Ko će biti „najobavešteniji" čovek u Srbiji

Proteklih nedelja mnogo se spekulisalo o tome ko će preuzeti kontrolu nad službama bezbednosti koje su, po pravilu, meta svake stranke koja dolazi na vlast. Vršilac dužnosti predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić razvejao je spekulacije o tome koje bi mesto u vladi njemu moglo pripasti ako se odluči da uđe u kabinet Ivice Dačića. Kako je rekao za B 92 on je zainteresovan za poslove odbrane i bezbednosti jer bi mu to omogućilo da se uspešno uhvati u koštac sa kriminalom i korupcijom. O tome, kako je objasnio, mora još da razgovara sa predsednikom Tomislavom Nikolićem.

Prema sadašnjim zakonskim propisima kontrola nad radom bezbednosnih službi u ingerenciji je predsednikovog kabineta. Ali da bi se kontrola obaveštajnih službi izmestila sa Andrićevog venca neophodno je promeniti Zakon o uređenju službi bezbednosti.

Po zakonu čovek broj jedan za bezbednosna pitanja u zemlji, do sada je bio Miodrag Rakić, šef kabineta bivšeg predsednika Borisa Tadića. On se nalazio na čelu Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, a obavljao je i posao sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, mesta koje po Zakonu o uređenju službi bezbednosti pripada predsednikovom šefu kabineta. Iako zvuči kao da je reč o tehničkom poslu, onaj ko se nađe na ovoj funkciji je sve samo ne to. Naime, sekretar se, kako zakon kaže, stara o izvršenju zaključaka saveta, koje je jedan od najmoćnijih državnih organa. Ilustracije radi, Rakić je, kako stoji u poverljivim američkim depešama koje je objavio Vikiliks, a za koje je javnost saznala krajem 2010. godine, predvodio tim koji je tragao za Ratkom Mladićem iako su zvanično Akcionom timu predsedavali Rasim Ljajić i tužilac Vladimir Vukčević.

Novi predsednik Srbije, za sada, nema svog Rakića. A još nije izvesno ni da li će na ovo upražnjeno mesto neko i dolaziti. Takođe, mnogi postavljaju pitanje kako će se novi predsednik postaviti prema obaveštajno-bezbednosnom aparatu s obzirom na to da je vrlo brzo po preuzimanju funkcije izneo kritike na račun BIA rekavši da nije zadovoljan informacijama koje dobija jer su one koje mu stižu krajnje beznačajne.

Stručnjaci za bezbednost saglasni su u jednom – da je loše zakonsko rešenje po kome je šef predsednikovog kabineta ključni čovek koji praktično kontroliše rad bezbednosnih službi. Različita su, međutim, gledišta ko bi trebalo da zauzme tu funkciju najobaveštenijeg čoveka u zemlji.

„To je loše rešenje koje je donela Demokratska stranka i ono dovodi do jedne loše pozicije da kada ode predsednik onda odlazi i ta osoba. Ta osoba mora da bude lojalna Srbiji, a ne predsedniku i zato bih voleo da tu vidim nekog profesionalca koji ne bi radio za stranku nego za Srbiju”, kaže za „Politiku” Božo Prelević, advokat i koministar policije u koalicionoj vladi posle 5. oktobra.

Bivši direktor BIA Andreja Savić i nekadašnji šef KOS-a Aleksandar Vasiljević slažu se sa Prelevićem da je zakonsko rešenje loše.

Savić smatra da treba menjati zakon i redefinisati funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost tako da se njemu daju zakonske nadležnosti koje bi mu i formalno omogućavale da bude treći čovek u zemlji posle predsednika i premijera.

„On bi trebalo da koordinira sve te poslove i da bude najbliži saradnik dve vodeće političke ličnosti, predsednika i premijera. Zakon iz 2007. godine je pravljen po meri tadašnjeg predsednika i iz toga proizilaze određeni propusti u pozicioniranju mesta sekretara za nacionalnu bezbednost. On ne treba da bude politička ličnost već vrhunski iskusni profesionalac, svestrana ličnost sa velikim iskustvom, čovek koji poznaje i obaveštajnu i kontraobaveštajnu delatnost i delatnost policije, ali i svih ostalih institucija u sistemu”, smatra Savić i podseća da je u najvećem broju zemalja razvijene građanske demokratije praksa da se imenuje savetnik za nacionalnu bezbednost.

Vasiljević je takođe mišljenja da tako značajan posao ne treba da radi šef kabineta, bez obzira na to ko je predsednik. To, kako kaže, nije ni prirodno ni logično rešenje. Šef kabineta može da bude tehničko lice, da vodi zapisnike, priprema materijal za sednice saveta.

„U vreme SFRJ postojao je Savet za zaštitu ustavnog poretka i tu su se uglavom koordinirale neke aktivnosti vezane za zaštitu ustavnog poretka. U ovom savetu su bili šefovi svih službi i vojnih i civilnih i ministri nadređeni šefovima službi i tu su donošene najznačajnije odluke”, podseća Vasiljević.

Zbog sadašnjeg sistema, kako kaže, do problema dolazi kada se promeni vlast. Tada nastupa talas skidanja ljudi sa rukovodećih funkcija u službama bezbednosti što, kako ocenjuje, može da ima negativne posledice, a necelishodno je ako su to profesionalci.

Savić i Vasiljević smatraju da posao koji je do sada radio Rakić mora da obavlja profesionalac, neko ko se razume u rad službi, ko je bio njihov deo. Osetljiva funkcija je, kako ocenjuje Savić, poverena čoveku koji nije profesionalac i koji se ne razume mnogo u te poslove.

Prelević, međutim, smatra da upravo niko iz ovih službi ne bi smeo da se nađe na Rakićevom mestu. Kontrolom obaveštajnih službi, ističe on, mora da se bavi neko ko je prosrpski, a ne propartijski i ko će preživeti i Tadića i Nikolića, čovek koji ne strepi od dolaska novog predsednika i koji će novome predati sve što zna i sa čim je upoznavao i starog predsednika što u „partijskim pričama” nikako nije slučaj.

„Službe bezbednosti teže da svoje ljude prošire po državnoj upravi jer na taj način mogu da je kontrolišu. Zato su oni baš najgori za tu poziciju. Na tom mestu ja bih voleo da vidim nekoga ko bi mogao biti i državni službenik koji se istakao nekakvim poštenjem. Voleo bih da vidim nekoga ko ima šezdesetak godina i ko će taj posao raditi narednih deset godina. I voleo bih da vidim nekoga koga neće smenjivati stranke na vlasti, a čiji rad će biti vidljiv parlamentarnom odboru za bezbednost”, objašnjava Prelević i dodaje da to što je kontrola službi bezbednosti u rukama predsednikovog kabineta dovodi do toga da se službama partijski pilotira i da se zato svi u službama okreću partijama.