.04	107.72

Таг: језик

Регион

31.03.2021 у 08:54

Остаје Факултет за црногорски језик на Цетињу

Од нашег сталног дописника Подгорица – Студенти Факултета за црногорски језик и књижевност на Цетињу не треба да се плаше да ће њихово студирање бити прекинуто, како су то спекулисали поједини медији, али и опозициони посланици у Скупштини Црне Горе, поручила је министарка просвете, науке, културе и спорта Весна Братић. Овај одговор је уследио у Скупштини Црне Горе, где је Братићева одговарала на питање посланице Социјалдемократске партије Драгиње Вуксановић Станковић, која је питала да ли влада кроз измене Закона о високом образовању на било који начин намерава да утиче на постојећи статус факултета на Цетињу. Она је захтевала од министарке да јој одговори да ли признаје црногорску нацију и језик. Братићева је одговорила да воли и признаје Црну Гору. „Говор и језик нису исто. То се

Писма читалаца

29.03.2021 у 15:42

О Буњевцима и Шокцима

Инспирисан текстом господина Драгољуба Петровића „Прилог расправи о буњевачком језику” („Политика”, Међу нама, 23. март), као и коментарима на исти, реших се да и сам пружим прилог о Буњевцима (и Шокцима). Буњевци и Шокци су две посебне и специфичне етничке групе које данас настањују северне делове Републике Србије и њену околину, мада су међу собом веома блиске, уз напомену да стапање међу њима не постоји. И једни и други сматрају ону другу групацију као посебну, тј. одвојену од њих у етничком смислу. Приметно је да се, како у науци, тако и у политици, о Буњевцима и Шокцима говори упоредо, иако је у суштини реч о две различите етничке групе. Обе групе се документовано појављују у Бачкој 1687. године, кад је Буњеваца било око 5.000, а аустријске власти су их означавале само као

Писма читалаца

29.03.2021 у 11:22

Брисање трагова српског језика и ћирилице у Црној Гори

Српски језик и ћирилица у Црној Гори доведени су до понора, гоњени безумном жељом за уништењем јединог језика и писма, по чему је Црна Гора била одвајкада препознатљива и у чему се одликовала целокупна њена историја. О томе овде реч–две. У образовном плану досадашњи наставни предмет српски језик преименован је у „матерњи” као српски, црногорски, хрватски и бошњачки. Ово преименовање засновано је (оправдава се) новим начелима – да свако има право да зове језик својим именом, као и да свака нација има право да свој језик зове именом нације. Још једно начело о језику произлази из референдума у Црној Гори од 2006. године, који се заснива на Уставу Црне Горе донетом 1992. године: „Језик мора да се зове по имену државе”. У складу с овим начелом, из школских програма са простора Црне Горе

Писма читалаца

23.03.2021 у 14:27

Прилог расправи о буњевачком језику

Томислав Жигманов, у спору о буњевачком језику, стао је иза једне сумњиве дијалектолошке истине: „Све српске и хрватске научне институције потврђују да је новоштокавска икавица којом говоре Буњевци ’језичко наслеђе хрватског језика’”. Та ће се „сумњива истина”, међутим, брзо показати као неспорна нетачност и о њој хрватске научне институције нису још обавештене (онај ко је то најбоље знао упокојио се пре више година – Д. Брозовић): за „хрватски језик” по штокавским просторима први пут се „чуло” пре стотинак година, и то у оној верзији коју су Хрватима подметнули „хрватски вуковци”. Вуковска ијекавица, дакле, може бити једино српска, а „хрватска” само утолико што су је ти „вуковци пресписали” са српског. Што се, пак, тиче „новоштокавске икавице”, она је такође део српскога штокавског

Писма читалаца

17.03.2021 у 11:38

Босна од постања и језик у Босни

Према подацима са „Википедије”, из записа Византијског цара Порфирогенита (905–959), област Босна, као жупа, потом као кнежевина, насељена је Србима и обједињена у састав Кнежевине Србије. Како се од седмог века историја Србије мењала, та промена се одражавала на све Србе, укључујући и Србе из области Босне, ускоро и Херцеговине, која се припојила Босни, а заједно Кнежевини Србији. Језик у Кнежевини Србији, за сав њен народ, био је исти – српски језик. Произлази да су Срби некад у Босни и Херцеговини говорили српским језиком. Данас је српски језик у Босни и Херцеговини угрожен, што се може одразити и нa опстанак српског народа. После ратова деведесетих година 20. века Босна и Херцеговина је осамостаљена држава, створенa је босанска нација, коју чине сви народи који живе у тој

