Uz „Politiku" i u 100. godini

„Politiku” čitam pune 82 godine, jer su to oduvek bile najkvalitetnije dnevne novine. I sada sam, pre dolaska na ovaj skup, prvo svratio na trafiku po svoj broj. Ipak, imam jednu zamerku... Slova su mnogo sitna, pa ponekad dok čitam moram i lupu da koristim – ovako je stogodišnji Odon Vertovšek započeo razgovor za naš list u slovenačkoj ambasadi u Beogradu, gde je juče svečano obeležen njegov rođendan.

U elegantnom odelu, sa čašom belog vina u jednoj i štapom u drugoj ruci, ovaj svedok čitavog jednog veka strpljivo je primao čestitke, šalio se na račun svojih godina i zapevao sa okupljenima rođendansku pesmu. Jadranka Šturm, otpravnica poslova ambasade Slovenije, i Mirjana Božidarević, predsednica opštine Stari grad, darivale su ga simboličnim poklonima.

Poreklom Slovenac, Vertovšek je sa nepunih 18 godina došao u glavni grad Srbije kako bi nastavio školovanje.

– Rođen sam 14. novembra davne 1909. godine u Mokronogu, ali se zbog rata 1916. moja porodica preselila u Kozje. Tamo sam završio osnovnu školu, a maturirao na realki u Mariboru 1927. godine. Dalje školovanje nastavio sam u Beogradu – nabraja ovaj živahni stogodišnjak.

Kako su mu roditelji bili skromnog materijalnog stanja i nisu bili u situaciji da finansiraju njegovo školovanje, Vertovšek se odlučio za vojnu struku koja je tada bila dobro plaćena. Želja mu je bila da se upiše u mornaricu, međutim...

– Primali su samo 30 kandidata, a ja sam bio treći ispod crte. Tako sam, 1. oktobra 1927. godine, došao u Beograd na Kraljevsku vojnu akademiju koju sam tri godine kasnije i završio – jasno se seća najstariji stanovnik beogradske opštine Stari grad.

Naredne tri godine proveo je u 32. artiljerijskom puku u Mariboru. Put ga je, ipak, vratio u Beograd, gde je kao vojni stipendista upisao Građevinski fakultet. U međuvremenu, 1934. godine sklopio je brak sa Zrenjaninkom Mirislavom Popović. U zajednici su bili baš onako kako su i obećali, sve dok ih smrt nije rastavila, odnosno sve do smrti supruge 1997. godine.

– Tih 63 godine braka su posebna dragocenost – rekao je Vertovšek i objasnio kako je Građevinski fakultet završio uoči Drugog svetskog rata, te je 1939. godine postao kapetan inženjersko-tehničke struke.

Beograd je ponovo napustio, ali vrlo kratko kako bi u u Osijeku radio na izgradnji odbrambenih tvrđava prema Mađarskoj. Ubrzo, Drugi svetski rat stigao je i kod nas...

– Sećam se jasno kako je izgledalo bombardovanje Beograda. Tog 6. aprila 1941. godine krenuo sam ka železničkoj stanici kako bih se javio svojoj jedinici u Čačku. Pratila me je supruga i bili smo na Slaviji kada su pale prve bombe. Sakrili smo se i malo potom vratili u naš dom na Crvenom krstu. Ulice su bile prekrivene povrćem i voćem sa Kalenić pijace – seća se naš sagovornik.

Kada je otišao u Čačak njegova komanda je, povlačeći se pred nemačkom vojskom, krenula ka Sarajevu. Svega deset dana posle prvog bombardovanja Beograda odveden je u zarobljeništvo.

– U logorima Nirnberg, Hamelburg i Hamerštajn provodim četiri godine i četiri meseca. Najteži je bio period od 31. januara do 25. marta 1945. godine kada su nas po jakoj zimi i snegu gonili pred naletom Sovjetske vojske. Tako smo išli od Hamerštajna do logora Sandbostel. Preživeo sam samo zato što nisam bio debeo. Sa nekih 60 kilograma nisam mogao mnogo da smršam – rekao je on.

Kada je rat prošao trebalo je podići zemlju iz pepela. Tako je Odon Vertovšek kao građevinski stručnjak primljen u JNA, gde je obavljao najodgovornije poslove. Kao namesnika građevinskog odeljenja u Državnom sekretarijatu narodne odbrane, pa tehnički direktor vojnog projektantskog zavoda „Centroprojekt” izgradio je i adaptirao brojne kasarne, stanove, bolnice... U penziju je otišao pre 39 godina kao glavni vojno-građevinski inspektor za sve zgrade pod komandom JNA.

Interesantno je da je baš ovaj stogodišnjak gradio stadion „Partizan”, prve stambene objekte na Novom Beogradu, kao i da je restaurisao zidine na Kalemegdanu i još mnogo toga.

Višnja Dugalić