Петак, 12.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.98	117.68	117.33
	113.4	114.08	113.74
	120.35	121.07	120.71

Таг: филозофија

Култура

14.09.2020 у 20:00

Песнички израз многоструког лика живота

Међу новим насловима који су с окончањем ванредног стања у овом, по много чему изазовном добу епидемије изашли из штампе, а који привлаче пажњу јесте и нова књига „Три жива песника” („Zepter Book World”, 2020) у којој је Леон Којен, настављајући своје дугогодишње бављење српском поезијом и као теоретичар и као критичар, приредио избор из поезије Растка Петровића, Милана Дединца и Душана Матића. Неуобичајен потез окупљања ове тројице великих стваралаца на једном месту прати и несвакидашњи формат штива, који је такав да се стихови на његовим странама не „ломе” већ су прегледно представљени – тако читалац има могућност да на прави начин доживи особен ритам њихових стихова. У разговору вођеном за наш лист Којен говори о дубљим сродностима које повезују Петровића, Дединца и Матића, а које су

Друштво

24.05.2020 у 20:00

Филозоф из Бора у преписци сa Чомским

Филозофију једни сматрају науком, други вештином, а неки и уметношћу. За младог Ивана Вучковића она је живот. Овај тридесеттрогодишњи мастер филозоф, средњошколски професор, есејиста и песник из Бора своју интелектуалну радозналост задовољава и у размени идеја с великим умовима данашњице. Недавно је отпочео преписку са Ноамом Чомским, америчиким филозофом и лингвистом, једним од најутицајнијих живих мислилаца с којим је преко имејла недавно направио и краћи интервју, ексклузивно га поклонивши „Политици”. За наш лист, Вучковић каже да се нада да ће бити у прилици да уради и опширнији разговор с овим знаменитим интелектуалцем. „Будући да је професор Чомски више него заузет, одговори које сам добио су оквирни те је и интервју краћи. Наравно, и професор је свестан те чињенице јер ми је и

Култура

23.02.2020 у 18:28

Голим рукама ухватити блесак

Филозоф Фридрих Шелинг у књизи „О суштини људске слободе” писао је о дубокој неуништивој меланхолији сваког живота. Сматрао је да је туга у вези са са процесом мишљења као таквим, са сазнајном перцепцијом. Можемо ли да расветлимо разлог за то и имамо ли право да питамо зашто људско мишљење није радост – пита Џорџ Стајнер, аутор књиге „Зашто размишљање растужује – 10 могућих разлога”, коју је са енглеског превео Слободан Дамњановић, у издању „Карпоса”. Француско-амерички књижевни критичар и есејиста Стајнер рођен је у Паризу а школовао се у Француској, Америци и Британији где је предавао енглеску и компаративну књижевност на Харварду, Принстону, Кембриџу и Оксфорду. Најпознатија дела су му „Смрт трагедије”, „Толстој или Достојевски”, „Анализа западног романа”, „Граматика стварања”. У

Култура

21.11.2019 у 09:21

О књизи „Квантна револуција” за Светски дан филозофије

Сваки трећи четвртак у новембру на иницијативу Унеска још од 2005. широм света обележава се као Светски дан филозофије, а зарад „незаменљиве вредности коју филозофија има у развоју људске мисли и уопште човечанства”. Када је о нама реч, данашњи дан, у то име, између осталог, резервисан је и за програм у Клубу студената Филозофског факултета у Београду (Плато) – један део вечери, од 18 сати, биће посвећен управо објављеној књизи „Квантна револуција: откриће субатомарног света” („Хеликс”, Смедерево) др Слободана Перовића, професора на поменутој високошколској установи, чије су поље интересовања филозофија науке и физике. О делу ће говорити др Лидија Живковић, истраживач Института за физику и ЦЕРН-а, др Милош Аџић, доцент на Филозофском факултету у Београду, Ана Јешић, уредница издавачке

Друштво

18.08.2019 у 23:30

Сократ из Бора дрма младе из дремежа

У Бору ће до краја године почети с радом прва мала градска филозофска школа, намењена основцима и средњошколцима. На идеју о њеном покретању је дошао Иван Вучковић, тридесетдвогодишњи мастер филозофије и професор у неколико борских средњих школа, чији су га ученици већ бирали за најдражег наставника. Неки од њих су, штавише, под Ивановим менторством освајали и награде на такмичењима у писању филозофских есеја. Такође, поједини Вучковићеви бивши ђаци су се под његовим утицајем определили за студије филозофије. За наш лист, Вучковић наводи да су све то били мотиви због којих је одлучио да покрене „своју” школу.