Друштво

16.03.2021 у 18:21

Гујон: Нико се неће бавити српским ако ми то не урадимо

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Арно Гујон, изјавио је јуче да ће акценат управе, када је реч о дијаспори, бити на учењу српског језика, наводећи да се нико српским језиком неће бавити уколико ми то сами не урадимо. – Читам да је француски језик у опасности због свеприсутног енглеског језика. Око 512 милиона људи га говори, а ипак се прича да је угрожен, а ми са 15 или 20 милиона оних који говоре српски морамо да будемо свесни, ако се ми не бавимо српским језиком, нико уместо нас неће – рекао је Гујон на Одбору за дијаспору Скупштине Србије. Гујон је казао да је покренута и кампања за очување српског језика. – Обично се до сада дан матерњег језика обележавао за припаднике националних мањина, и то треба да негујемо и даље, међутим, српски језик и те

Магазин

16.02.2021 у 12:40

Некада жртвени јарац, данас жртва система

Свакоме од нас, готово свакодневно, склизне с језика неки израз који користимо целог живота, а да заправо не знамо одакле потиче и у којим је околностима првобитно употребљен. Зашто, на пример, кажемо да нам је неко учинио „медвеђу услугу” или нас „оставио на цедилу”? Ко су ти које помињемо кад изустимо „цврц, Милојка”, „шио ми га Ђура” или „лупа као Максим по дивизији”? Откуд киша обилази управо око Крагујевца? Какве везе корпа има с неузвраћеном симпатијом, путер на глави с нечистом савешћу, а секира у меду с нечијом срећом? Већини ових фраза знамо значење, постоје и речници у којима можемо то да проверимо, па ипак, ретке су књиге посвећене њиховом пореклу. Једна од таквих је „Зашто се каже?” познатог лингвисте др Милана Шипке (1931–2011), у којој он објашњава како је настало 130

Култура

07.02.2021 у 15:46

Нови том Речника српскога језика

Прошле године изашла је из штампе 21. књига Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, коју сам, с разлогом, овде насловила као Речник српскога језика. Њена појава, као и свих претходних, представља празник у српској, и уопште словенској, култури и науци. Овај том доноси нешто више од 7.600 обрађених речи (од погдекад(а) до покупити), са мноштвом значења, подзначења, значењских нијанси и бројних устаљених обрта и израза. Заједно са речима обрађеним у претходних двадесет томова, Речник САНУ досад броји готово 250.000 одредница. Када буде завршен, то ће бити најобухватнији и најобимнији речник те врсте у словенском свету и међу најобимнијима у Европи. У складу са концепцијом Речника да у њему буде представљено целокупно језичко благо српског језика у последња два века и

Магазин

16.01.2021 у 12:15

Колекционари језичког блага

Дуго се на страницама петпарачких новина појављивао оглас којим се заинтересованима нудила прилика да за два месеца науче неки страни језик. Нажалост, није установљено какав је био одзив, а нарочито да ли је неко од полазника те чудне школе отишао даље и савладао још неки језик, а могао је по математичкој логици за годину дана да их изучи шест, што би значило да се око нас врзма сијасет полиглота. Стручњаци из ове области тврде да се за два месеца не може ваљано научити ни матерњи језик, па понуду из оног огласа смештају у продавницу магле. Занесењаци на пет језика Заиста, има ли код нас истинских полиглота, занесењака који знају да говоре, читају и пишу на више од пет језика? Ко су, и где су? Највећи, али и најчуднији јунак међу клинцима с Булбулдера, бивше градске

Друштво

02.01.2021 у 19:00

Суспектни случај господина Српског

Отприлике прошле године у ово време „корона” је била марка пива и неки егзотични вирус који прави локални хаос у Кини, а за Колинсову реч године проглашени су „климатски протести”. Ускоро ће годину дана откако су с короне спали знаци навода, када је болест као бомба пала и на Европу, а за реч године чувени британски издавач речника ових дана изабрао је – локдаун, закључавање. Срећна времена када нас је бринуло „само” глобално отопљавање... Пандемија вируса корона утамничила нас је у четири квадратна метра по особи изван којих је зона потенцијалне опасности, наше комшије, пријатељи, случајни пролазници и најближа фамилија постали су резервоари заразе против којих не помаже ни маска ако нисмо социјално дистанцирани. Биће времена да их питамо „Како сте? Је л’ вам нешто треба?” када прође

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

19.09.2021 у 22:04

Две особе погинуле у судару хеликоптера у Либији

19.09.2021 у 22:00

Суђење на даљину изузетак, а не правило

19.09.2021 у 21:08

Млади ватерполисти Србије шампиони Европе

19.09.2021 у 21:00

Зелени герилац

19.09.2021 у 20:40

Прелиминарни резултати: Путиновој странци највише гласова

19.09.2021 у 20:01

Реми Партизана и Звезде у 165. дербију