Spas evra podelio EU

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Tačno na 20. godišnjicu prvog nacrta ugovora iz Mastrihta kojim je uvedena monetarna unija a Evropska zajednica prerasla u Evropsku uniju, lideri EU su ispisali nacrt jednog novog ugovora koji ih zasad više vodi ka podelama nego ka još jačem jedinstvu.

Britanski premijer Dejvid Kameron ostao je praktično jedini lider EU koji u potpunosti ne želi ni da razmatra okvirni dogovor o sporazumu kojim evropski lideri žele da doprinesu rešavanju dužničke krize u evrozoni.

Žučna rasprava koja je trajala deset sati u noći između četvrtka i petka nije bila dovoljna da se postigne konsenzus dvadesetsedmorice oko nemačko-francuskog predloga da se promene sporazumi EU tako što će se uvesti automatske sankcije za one zemlje koje naruše odredbe o maksimalnom deficitu u zoni evra, izuzev ako se tri četvrtine država izjasne protiv toga, kao i da novo fiskalno pravilo o uravnoteženim budžetima bude uneto u nacionalne ustave.

Juče ujutru je plan o rešavanju krize prihvatilo 17 članica evrozone i još šest članica koje nisu u području evra. Oko podneva su se i lideri Češke, Švedske i Mađarske složili oko toga da razmotre prihvatanje ovog koraka ali tek kada o tome budu raspravljali njihovi nacionalni parlamenti.

Time je jedino Velika Britanija ostala van ovog dogovora. Ipak, i izjave lidera ostalih država članica EU koje su van evrozone ponovo povećavaju šanse za stvaranje takozvane Evrope „na dva koloseka”.

Premijer Švedske Fredrik Rejnfelt je posle jučerašnjeg sastanka ukazao na to da se njegova zemlja najverovatnije neće priključiti sporazumu.

„Bilo bi veoma čudno potpisati ugovor koji nas tretira kao da smo zemlja evrozone. To nikada nije bio naš cilj”, rekao je Rejnfelt.

Dogovor o fiskalnoj disciplini se smatra ključnim, prvim, korakom pre nego što Evropska centralna banka (ECB), Međunarodni monetarni fond i drugi pristanu da povećaju finansijsku pomoć zemljama poput Grčke, Italije i Španije, koje imaju velike dugove i neodržive troškove zaduživanja.

Na samitu je dogovoreno da počne da funkcioniše Stalni interventni stabilizacioni fond (Evropski mehanizam stabilnosti poznatiji kao EMS), u kome bi bilo 500 milijardi evra.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj je rekao i da će države, prema novom dogovoru, obezbediti 200 milijardi evra dodatnih sredstava za Međunarodni monetarni fond.

Predsednik ECB Mario Dragi pohvalio je postizanje dogovora, izjavivši da to predstavlja korak napred prema strožim budžetskim propisima, koje je ocenio neophodnim ako evrozona želi da izađe jača iz dvogodišnje krize.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je na konferenciji na završetku samita rekla da se ovim sporazumom ide „korak po korak do stvaranja prave fiskalne unije”.

„Mi ćemo ostvariti fiskalnu uniju. Imaćemo evro kao valutu u okviru stabilne unije. Imaćemo jača pravila za budžetski deficit članica evrozone”, rekla je Merkelova. „Uvek sam govorila da je potrebno da 17 država evrozone povrate kredibilitet. Mislim da to može da se desi i desiće se sa današnjim odlukama”.

Komentarišući stav pojedinih država koje se protive tome da se evropskim institucijama da pravo da proveravaju da li su nacionalni budžeti u okviru propisanih limita, Merkelova je rekla da „države zadržavaju suverenitet u određivanju nacionalnih budžeta, ali se ne može dozvoliti da krše pravila”.

Kameron je zahtevao da se britansko finansijsko tržište zaštiti od planiranog poreza na finansijske transakcije, ali duo „Merkozi” nije pristao na taj ustupak.

„Nikada nećemo pristupiti evrozoni. Nikada nećemo odustati od suvereniteta, kao što moraju zemlje kako bi pristupile fiskalnoj uniji”, rekao je Kameron.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je naveo da bi želeo da u novi sporazum budu uključene sve države članice EU, ali da to nije moguće zbog pozicije Britanije. On je izjavio da je Kameron izneo neprihvatljive zahteve, ali da bi novi sporazum trebalo da bude spreman do marta sledeće godine.

Britanski zahtev da bude izuzeta od određenih finansijskih propisa, kako kaže Sarkozi, „nismo mogli da prihvatimo, zato što nedostatak regulative izaziva sadašnje probleme”.

„To je izbor naših britanskih prijatelja i mi to poštujemo, ali oni takođe ne mogu nama ništa da prebacuju. Ne može se s jedne strane zahtevati klauzula kako se ne bi uveo evro, a s druge strane tražiti da se učestvuje u svim odlukama koje se tiču evra, kojeg ne samo da ne žele, nego ga i kritikuju”, bio je izričit Sarkozi.

Prva reakcija tržišta na vesti iz Brisela je bila mlaka, tako da akcije na evropskim berzama uglavnom stagniraju. Međutim, analitičari očekuju da će ovaj istorijski samit EU tek doneti svoje posledice, a jedna od mogućih je mnogo izraženija podela na dva bloka država članica.