Таг: филозофија

Светозар Стојановић, један од највећих интелектуалаца које је Србија дала после Другог светског рата, припадао је групи професора Београдског универзитета која је за време титоизма избачена са Филозофског факултета а коју су сачињавала изузетна имена наше интелектуалне и политичке сцене: Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Драгољуб Мићуновић, Миладин Животић, Загорка Голубовић, Триво Инђић и...

Комплексна је и разноврсна Сартрова мисао, чак и ако покушате да је пратите само кроз теоријске текстове, а изоставите књижевна дела, интервјуе итд. Од своје прве књиге (1936), до последњих интервјуа, датих месец дана пред смрт, овај француски филозоф и књижевник био је у потрази за истином (истинама), али и властитим становиштем – које је мењао током педесетак година;у различитим периодима...

Маурицио Ферарис, редовни професор теоретске филозофије на Филозофском факултету у Торину, несумњиво је један од најзначајнијих, најпродуктивнијих (аутор готово 40 књига, међу којима и неколико филозофских бестселера), али и најзанимљивијих савремених италијанских филозофа. Ученик неких од највећих мислилаца XX века -Парејсона, Ватима, Гадамера и Дериде - данас води...

Мало је оних који одиста познају велико, енциклопедијско и шездесет година грађено дело филозофа Михаила Марковића (1923–2010), али је много оних који о њему суде, са лакоћом и искључивошћу која иде од највишег уважавања и поштовања па до крајњег оспоравања и омаловажавања. Једни његово дело виде као непоновљив и доследан теоријски и практички ангажман за истину и слободу, за истинску...

Две „мале” али за нашу културу значајне издавачке куће, „Логос” и „Укронија”, ових дана су објавиле Енциклопедију руске философије. Вредност ове капиталне књиге препознали су и Министарство културе Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда, који су финансијски делом помогли њено објављивање. Енциклопедију су са руског превели Мирољуб...

Зашто је данас неопходно говорити о Фаусту и зашто је његов преображај, опеван у великом Гетеовом спеву, путоказ за најважније преобраћење подељене личности савременог човека? Зашто је дошао час да један пример из културе, културе као обрасца велике синтезе човековог пута, сагледамо у данашњем тренутку човечанства? Зашто се данас у човеку буди један део његовог бића позивајући онај други,...

Један од недавних сазива министарства културе код нас донео је одлуку да се из основне и средњошколске наставе о природи елиминише теорија еволуције као нешто превазиђено. Гласовима разума спречен је повратак на верску догму у науци, а поменути сазив министарства – отпраћен у заборав. У међувремену, на светској сцени, не без чуђења већине у пастви, врховни клер Католичке цркве признао је...

Сви смо читали, читамо или ћемо читати Леви-Строса, на различите начине, у различита времена и из различитих позиција у свету, зато што његово научноантрополошко и књижевно дело чини део укупне културне историје Запада, рекао је својевремено ЛујАлтисер. Клод Леви-Строс рођен је 1908. године у Бриселу (Белгија), али је детињство и младост провео у Паризу. Потиче из јеврејске грађанске...

Крушевац – Двадесета Крушевачка књижевно-филозофска школа јуче је завршила рад. За новог председника Савета ове школе изабран је проф. др Миле Савић. Завршну реч дао је досадашњи, дугогодишњи председник Савета проф. др Светозар Стојановић. И генерална дебата о теми „Разбијање Југославије, косовскометохијски проблем, Србија и доминантни свет у протеклих 20 година”...

Један оштроумни човек, који је умро пре тачно 230 година, заслужан је, или крив, што данас свако за себе може да каже да је јако толерантан. Франсоа Мари-Аруе, познатији под псеудонимом Волтер (21. новембар 1694 – 30. мај 1778), аутор „Расправе о толеранцији”, писац, филозоф, сатиричар, полемичар, духовити просветитељ, борац за грађанска права и критичар католичке цркве,...