Nije još sve propalo

Države koje dožive slom institucija i dopuste srastanje organizovanog kriminala sa politikom i biznisom osuđene su na trajno siromaštvo, ekonomsko propadanja i nasilje. Tu nema kompromisa. Jasno je da sa političkog aspekta nisu problem Šarić, Kalić i drugi kriminalci. Problem je vlada koja im je dozvolila da koriste državu kao platformu za svoje kriminalne aktivnosti, policija koja ih štiti, ANB (Agencija za nacionalnu bezbjednost) koja im daje bezbednosne informacije, tužilaštvo koje ih ignoriše, sud koji ih oslobađa. Problem su gradonačelnici koji se druže sa njima, ministri koji im otvaraju hotele, premijer koji ide na njihove rođendane, slave, žurke.

Naravno da vrh ove vlasti nije to uradio bez sopstvenog interesa. Mafija zbog toga finansira izborne kampanje i odvaja znatan dio profita na privatne račune najvažnijih političara, šefova policije, ANB, sudija i tužilaca, novinara, NVO sektora.

Nakon obnove nezavisnosti državni vrh nije promjenio svoju ,,razvojnu koncepciju” i nastavio je da dograđuje i usavršava one mehanizme koje je koristio za vreme sankcija i kasnije u periodu borbe protiv Miloševićevog režima i referendumske kampanje. Umesto podvlačenja crte, prekida sa ekonomijom organizovanog kriminala i ličnog bogaćenja vladajuće familije, kao i zaokreta ka normalizaciji države, legalizaciji profita stečenog devedesetih, izgradnji institucija pravne države i prihvatanja standarda EU, Milo Đukanović je nastavio u pogrešnom smeru, privlačeći sumnjivi kapital i sa njim sumnjive vlasnike, garantujući im zaštitu od progona i domaćih i međunarodnih bezbednosnih agencija i pravosuđa.

Priliv ogromnih količina gotovog novca sa ofšor destinacija doveo je do buma cena nekretnina, akcija na tržištu kapitala, uvoza, priliva od PDV-a u budžet CG. Mala ekonomija nije mogla da apsorbuje toliku inostranu tražnju i došlo je do naglog rasta plata, i potrošnje, broja zaposlenih u javnom sektoru, budžetskog suficita i eksplozivnog rasta BDP-a. Komercijalne banke bile su zatrpane gotovinom kriminalnog porekla i interesovanjem ofšor kompanija za otvaranje računa i polaganje depozita. Kreditni bum koji je usledio bio je posledica panične potrebe prljavog kapitala da što pre bude opran kroz kredite, kupovinu nekretnina, akcija, ne samo u Crnoj Gori već i u regionu. Privremeni porast životnog standarda, plata i kupovne moći poslužio je režimu da stvori fatamorganu biračima koji su pomislili da će ovo stanje trajati večno. Visoki životni standard bez rada i proizvodnje učinio se kao ostvarenje američkog sna na crnogorski način. Kao i svaka fatamorgana i ova je bila lažna. I trajala je kratko. Nacija opijena kokainskim i heroinskim novcem nije bila svjesna posledica ovakvih procesa.

Takav sistem se u literaturi zove ,,klijentelistički kapitalizam” i u istočnoj Evropi najupečatljiviji primer je bila Jeljcinova Rusija. Sve dok nije Rusiju doveo do kompletnog kraha od koga su počele da strepe i SAD i EU. Kada je ruska mafija preuzela bezbednosne agencije i armiju i počela da ugrožava bezbednost SAD i EU, zapadne sile su shvatile da nikome nije u interesu rasulo u najvećoj zemlji sveta, pa je izvršen pritisak na Jeljcina da odstupi, iako je pobedio na izborima za predsjednika uz obilatu pomoć SAD i EU.

To sada uviđaju i za Đukanovića. Ma koliko on bio lojalan i poslušan partner Zapada, on više nije u stanju da vodi državu i da obezbedi stabilnost. Njegova sudbinska povezanost sa organizovanim kriminalom sprečava institucije države da ispunjavaju svoje međunarodne obaveze i to će dovesti do pritiska spolja koji će rezultirati njegovim odlaskom iz politike. Da li će Đukanović dobiti, od koga i kakve garancije od krivičnog gonjenja, videćemo.

Crna Gora je osuđena na potpuni krah ukoliko uskoro ne dođe do osvješćivanja i elite i naroda i do promjena. U ovom trenutku sve druge razlike treba da ostanu po strani, i da sve svoje resurse usmerimo ka jednom cilju – demokratskoj smeni vlasti i spasavanju države i naroda od kolapsa koji je neminovan. Nije još sve propalo, ali nema vremena za čekanje.

predsednik Pokreta za promjene i predsednik Komisije za evropske integracije Crne Gore