Referendum u četiri kosovske opštine ne obavezuje

Dok se u Srbiji vodi polemika o tome da li je protivustavno da se Srbi sa severa Kosova i Metohije na referendumu izjasne da li žele da prihvate prištinske institucije i da li to može da dovede u pitanje državne interese, britanski premijer Dejvid Kameron, koji se protivi otcepljenju Škotske, obećao je da će njegova vlada narednih dana definisati pravni okvir za održavanje referenduma o nezavisnosti Škotske.„Neizvesnost oko tog pitanja nanosi štetu škotskoj ekonomiji”, dodao je Kameron.

Ukoliko Srbi sa severa Kosova, uprkos upozorenjima državnog vrha da njihovo izjašnjavanje neće rešiti nijedno otvoreno pitanje i da će samo dovesti do podela među Srbima na Kosmetu, ostanu pri stavu da referendum treba da se održi, ne postoje pravni mehanizmi da se njihovo izjašnjavanje sankcioniše.

Za „Politiku” je ranije bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić rekao da taj referendum ne bi bio obavezujući. „Taj referendum ne bi bio pravno legalan, jer statusna pitanja koja imaju državni karakter ne spadaju u nadležnost skupštine opštine i on, u tom smislu, ne bi imao pravni osnov niti pravno obavezujuću snagu”, ukazao je Vučetić i dodao da je očigledno da predsednici opština sa severa Kosova to znaju, ali da računaju na njegov politički značaj.

„Situacija je specifična, jer jenamera da se organizuje referendum za jedno područje koje čine četiri opštine konstituisane na legalnim izborima, ali one zajedno ne predstavljaju nikakav državni niti teritorijalno autonomni entitet čije bi odluke obavezivale, osim u političkom smislu”, rekao je Vučetić.On jenaglasio da je cilj koji žele da postignu oni koji ga organizuju da se dođe do većinskog stava koji bi obavezivao skupštine opština na neprihvatanje bilo kakvog rešenja koje ih podvodi pod prištinsku vlast.

Bivši predsednik Vrhovnog suda i profesor na Pravnom fakultetu „Union” Zoran Ivošević,zalažući se za slobodno izjašnjavanje građana na severu Kosova, ukazuje na značajnu odredbu u Ustavu koja se odnosi na slobodu mišljenja i u kojoj se kaže da „Ustav jamči slobodu misli, savesti i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru”.Ivošević je kazaoza „Politiku” da je u ovom slučaju reč o obliku slobode izražavanja misli, i to misli koja se tiče prava građana da ostanu pri svom uverenju.

Kada je reč o kolektivnom ispoljavanju slobode misli, on podseća na Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, donet još 1994. godine, u čijem članu 11 se navodi da „građani sa dela teritorije republike, odnosno autonomne pokrajine, opštine ili grada,mogu odlučivati na referendumu o pitanjima koja su od značaja za te građane”. Ivošević smatra da je pitanje da li građani hoće da žive u institucijama neke kvazidržave ili u institucijama Srbije od izuzetne važnosti za njih.

On daje za pravo protivnicima referenduma koji smatraju da to nije adekvatan način za ispoljavanje kolektivne volje, ali smatra da ni to ne bi mogla da bude smetnja: „To ne mora da bude referendum, iako su ga oni tako nazvali. U pravu postoji nešto što se zove konverzija. Ako ste vi pogrešno nazvali neki pravni institut, to ne znači da se mora prihvatiti ta greška u opredeljivanju karaktera nekog pravnog instituta. To što oni to izjašnjavanje zovu referendumom, ne mora da zatamni suštinu. A suština je da neće da žive u njihovim institucijama i njihovoj državi. Pa, to je i najjači argument Srbije da sačuva Kosovo, bar ovaj severni deo”.

Ukoliko se referendum održi, uprkos jasnom stavu da je državni vrh protiv toga, Mihajlović nije mogao da odgovori kako bi vlada reagovala. On je za „Politiku” rekao da je to hipotetičko pitanje i da on trenutno nema odgovor na to. „Ja ne odlučujem o tome, negosamosaopštavamodlukevlade”, kazao je Mihajlović.

Na pitanje da li neka institucija može da poništi odluke referenduma, Ivošević je odgovorio da ne postoji mogućnost da neko drugi u državi ocenjuje validnost javnog mišljenja građana lokalne samouprave, koja po našem Ustavu, pored ostalog, služi iza ograničenje državne vlasti. „Ko onda može njima da kaže da pogrešno misle. Voleo bih da vidim tog političara ili političko telo koje bi se usudilo da tako nešto kaže. Pa, to bi onda bilo protivustavno, jer u Ustavu piše da je Kosovo sastavni deo Republike Srbije”, zaključio je Ivošević.