„Romvil" ispražnjen u jednom danu
Slika kolone kamiona natovarenih starim nameštajem, poluzarđalim šporetima, televizorima, torbama sa garderobom juče je obeležila raseljavanje Roma iz naselja kraj „Belvila”. Ova nekoliko puta odlagana akcija protekla je bez protesta i incidenata, pod nadzorom predstavnika grada i inspekcija, ali i nadležnih međunarodnih institucija.
Romskim porodicama pomagalo je oko 450 radnika gradskih preduzeća čiji su kamioni zaduženi za transport. Među 110 vozila bilo je i autobusa koji su žitelje baraka prevezli do novih domova. Na ispražnjenu parcelu južno od železničke stanice „Novi Beograd”, izaći će ekipe koje će danas i sutra obaviti deratizaciju.
Ovaj kraj Novog Beograda, koji mnogi nazivaju „Romvil”, napustilo je 252 porodice ili 974 osobe. Od tog broja 124 porodice, odnosno 487 građana koji imaju prebivalište u Beogradu, ili su izbegli sa Kosmeta, smešteno je u stambene kontejnere sa strujom i vodom u Makišu, Jabučkom Ritu, Resniku, Drenu kod Obrenovca, naselju Kijevo u Rakovici i Barajevu.
– Idemo u Dren, u metalni kontejner. Valjda će biti bolje. Ovde je bilo posla, ali nismo imali struju i vodu. Od pacova nije moglo da se živi – kaže Romkinja, pripremajući petogodišnjeg sina za selidbu.
U njenom komšiluku duž blatnjavog puta pokrivenog pokućstvom iz udžerica koje je pripremljeno za transport, nalazi se domaćinstvo čiji članovi neće moći da ostanu u prestonici.
– Vodim porodicu u Niš, ima nas šestoro. Poneću i kramp, pijuk, testeru, sav alat koji imam. Moram od nečega da zaradim za hleb, a nikad u životu nisam krao – tvrdi Bojan Alić, četrdesetjednogodišnji stanovnik improvizovane kućice u središtu naselja.
– Ne znam kuda ću. Ovde je bilo posla da nahranim decu. Ne primam nikakvu pomoć, a bio sam na ratištu. Na Kosovu sam bio u PVO u vreme bombardovanja. Kada sam stigao ovde, nisam, kao mnogi, hteo da platim 500 evra onima koji su mogli da mi srede prijavu boravka u Beogradu. A sad strahujem da li će moje četvoro dece i žena sutra imati šta da jedu – ogorčeno kaže Alić.
Oni koji poput njega nemaju adresu na području prestonice moraće da odu u mesto u kojem su živeli pre dolaska u Beograd. Većina njih stigla je iz Leskovca, Prokuplja, Vranja, Niša i drugih gradova južne i jugoistočne Srbije. Uglas kažu da im u starom kraju nije ostalo ništa.
– Imali smo kućicu kod Leskovca, ali se srušila. Ne znamo ni da li je neko to sad zauzeo. Bog zna kako će nas tamo dočekati posle toliko godina – zabrinuta je Romkinja koja nam se samo predstavila kao majka četvoro dece.
----------------------------------------------
Đilas: Svi će dobiti adekvatan smeštaj
Naselje kraj „Belvila” juče su obišli i gradonačelnik Dragan Đilas i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić, kao i zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina Goran Bašić.
– Slika o tome u kakvim su uslovima ovi ljudi živeli poslednjih nekoliko godina govori više od reči. Ono što je svima jasno jeste da su Romi trenutno najugroženija nacija u Evropi, što pokazuju primeri u Francuskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Italiji. U Beogradu nema rasnih tenzija i nije bilo ozbiljnijih incidenata, što pokazuju primeri iz Boljevaca – poručio je Đilas, dodavši da će svih 107 mališana iz ovog kraja koji će živeti u naseljima na prostoru glavnog grada u septembru krenuti u škole, a da ih sada nastavu pohađa samo osmoro.
Gradonačelnik je naveo da će sve porodice dobiti adekvatan smeštaj i da „niko neće biti nasilno vraćen u svoje mesto u Srbiji, ako mu tamo nije obezbeđen smeštaj”.
Goran Bašić rekao je da se savetnici zaštitnika građana nalaze u svih pet naselja u Beogradu, gde će biti smešteni raseljeni, kao i u lokalnim samoupravama kako bi se uverili da se ova akcija odvija u skladu sa ljudskim pravima i sprovodi odgovarajuća integracija Roma.
----------------------------------------------
Nevladine organizacije tražile obustavljanje raseljavanja
Grupa nevladinih organizacija, među kojima su i Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Komitet pravnika za ljudska prava – Jukom, osudila je raseljavanje Roma i pozvala vlasti da hitno obustave akciju.
– Ovo prinudno iseljenje je sedamnaesto, u periodu malo dužem od dve godine, koje se sprovodi u suprotnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava koji obavezuju Srbiju. Stanovnicima naselja nisu pružene jasne informacije o lokacijama na koje se iseljavaju, uslovima života u alternativnom smeštaju niti o ostvarivanju drugih prava. Prema propisima Republike Srbije čak je i zatvorski smeštaj adekvatniji, jer prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija svakom osuđeniku pripada četiri kvadratna metra prostora dok se do šest članova jedne porodice iz naselja kraj „Belvila” smešta u metalne kontejnere od 15 metara kvadratnih – poručuju, između ostalog, organizacije za zaštitu ljudskih prava.