Đorđe je Novak na kvadrat

Ono što je teniser Novak Đoković na terenu to će njegov otac Srđan Đoković biti van terena. Novak je jedan od najboljih igrača sveta, a Srđan planira da to bude u menadžerskom smislu. Pripremio je plan po kome Teniski centar „Novak”, u Beogradu, na Dorćolu, postaje najveća i najbolja škola tenisa u Evropi.

Ali Srđan ima i drugi projekat po kome će, u Teniskom savezu Srbije, posle januarskih izbora, doći do promene vlasti i novih odnosa u radu.

Bio je instruktor skijanja, a u tenis ga je uvela borba za školovanje Novaka. U toj borbi koristio je i iskustvo iz skijanja. „Slalomima” kroz život doveo je najstarijeg sina do najvećih teniskih visina.

U braku s Dijanom, pored Novaka (23), ima još dvojicu sinova: Marka (19) i Đorđa (15).

Odakle ste krenuli u život?

Rođen sam 1961. u Kosovskoj Mitrovici. S majkom Stankom, ocem Vladimirom, mlađim bratom Goranom i sestrom Jelenom živeo sam u lepšem delu grada – Zvečanu. Kad sam završio gimnaziju preselili smo se u Beograd. Bio sam student prava, ali na majčinu žalost, fakultet nisam završio.

Čime ste se bavili?

Skijanje mi je, uz školu, bilo jedina ljubav. I u vreme kad smo živeli u Zvečanu, a i posle toga, kad smo se preselili u Beograd, radio sam kao učitelj skijanja na Kopaoniku i Brezovici. Na skijama sam 1986. doživeo veliku sreću – zaljubio sam se u Dijanu.

Kako se to dogodilo?

Ona je došla na Kopaonik kao student DIF-a. I tu smo počeli da se družimo. Naravno, želeo sam više od toga, pa je to druženje preraslo u našu veliku neobuzdanu planinsku ljubav. I krajem te godine smo se venčali. Na našoj svadbi je „bio” i Novak, odnosno bio je već treći-četvrti mesec u majčinom stomaku. Rođen je 22. maja 1987, a kad je imao tek pet meseci doneli smo ga na Kopaonik. Tako je i on, kao i njegova braća Marko i Đorđe, zavoleo planinu moje i Dijanine ljubavi.

A kako doživljavate Kopaonik?

On je za nas planina bogova, naš Olimp. Mi smo na Kopaoniku 17 godina imali piceriju. Preko puta naše radnje napravljeni su teniski tereni na kojima se trogodišnji Novak igrao malim reketom i s nekoliko izbušenih lopti. Ali kad je tu 1993. došla Jelena Genčić, nekad čuvena teniserka, pa učitelj tenisa, pozvala je Novaka u svoju školu u kojoj je, u Beogradu, bio sedam godina. I od tada je trasirao svoj teniski put u svet.

Koliko je koštalo to njegovo putovanje u svet?

Mnogo. Mi toliko para nismo imali. Ipak, zahvaljujući toj radnji, a i mom snalaženju – pozajmicama deviza uz zelenašku kamatu i do – 15 odsto mesečno! Novak je od 13. do 17. godine, na predlog Jelene Genčić, završio Pilićevu tenisku školu u Nemačkoj, a i igrao je, i pobeđivao, na najboljim turnirima sveta... Ali mi ga nismo opterećivali našim problemima. On je tada morao da ima čiste misli, usmerene samo na tenis.

Kako ste vas četvoro živeli?

Loše! Ali, on to, naravno, nije znao. Novak je u Beograd i na Kopaonik dolazio u jeku sezone, pa nije ni video naše pravo imovno stanje. Picerija je tada uvek bila puna skijaša i sticao se utisak da imamo i viška para. A on nije znao koliko se mi mučimo! Ali sad je sve to daleko iza nas...

Kakav je Novak bio?

Uvek ozbiljan, vredan, disciplinovan... Takav je i sad. Evo jednog primera: kad je imao deset godina seli smo za sto: on, Dijana i ja. Pitao sam ga: „Šta hoćeš u tenisu?” Odgovorio mi je: „Hoću da treniram i da budem prvak sveta”. I ja sam mu rekao „Bravo, sine! Čitava porodica stoji uz tebe”. I on je apsolutno zasluživao svaku paru koju smo u njega uložili. Posle petog razreda je napustio redovno školovanje, pa je vanredno polagao ispite, a sad je student na Univerzitetu „Megatrend”.

