Smena generacija – izgovor za nerad i neuspeh

Posle tri uzastopna evropska zlata i jednog svetskog, osvojenih pod tri različita imena (Jugoslavija, SCG, Srbija), ova generacija naših vaterpolista ističe kao naredni cilj jedino što joj nedostaje – zlatno olimpijsko odličje. Kapiten Vladimir Vujasinović, u svakom pogledu njihov vođa, ne zaboravlja da spomene da je u planu da se "uzgred" osvoje i svetsko prvenstvo (Melburn) u martu iduće godine i evropsko (Malaga) uoči Olimpijskih igara u Pekingu kroz dve godine.

Posle svega viđenog za 10 nezaboravnih dana na Tašmajdanu, nadmoćnih igara naših vaterpolista koji su igrali opterećeni mnogim bremenima –trebalo je dokazati da je Srbija barem podjednako jaka kao SCG, domaća javnost je očekivala da na kraju čuje srpsku himnu, na prethodnih 26 evropskih prvenstava domaćin je samo tri puta osvojio titulu (Jugoslavija tu priliku nije iskoristila u Splitu 1981), Mađarska je po svaku cenu želela osvetu – niko više ne sumnja da je pred njima zlatni "het-trik".

Jedan od onih koji su van bazena najviše doprineli ovom uspehu svakako je Nenad Manojlović koji je bio odgovoran i za rezultate našeg tima i za organizaciju kao selektor i sportski direktor Vaterpolo saveza i predsednik Izvršnog odbora Organizacionog komiteta Evropskog prvenstva u Beogradu.

– Šampionat je vrhunski organizovan, uz veliku podršku grada Beograda i Republike Srbije – ističe Manojlović. – Ne treba zaboraviti i veliku pomoć sponzora i medija, pre svega Radio televizije Srbije koja je svakodnevno prenosila zbivanja sa Tašmajdana i Banjice. Iz takmičarskog ugla, dve reprezentacije – Srbija i Mađarska – potvrdile su da su za klasu iznad ostalih. Taj jaz govori da vaterpolo ima dosta prostora za napredak.

I poslednji predsednik Vaterpolo saveza Srbije i Crne Gore (VSSCG) Velibor Sovrović ne krije da je višestruko zadovoljan:

– Evropski šampionat smo odlično organizovali. Naše zadovoljstvo je upotpunila reprezentacija osvajanjem zlatne medalje. Taj uspeh ima posebnu težinu, jer je prvi put ostvaren pod imenom Srbija.

Nepisano je pravilo da je lakše popeti se na vrh nego održati se na njemu. Manojlović već sada, iako se slavlje nije stišalo, ukazuje na neke probleme s kojim će naša vaterpolo organizacija morati da se suoči:

– Jedan od prioriteta je reorganizacija Vaterpolo saveza Srbije. Kao značajan problem pojavio se odlazak naših saveznih trenera čime se narušava sistem. Petar Kovačević i Nebojša Novoselac su otišli u inostranstvo, Dejan Jovović je pod znakom pitanja.

I vrapcima na grani je jasno da trenutno postoje samo dve vaterpolo sile – Srbija i Mađarska – koje su se u Beogradu poigravale s protivnicima, čak i u polufinalu. Na pitanje ko bi mogao da bude najveća pretnja u perspektivi, Manojlović odgovara:

– Španci se nameću kao treća sila. Hrvati imaju vrlo ozbiljnu reprezentaciju kad su kompletni. Rusi imaju veliki potencijal, Italijani mogu još da napreduju. Mađari i mi smo se izdvojili jer planski radimo.

Smena generacija je izgovor za nerad i neuspeh.

Po Manojloviću do promene "svetskog poretka" u vaterpolu ipak neće doći uskoro:

– Smatram da dogodine u Australiji i 2008. u Španiji neće biti velike razlike u odnosu na ono što smo videli u Beogradu, osim ako ne dođe do nekih drastičnih promena u sastavima. Nije tajna da nas najviše zanimaju Olimpijske igre u Pekingu 2008. Ako se dobro organizujemo, ako naši mladi igrači budu napredovali, imaćemo realne šanse da se nađemo na vrhu.

Sovrović ne sumnja da će vaterpolo organizacija biti u stanju da ide ukorak sa svojim zlatnim timom:

– Treba nastaviti ovim putem i postaviti kao cilj osvajanje zlatnih medalja na narednom svetskom i evropskom šampionatu i na Olimpijskim igrama. Za ovu generaciju sigurno će najveći izazov biti Peking, jer joj jedino nedostaje olimpijsko zlato. Siguran sam da će Vaterpolo savez Srbije imati snage da obezbedi optimalne uslove nacionalnom timu.

Posle razočaranja u mnogim sportovima, pre svega u košarci, sada se ponajpre može reći da je "Srbija zemlja vaterpola". Svakako, oni koji vode naš vaterpolo mogli bi da budu uzor "poslovnim menadžerima" u mnogim drugim sportovima kod nas, pre svega kada je u pitanju tema – kako se planski stiže do uspeha.

--------------------------------------------------------------------------

Trideset treća medalja

Na Evropskom prvenstvu u Beogradu naš vaterpolo je osvojio 33. medalju. U njegovoj riznici su sa olimpijskih igara tri zlata (1968, 1984. i 1988), pet srebra (1952, 1956, 1964, 1980. i 2004) i jedna bronza (2000), sa svetskih prvenstava tri zlata (1986, 1991. i 2005), jedno srebro (2001) i četiri bronze (1973, 1978, 1998. i 2003) i sa evropskih prvenstava četiri zlata (1991, 2001, 2003. i 2006), osam srebra (1954, 1958, 1962, 1977, 1985, 1987, 1989. i 1997) i četiri bronze (1950, 1966, 1970. i 1974).