Žene najviše diskriminisane – u porodici

Scenario vam je sigurno poznat: jutro koje počinje sa molbama pospanog naslednika „mama, samo još pet minuta”, nastavlja se durenjem u kuhinji „neću musli, hoću picu” i završava svađom u predsoblju „pa šta ako pada kiša, hoću baletanke”, dok otac porodice žurno izlazi iz stana, šaljući poljubce i moralnu podršku, jer – on ne sme da zakasni na posao. Sledi vratolomna vožnja kroz grad koju prekidaju pozivi tipa „zaboravio sam radnu svesku” i dolazak na posao sa akademskom minutažom zakašnjenja. Dok slušate uputstvo šta treba da radite tog dana, razmišljate da li je dete odgovaralo hemiju i da li se pomirilo sa Anom iz petog tri, a na pauzi za ručak smišljate kako da ga „prevarite” da pojede zdrav obrok i otkazujete odlazak kod frizera kako bi dete odveli na sport, jer vaša bolja polovina ne može da otkaže važan poslovni ručak.

Iako različite socio-ekonomske statistike svedoče da žene rade slabije plaćene i manje socijalno vrednovane poslove, da su manje plaćene za obavljanje istog posla, da se teže zapošljavaju, sporije napreduju u karijeri i lakše otpuštaju, psiholozi tvrde da je neravnopravnost žena i muškaraca najveća u toplom porodičnom gnezdu. Evo i zbog čega...

„Žene su te koje nose porodicu na svojim plećima – one odlučuju o stvarima koje čine porodičnu svakodnevicu, a briga oko dece uglavnom je njihov roditeljski zadatak – majke su te koje decu vode u školu, na vanškolske aktivnosti i kod lekara, baš kao što vode računa o ishrani mališana, o domaćim zadacima i problemima koji deca imaju. Osim toga, žene vode računa o kulturnom i socijalnom životu porodice – one kupuju pozorišne i bioskopske karte i ugovaraju odlazak u goste i druženje sa rodbinom i prijateljima. Briga o potrebama ostarelih roditelja takođe je ženski ’posao’. Iako se za muškarce obično kaže da oni donose novac u kuću, mislim da su velike turbulencije na tržištu radne snage i brojne privatizacije ’desetkovale’ broj zaposlenih i mnoge glave porodica ostavile bez posla. Međutim, u našoj patrijarhalnoj porodici briga o deci je ostala ženski ’posao’, a muškarci su ti koji se decom bave kada nastane neki problem. Prosečan muškarac će svim argumentima braniti tezu da je on glava porodice, ali će veoma dragovoljno i velikodušno prepustiti ženi brigu o svim zajedničkim ’stvarima’ u porodici – kao što su deca i domaćinstvo jer mu je tako lakše”, kaže psiholog Milena Ćirić.

Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost, kaže da u zajednici često ne postoje sistemi podrške (zaposlenoj) ženi. Istraživanje koje je sprovela Jelena Sekulić, konsultantkinja Uprave za rodnu ravnopravnost, a koje je sprovedeno u 17 opština Srbijepokazujeda od 17 predškolskih ustanova – samo dva vrtića rade do 17.30 odnosno do 18 časova, što u prevodu znači da se radno vreme roditelja ne poklapa sa radnim vremenom obdaništa. Od 125 škola svega 54 odsto njih za decu ima obezbeđen produženi boravak. U svega 18 odsto lokalnih samouprava postoji pomoć i nega u kući za decu sa posebnim potrebama. „U našoj zemlji postoji samo jedna firma koja je otvorila vrtić za svoje zaposlene. Broj očeva koji uzimaju porodiljsko odsustvo je dvocifren na godišnjem nivou, a razlog nije samo patrijarhalno uverenje da je menjanje pelena ženski posao već i činjenica da muškarci rade bolje plaćene poslove, pa bi se očevo odsustvo sa posla više odrazilo na kućni budžet. Osim toga, muškarcima je važno napredovanje u karijeri i zbog toga ne žele da prave pauzu od par meseci”, ističe Natalija Mićunović.