Laki metro guši i prevoz i pešake

Članovi Akademije arhitekture Srbije su na jučerašnjoj konferenciji za novinare govorili o kapitalnim gradskim investicijama, za koje smatraju da su neracionalne, jer će koštati više nego što je neophodno. Reč je o mostu preko Ade Ciganlije, vrednosti oko devedeset miliona evra umesto koga bi, prema njihovom mišljenju, mogle da se naprave dve klasične ćuprije. Lak metro košta pola milijarde evra ali, oni smatraju, ne rešava u potpunosti saobraćajni problem, kao i zgrada buduće Opere na Ušću, umesto prvobitno planirane na Trgu Republike, gde postoje racionalne tehničke mogućnosti za povezivanje sa Narodnim pozorištem.

– Godinu dana se umetnici i arhitekte bore da ubede gradske čelnike da ne diraju stogodišnju lokaciju za Operu na Trgu Republike. Jedan broj ljudi koji se bavi umetnošću kao trgovinom žele da vide galeriju na tom mestu. Kao opravdanje se navodi da je lokacija u centru grada premala za Operu. Oni žele da izgrade monumentalno zdanje na priobalju, u močvari. Da apsurd bude veći, obnovljeno Narodno pozorište ima kompletnu tehniku u aneksu i projektom je predviđeno da podzemnim prolazom bude povezano sa novom zgradom, gde bi se nalazila sala i gledalište. Zašto bismo duplirali kapacitete i stvarali dodatne troškove – istakao je profesor Mihailo Mitrović, predsednik Akademije arhitekture.

On smatra da je nelogično izdvajati dva do tri puta više novca za most preko Save sa stubom-nosačem visine dve stotine metara i sajlama.

– Vrhunac rasipništva je laki metro. Ne postoji dilema u stručnim krugovima. Jedino rešenje je klasičan metro. To nije ništa apstraktno. On isključivo služi za prevoz ljudi u milionskom gradu, koji s jednog na drugi kraj stižu za nekoliko minuta. O ovome stručnjaci ne govori, jer svi zaziru od upravljačkih struktura od kojih zavisi da li će dobiti posao ili ne. Akademija arhitekture koja nije ni na čijem budžetu i koja sme slobodno da razmišlja i deluje sa pozicije struke, može i sme da kaže – uveren je Mitrović.

Mihailo Maletin, profesor Građevinskog fakulteta, koji se decenijama bavi saobraćajem i urbanizmom, tvrdi da laki metro guši i javni prevoz i pešake. On preporučuje da se grad orijentiše na dugoročnu politiku i obezbedi tačan brz i pouzdan prevoz za sve putnike.

– Jedino rešenje za velike gradove jeste nezavisan šinski sistem ili ispod zemlje ili iznad nje, ali nikako na površini. Ne verujem da na Bulevar kralja Aleksandra može da izađe kompozicija dugačka kao fudbalsko igralište i pri tome ne ometa saobraćaj. Osim toga, mi ne znamo ko je imenom i prezimenom autor koncepcije. Nije tačno da je laki metro jevtiniji od klasičnog. Najjevtinije nam je da kupimo tramvaje i autobuse, ali tako ne rešavamo saobraćajni problem. Ako je jedini kriterijum jevtinoća onda je najbolje da ništa ne radimo. Nejasno je zašto taj kriterijum nije primenjivan kada je birano idejno rešenje za most preko Save, jer smo za taj novac mogli da izgradimo dva mosta i popravimo ostale – objasnio je Maletin.

Što imamo više automobila na ulicama, to nam je gori prevoz, smatra Branislav Jovin, arhitekta. On upozorava da su oni uništili gradove, prostor, ekologiju i ekonomiju i zato se njihov broj na ulicama mora svesti na najmanju meru.

Branko Bojović, arhitekta, upozorio je na još jedan problem. Prema njegovom mišljenju, u samom centru grada se prodaju najvrednije lokacije, dok na obodu grada nastaje urbanistički haos.

-----------------------------------------------------------

Zahvalnost Miloradu Peroviću i novinarima

Članovi Akademije arhitekture uputili su pismo javne zahvalnosti Miloradu Peroviću, predsedniku Skupštine grada, koji im je omogućio prošlog meseca da u ovoj instituciji predstave projekat metroa, kao i predstavnicima medija pre svega, novinarkama Marijani Avakumović, iz "Politike", i Slađani Janjić, iz "Večernjih novosti", za objektivno i korektno pisanje o gradskim urbanističkim temama.