Pečurke na pijacama niko ne kontroliše

Kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva koje se prodaju na pijacama, po svemu sudeći, niko ne kontroliše.

Inspekcije Ministarstva poljoprivrede, kako saznajemo, proveravaju pečurke koje se nalaze na rafovima registrovanih radnji, dok su pijačne tezge ostale izvan lanca kontrole. To znači da potrošačima ostaje jedino da veruju na reč prodavcu, koji tvrdi da ih je baš tog jutra ubrao i da se nadaju da se baš na njihovoj trpezi neće naći gljiva opasna po zdravlje.

– Već godinama upozoravamo na to da niko ne zna kakvog su kvaliteta pečurke koje se prodaju na pijacama. Zbog toga svim kupcima savetujem da izbegavaju kupovinu pečuraka na tržnicama, jer je tu nemoguće utvrditi gde su ubrane i kako su skladištene – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Problem je što nesavesni proizvođači pečurke gaje u neodgovarajućim uslovima, a prodavci ih na tezge iznose i kada su visoke temperature, pa dolazi do kvarenja gljiva i trovanja konzumenata.

– Kupci bi najpre trebalo da provere da li sveže gljive, koje se prodaju upakovane, imaju deklaraciju sa nazivom jestive pečurke, firmom i sedištem ili imenom proizvođača, odnosno lica koje ih je upakovalo, datumom proizvodnje i rokom upotrebe – kažu u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.

Jasmina Glamočija, viši naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” i predsednica Mikološkog društva Srbije, kaže da su se oni više puta obraćali nadležnim organima, predlažući da organizuju obuku prodavaca, ali da niko nije pokazao interesovanje za to.

– Trebalo bi edukovati i tržišne inspektore jer su oni zaduženi za kontrolu prodaje izvan pijačnih tezgi – smatra Glamočija.

Mirjana Pjević, predsednica Izvršnog odbora Mikološkog društva, smatra da je najveći problem nekontrolisana prodaja gljiva ispred pijaca, na kartonskim kutijama.

– Nisu bezazleni ni šampinjoni koji se prodaju u trgovinama, zapakovani u celofan, ako se čuvaju u neadekvatnim uslovima. Oni u rafovima ne bi smeli da budu duže od dva dana, bez obzira na to što na deklaraciji piše da je rok trajanja sedam dana, jer može da dođe do propadanja proteina u njima. Ako nisu dobre, gljive imaju miris pokvarenih jaja ili mesa. Neki proizvođači prskaju „hemijom” šampinjone da bi lepše izgledali, pa ih zato ne treba kupovati ako mirišu na hlor – dodaje naša sagovornica.

-----------------------------------------------

Otrovani i profesionalni berači gljiva

Zbog lakšeg trovanja gljivama, ove godine je na Vojnomedicinskoj akademiji završilo četvoro ljudi. U julu prošle godine u Klinici za urgentnu i kliničku toksikologiju Centra za kontrolu trovanja VMA pregledana su 42 pacijenta sa akutnim trovanjem gljivama od kojih je 29 bolnički lečeno. Kako objašnjava profesor dr Slavica Vučinić, načelnica Klinike za urgentnu i kliničku toksikologiju VMA, polovina pacijenata imala je najteži oblik trovanja, a šestoro njih je preminulo.

– Nažalost, svi pacijenti sa teškim trovanjem gljivama javili su se lekaru posle više od četiri dana nakon što su jeli otrovne gljive, a optimalni period za primenu terapije je 48 sati. Svi pacijenti su konzumirali samonikle gljive, a većina otrovanih se branjem pečuraka bavila i po više decenija. Navodili su da su takve gljive već jeli, da su u pitanju takozvane zeke. Te pečurke su nalik zelenoj pupavci koja je izuzetno toksična i odgovorna za većinu smrtonosnih trovanja gljivama. Simptomi su mučnina, bolovi u trbuhu, povraćanje, dijareja, da bi se već drugog dana pojavili znaci oštećenja jetre i bubrega – objasnila je dr Vučinić.

Stručnjaci objašnjavaju da je važno da se u slučaju trovanja odmah izazove povraćanje i da se pacijent javi lekaru.

S. Despotović

D. Davidov-Kesar