Dan žena presahnuo na bulevaru

Jedna od najbezobraznijih stvari koja se može uraditi ženi jeste zauzeti joj kupatilo kada ona hoće da se spremi za izlazak i ne izaći pre nego što sva voda bude potrošena. Ekstremniju verziju te neuviđavnosti juče su tokom celog dana, baš na osmi mart, ženama koje nastanjuju deo Bulevara kralja Aleksandra oko pijace „Đeram” priredili radnici „Beogradskog vodovoda i kanalizacije”. Zbog radova na vodovodnoj mreži u tom delu grada, slavine su bile suve do 20 časova. U to vreme bi slavljenice u redovnim okolnostima dospele do kritične tačke doterivanja, koje bi potom potrajalo još koji sat, kako bi se sredila još poneka finesa. Ovako, vode od jutra do mraka nije bilo ni za tuširanje u stanu, kamoli za pranje kose i šišanje u frizerskom salonu ili za neki komplikovaniji estetski zahvat u kozmetičkom studiju.

Gotovo svi saloni lepote morali su da budu zatvoreni i odreknu se brojnih mušterija. Izuzetak je bio frizerski studio „Lela”. Radio je zahvaljujući upornosti vlasnice koja se vodom snabdevala iz sopstvenog stana, smeštenog dve ulice dalje, prenoseći je u balonima i šerpama.

– Nemam vode već dva dana. To je gotovo stalna situacija u Bulevaru, ovde neka cev uvek pukne. Ovog puta mi je to još nezgodnije palo jer je trebalo da primim mnoštvo mušterija, a od prošle noći, kada sam saznala da ćemo ostati bez vode, prinuđena sam da ih zovem i otkazujem termine. Nekolicinu sam uspela da doteram, ispirajući im kosu vodom iz šerpi, kao u doba najgorih restrikcija. Još malo pa ću i ja morati da zatvorim, nema smisla da se duže mučimo – žalila se juče po podne Milena Radovanović, vlasnica frizerskog studija, dok je njena radnica ulepšavala jednu od malobrojnih mušterija.

Kako vode nije bilo ni u kafićima, kelnericama je ostalo samo da se nadaju da će gosti biti raspoloženi za alkoholno piće ili sokić umesto poslovične jutarnje kafe. Prljave čaše su prali vodom iz flaša kupljenih u supermarketima, tamo više trošeći nego što su zarađivali na cehu gostiju. Kafe uopšte ne bi bilo da vode za nju nije od prethodnog dana ostalo u mašini. Sandra Stamenković iz kafića „Mocart broj 1” nije se žalila što mora da radi u takvim uslovima, i to na osmi mart. Da nije bila na muci zbog nestašice vode, juče bi za nju bio radni dan kao svaki drugi.

– Nije mi stalo do praznika. Kome još jeste? Moj gazda svakako ne obraća pažnju na njega. Ne, neću moći ni ranije da izađem, tek kad završim smenu, ali ni posle toga ne verujem da ću ići na neko naročito mesto. Možda me dečko i iznenadi, ali nisam ubeđena. Ne razmišljam sad o tome. Napravila sam dvadeset i pet kafa otkako sam otvorila lokal, prljave čaše se gomilaju, a vode u rezervi je sve manje –  priča Stamenkovićeva.

Umesto raskošnih buketa, žene u ovom delu bulevara teglile su kante koje su punile iz cisterni u pobočnim uličicama. Muška ruka čak ni na Dan žena nije mogla da se nađe lepšim polovinama makar da ih odmeni u fizičkim poslovima, ako već ne da ih pomiluje i pruži lep poklon. Oni su radili svoje u firmama dok su supruge bile pritisnute svakodnevnim kućnim obavezama. Brige za decu i kuću dozvoljavale su im da se osete jedino kao majke i domaćice, a ne kao dame. A juče su ostale i bez jedine satisfakcije za celodnevni napor: da večera bude poslužena tačno na vreme i pohvaljena kao izuzetno ukusna.

Ni njihove ćerke izgleda da nisu naučile na bolje za Osmi mart. Grupa devojčica iz Šeste beogradske gimnazije juče je kupovala cveće za svoju profesorku. Dečake nisu ni pokušale da nateraju da se pobrinu za poklon, kao što bi bilo prirodno, nego su one otišle po njega znajući da se njihovim drugovima ne može verovati da će odabrati išta lepo. „Još su klinci, za nekoliko godina možda će naučiti”, prokomentarisale su one bez trunke ironije. Njihov trud umesto dečaka ne znači da one veruju u Osmi mart imalo više nego u Deda Mraza.

– Ne slavimo mi taj dan. A i sa kim bismo kad dečaci još ništa ne shvataju? U svakom slučaju, bez veze je praznik. Cveće smo kupili za profesorku, za nas ga niti očekujemo, niti bi nam nešto značilo – rekla je jedna od njih.

Tako se u očima mlađih generacija Dan žena sveo na praznik vremešnijih profesorki, koje još pamte da je on nastao kao dan kojim se obeležava borba za žensku ravnopravnost na radnom mestu i u društvu. Izvorno značenje je bezmalo zaboravljeno, a Osmi mart slabo motiviše i na kićenje i šepurenje.

V. Vukasović – A. Ilić