Култура

12.06.2019 у 17:23

Симон Вејл о укидању политичких партија

Када филозофски, мистички и акскетски дух, какав је била Симон Вејл, промишља јавни и политички живот свога доба, а то је било тешко време Другог светског рата, закључци су далекосежни и бескомпромисни. Нема лакшег пута у њеним текстовима „Личност и свето”, „Боримо ли се за правду” и „О укидању политичких партија”, у књизи названој управо по овом последњем есеју (у издању „Службеног гласника”), а постоје само разлози истине и гласови чистоте у сваком човеку: „Зашто ми се наноси зло?”. Ове текстове, из последње фазе ауторкиног живота, читамо у преводу Небојше Здравковића, уз уредничку пажњу Јовице Аћина. Симон Вејл (1909–1943) била је једна од првих жена која је завршила најугледнију школу за филозофију у Француској – Екол нормал суперијер, заједно са Симон де Бовоар. Била је

Култура

08.05.2019 у 12:14

Слобода и коктели са соком од кајсија

Жан Пол Сартр прича о томе да је човек сопствена протејска креација, слободан до стрепње која ствара вртоглавицу, чак и онда када се чини да нема ниједну могућност избора. Саговорници примећују неправилне црте овог човека, његова уста која личе на рибља, али све им је то неодољиво; због ствари које слушају они су опијени. Сартров глас саопштава да изборе треба правити тако као да се чине у име целокупног човечанства, без изговора да је људско биће жртва околности, што је „лажна егзистенција, одсечена од аутентичности”. Сартров глас, тако жив, који као у трансу слушаоца враћа чак до идеја Ничеа, Кјеркегора, Блеза Паскала, или Светог Августина, па све до праведног Јова, није усамљен. Део је креативне буке париског кафеа „Флора”. Или неког другог где су се окупљали егзистенцијалисти и

Култура

03.04.2019 у 20:00

Рефлекс против општег цинизма

Овогодишњи Сајам књига у Паризу недавно је затворен уз овације посетилаца и професионалне публике. Иако је званични домаћин сајма био Султанат Оман, са бројним оријенталним посластицама и традиционалним француским вином, акценат и тема овог књижевног скупа била је Европа и њена књижевна и геополитичка будућност. У оквиру занимљивих панела на ту тему истакнуто место заузео је разговор најважнијег живог немачког филозофа Петера Слотердијка и француског коментатора и писца Франсоа Оно Ди Биота. У једночасовном разговору који су водила ова два интелектуалца, на Биотово питање „куда се креће Европа после Брегзита”, Слотердијк је мудро указао на опрезност баратања нестабилним појмовима као што су „Брегзит” и „Грегзит” и да ће нам бити потребан најмање један век да бисмо схватили шта се на економско-политичкој сцени

Култура

29.03.2019 у 20:00

Хришћанство је лек против нихилизма

Словеначки филозоф, песник, преводилац и публициста Горазд Коцијанчич био је ових дана гост– предавач Института за европске студије у Београду, а овом приликом посетио је и Матицу српску у Новом Саду где је такође одржао предавање. Реч је о једном од најистакнутијих хришћанских филозофа Европе, о човеку који говори дванаест језика, о полихистору, преводиоцу целокупних дела Платона, због чега је 2005. године проглашен личношћу године у Словенији. Такође, Коцијанчич је превео дела Дионисија Ареопагите, Еваргије Понтијски, дела ранога хришћанства, светих отаца православне и католичке цркве, текстове Соловјова, Рилкеа, Ничеа, Левинаса, Ранера, и других. Код нас су преведене његове књиге „Certamen Spirituale”, „Посредовања, Увод у хришћанску философију”... У данашњим европским друштвима

Београд

04.03.2019 у 22:00

Од „Балканских источника” до заборава

Више пута због бунтовничког става робовао је по којекаквим казаматима, Гаврила Принципа је подучавао латинском језику, а упркос томе што је ослепео пре тридесете године, у завештање нам је оставио најзначајнија дела класичне филологије и велики допринос археологији, балканологији, етнологији, историји религије… Ове године обележава се пола века од како је изашло дело „Балкански источници” Милана Будимира, великана кога је шира јавност готово заборавила. Реч је о књизи која је синтеза целог његовог научног рада дугог четири деценије, а бави се значајем старог и новог Балкана за нас, али и за цео свет.

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Тагови

12.08.2022 у 09:50

Казахстан ће извозити нафту преко азербејџанског нафтовода

12.08.2022 у 09:00

У Фонду ОПЕК влада Шеријатски закон, пријављени мобинг и злостављање

12.08.2022 у 08:44

Столица више није тренер Партизана

12.08.2022 у 08:38

Два брода са житарицама испловила из украјинских лука

12.08.2022 у 08:35

Грчка тражи од Турске да помогне мигрантима на пограничном речном острву

12.08.2022 у 08:29

Шведски министар финансија: Одлука да уђемо у НАТО није најсрећнија, али је неопходна