Tačka na BIP-ovo „I"

Da se i najveća pivara nekadašnje Jugoslavije i isto tako jak brend, u srcu beogradskog tržišta, mogu uništiti pokazali su kupci Beogradske industrije piva – švedsko-litvanski konzorcijum kompanija „Alita” i „Junajted nordik beverdžiz”. Pre nekoliko dana Agencija za privatizaciju raskinula je kupoprodajni ugovor čime je stavljena tačka na BIP-ovo „I”.

Kako je saopšteno, ugovor je raskinut zbog neizvršavanja investicione obaveze za drugu godinu u iznosu od 2,6 miliona evra, neispunjene obaveze otkupa akcija od malih akcionara, neplaćanja poreza, zbog čega je država morala prinudno prodajom osnovnih sredstava preduzeća da naplaćuje dug, kao i raspolaganja imovinom suprotno odredbama ugovora.

BIP, tačnije 51,9 odsto akcija iz portfelja Akcijskog fonda, prodat je litvansko-švedskom konzorcijumu u julu 2007. godine za oko 21,4 miliona evra uz investicioni program u vrednosti 5,1 milion evra.

Državni budžet ostaje bogatiji za tih 21,4 miliona evra, kao i za 5,1 milion investicija za koje je položena bankarska garancija koja će biti naplaćena. Sudbina firme, iako je preneta u nadležnost Akcijskog fonda, za sada je nepoznata. Ko će kupiti „slomljeni” BIP kada su veliki igrači već zaposeli tržište?

BIP čak ni na dva tendera nije imao sreće da nađe dobrog gazdu. Na drugom pojavila se kao drugorangirana ponuda pivare „Laško” iz Slovenije. Oni su nudili ukupno 11,8 miliona evra i investicije od oko devet miliona. Tadašnja tenderska komisija prednost je dala švedsko-litvanskom konzorcijumu. U zao čas. A vozovi su prolazili, tačnije konkurencija oličena u multinacionalnim pivarskim kompanijama kupila je njihove „suparnike” i osvojila tržište. BIP-ov udeo sveo se na svega šest odsto tržišta.

Manjinski akcionari u čijem je posedu oko 48 odsto akcija još u prvoj godini nakon privatizacije upozoravali su da se ugovorne obaveze nisu poštovale i tražili su raskid ugovora. Ukazivali su da je za loše poslovanje pivare u srcu tržišta potrebno nešto više od nesposobnosti, možda namera o preprodaji nekretnina.

Kupac je bio obavezan da do oktobra 2009. godine objavi bezuslovnu ponudu za preuzimanje preostalih akcija i to po ceni po kojoj je kupio većinski paket od države, a to je oko 4,52 evra po akciji. Vlasnici su saopštavali da zbog posledica krize nisu u mogućnosti da otkupe akcije po navedenoj ceni.

U međuvremenu, akcije pivare na Beogradskoj berzi za dve i po godine od privatizacije sunovratile su se na iznos koji je 13 puta manji. Pred privatizaciju aprila 2007. godine vredele su 720 dinara, a u poslednjim trgovanjima jedva da su premašivale 50 dinara po papiru.

Predsednik Udruženja manjinskih akcionara „Novi akcionari” Vojislav Ćorović kaže da će akcionari BIP-a tražiti da se pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal povede postupak protiv bivših vlasnika pivare.

– Tražićemo od države i da nam nadoknadi štetu zbog propale i neuspešne privatizacije, jer je ugovorom bilo predviđeno da novi vlasnik na ime otkupa akcija isplati oko 18,5 miliona evra akcionarima. Štetu je manjinskim akcionarima naneo većinski vlasnik, uz svesnu ili nesvesnu podršku državnih organa. Još pre godinu i po dana smo ukazivali agenciji i svim državnim organima šta radi većinski vlasnik u BIP-u. Čim je preuzeo firmu, uzeo je kredit od 6,8 miliona evra sa zelenaškom kamatom od 20 odsto – naveo je Ćorović.

Poreze i doprinose većinski vlasnik nije platio dve godine, a manjinski akcionari procenjuju da se radi o dugu od oko 20 miliona evra.

Zbog neizmirenog poreskog duga po osnovu javnih prihoda u toku 2009. godine, Poreska uprava je pokrenula postupak prinudne prodaje nepokretnosti u vlasništvu BIP-a i, koliko je poznato, neke nepokretnosti na lokaciji Mostar u Beogradu i Sladara u Čačku postale su državno vlasništvo.

Manjinski akcionari inače traže da se dospeli porezi i akcize mogu naplatiti iz dela vlasništva koji pripada većinskom vlasniku – državi, a ne iz dela vlasništva manjinskih akcionara.

Posrtanje BIP-a, kažu upućeni, počelo je kao i kod mnogih drugih – devedesetih godina. Prvi tender objavljen je još u decembru 2004. godine, a proglašen je neuspelim aprila 2005. godine. Pristigla je samo jedna ponuda od svega 300.000 evra koju du dali konzorcijum slovenačke firme „Poteza naložbe”, novosadskog „Panbira” i smederevske „Soke”. Za investicije su obećali milion evra, ali je menadžment BIP-a odbio ponudu, ocenivši je kao neozbiljnu.

Kao osnovni razlozi za slab odziv na ovom tenderu navedeni su visoki poreski dugovi, veliki poslovni gubitak za 2004. godinu i višak zaposlenih.

Nakon analize stanja, vlasnici kapitala Akcijski fond i mali akcionari zaključili su da je potrebno pre ponovne prodaje finansijski konsolidovati firmu, što je i urađeno prodajom imovine. Iz spiska samo prodate imovine da se naslutiti šta je BIP nekada bio. U 2006. godini prodat je kompleks u Skadarliji, hotel „Budva” u istoimenom gradu, odmaralište na Zlatiboru, fabrika piva u Sremskoj Mitrovici, stovarišta u Inđiji, Peći i u Požarevcu. Prodajom ovih sedam objekata dobijeno je oko 12,7 miliona evra, što je utrošeno na isplatu dugova.

Posle te prodaje BIP-u je ostalo samo „srce” – fabrika piva na Mostaru u Beogradu, ali i pogon sokova u Krnjači, kompleks u Čačku, kome pripadaju fabrika piva i slada, stovarišta i pogoni u Kruševcu, Kragujevcu, Šapcu.

Jovana Rabrenović

-----------------------------------------------------------

Laško ima gubitak od 40 miliona evra

Ljubljana –  „Pivovarna Laško” ostvarila je prošle godine čist prihod od prodaje u vrednosti od 99,7 miliona evra, što je osam odsto manje u odnosu na 2008. godinu, pokazuju preliminarni podaci izveštaja o poslovanju. Zbog potraživanja, investicija i izdatih garancija u neto vrednosti od 48,5 miliona evra gubitak tog slovenačkog preduzeća lani je iznosio 39,6 miliona evra, objavljeno je na Ljubljanskoj berzi. Rashodi poslovanja iznose 82,2 miliona evra, i u odnosu na 2008. manji su za 16,6 odsto, preciziraju u „Laškom”.