A da li vas je opteretio ljubavima?

Putovao sam s njim po celom svetu. Mi smo dva tela, a jedna duša. Pričali smo o svemu, pa i o njegovim ljubavima. Ipak, problem nije bio u devojkama koje je imao u vreme sazrevanja, već u njihovim rastancima. To je, uvek, propatio... Veoma je emotivan. Teško doživljava i opšte promene ljudi oko sebe.

Ko je sad s njim?

U Dubaiju je bio na odmoru, a sad su mu tamo počele pripreme. S njim je njegova devojka Jelena Ristić. Završila je fakultet. Dugo se zabavljaju. Šta će od toga da bude videćemo. On potpuno sam planira svoj život. Ipak, mislim da je još mlad za ženidbu. Mogu da ga savetujem o svemu, ali neću da govorim šta da radi. Znam da ima još mnogo neostvarenih ciljeva u tenisu.

Kako braća prate Novaka?

Teško je biti brat Novaka Đokovića u istom poslu. Marko je uvek bio u drugom planu. Nismo mogli da se posvetimo njegovoj karijeri zbog Novakove. I on je imao strašno opterećenje zbog starijeg brata. Ali mi smo zadovoljni Markovom igrom. Biće odličan teniser. Đorđe apsolutno nema taj problem – on je Novak na kvadrat! U svakom pogledu: i talentom, i šarmom, i intelektom... Trenira na Floridi u kampu Nika Bolitjerija. Biće tamo do otvaranja Teniskog centra „Novak” u septembru iduće godine, za devet meseci! Od sinova samo tražim da imaju čvrst životni stav i najviši cilj.

Šta će biti odlika vaše akademije?

Za najtalentovaniju decu na svetu brinućemo o svemu, a za ostale, manje talentovane, roditelji će plaćati tenisko školovanje. Radiće s njima najbolji treneri na svetu. I uslovi za rad biće na najvišem svetskom nivou. Izgradićemo i halu sa nekoliko terena, veliki ekskluzivni hotel, niz terena sa različitim podlogama...

A šta planirate kad je o savezu reč?

Naša deca su sjajna. Naši dečaci su prvaci sveta u tenisu. Naše devojčice – Ana i Jelena – bile su prve na svetskoj rang-listi. To što se događa s tenisom u ovoj zemlji je svetsko čudo. A sve ostalo je blato, mulj – nigde ničeg nema. Pre svega nije napravljen nacionalni teniski centar.

I šta sad?

Trebalo bi, pre svega, one koji svojim neradom pokazuju da ih ne interesuje teniski sport u ovoj zemlji – skloniti u stranu. Umesto takvih trebalo bi u Teniski savez Srbije dovesti bogate ljude, obožavaoce sporta, koji će da donose pare u tenis, a ne da se događa – suprotno!

Ko su ti novi ljudi?

Znam ljude iz sveta biznisa. Oni kojima je čast da budu u Teniskom savezu Srbije. Ko od njih u savez unese najviše novca biće predsednik saveza i Izvršnog odbora. A Izvršni odbor će se baviti nabavkom para i ostvarenjem programa rada. Prvi zadatak takvog Teniskog saveza Srbije je pravljenje nacionalnog teniskog centra.

Ipak, šta mislite o Bobi Živojinoviću?

Bio je odličan igrač i, u tenisu, ništa više od toga. Njega, iako je do januarskih izbora predsednik, ne interesuje teniski svet. On ima druga interesovanja i druge poslove. I to je njegovo pravo. Ali to je neka druga Srbija... A naša Srbija je naš tenis, koji je naš posao, naš sport, naš život. Sve je to neodvojivi deo moje porodice, mene i svih tenisera Srbije.

A šta ćete vi biti u savezu?

Moja uloga i uloga moje porodice će biti samo pomaganje ljudima koji će rukovoditi  Teniskim savezom Srbije. Svi ćemo mi i – naš Teniski centar „Novak”, i „Srbija open”, i Novak, i Marko, i sutra Đole biti samo njihovi „vojnici” za dobrobit tenisa u Srbiji.