Reč i dela

Kako bi pospešio ažurnost svojih kolega u vladi ministar ekonomije Mlađan Dinkić obećao je svakom od njih da će biti kažnjen sa milion dinara ukoliko ne smanji broj zaposlenih u svojim ministarstvima. Posebnu draž Dinkićevoj pretnji, u kojoj će mnogi prepoznati njegovu iskrenu nakanu da i ministri materijalno odgovaraju za svoja (ne)dela, daje činjenica da je teško pronaći zakonsku osnovu zbog koje bi bilo koji član kabineta Mirka Cvetkovića morao da se zabrine za stanje svog bankovnog računa. Koliko pamćenje služi, ostavku kao moralni čin za neučinjeno, bilo svoju, bilo tuđu, Dinkić nije pominjao. Nju nisu pominjali ni ministri. Nisu pristali ni na milionsku kaznu, a dobrim delom ni na smanjenje broja zaposlenih. Ko će i kakve posledice snositi ukoliko se takav odnos prema smanjenju administracije ne dopadne MMF-u, od čije pomoći u dobroj meri zavisi srpska ekonomija, nije teško naslutiti. Posledice će snositi građani.

Na drugoj strani ove priče o odgovornosti je Rasim Ljajić koji je obećao ostavku ukoliko do Nove godine ne bude uhapšen Ratko Mladić. Kao koordinator Akcionog tima Ljajić se zaista nalazi u lancu onih koji su odgovorni za završetak saradnje sa Haškim tribunalom, a na taj način posredno i među onima koji su odgovorni za proces evrointegracija Srbije.

Ali u tom lancu odgovornih za Mladićevo hapšenje Ljajić je doslovno poslednja karika – ispred njega je poduži spisak onih koji se nalaze u policiji, vojsci i tužilaštvu. Ljajić je ostavku najavio ne zato što nešto nije uradio, a mogao je, već zato što je nešto obećao i to nije ispunio, svejedno da li je mogao ili nije, bez obzira na to da li je to u granicama njegovih kompetencija ili nije, nezavisno od toga da li postoje objektivne mogućnosti da svoje obećanje ispuni.

Vreme će pokazati da li će Ljajić učiniti ono što je rekao – iskustvo nam govori da je malo verovatno da će on pogaziti svoju reč ukoliko do roka koji je sam sebi zadao Mladić ne bude uhapšen. I tu ne može biti reči o Ljajićevom bežanju od nezahvalnog posla – ako je ko od političara dobijao „koske” od zadataka, onda je to bio upravo on.

Ako ispuni svoje obećanje, Ljajić će ubeležiti sebi novi plus jer će dokazati da je ne samo čovek od dela već i političar od reči u državi koja je manjkava i kada se radi i o jednima i o drugima. I postaće politički reper koji će građani verovatno znati da cene i moći da prizovu iz pamćenja zbog čega će tom reperu morati da teže i Ljajićevi politički oponenti i saveznici. Ali neka tome teže od sutra. Jer ako bi danas ministri krenuli za Ljajićevim primerom Cvetković bi ostao bez pola vlade. A Srbija možda i bez premijera.