Na šalter samo kad moram
Čitam deklaracije na proizvodima, naročito na onim koje retko kupujem i za koje nisam siguran šta sadrže niti koliki im je rok trajanja, kaže za „Potrošač” Goran Dimitrijević, novinar informativne redakcije televizije B 92
Verujete li reklamama?
Naučio sam da im ne verujem, mada reklame nisu loše ukoliko vam skrenu pažnju na nešto novo što do tada niste probali. Pa, možda vam se svidi ili ne.
Kakav je kvalitet hrane u Srbiji?
Raznolik i to ekstremno. Ima loših, dotrajalih i vrlo nezdravih namirnica i proizvoda koje ne bih jeo ni da su džabe. Sa druge strane, ima vrlo lepog povrća, kvalitetnog mesa i mlečnih proizvoda, ali to nije jeftino i nije dostupno svakome u neograničenim količinama.
Da li ponekad kupujete u prodavnicama zdrave hrane?
Retko. Samo ako nešto kupujem za druge.
Ako ste vozač, kakvog je kvaliteta gorivo? Da li uvek kupujete benzin na istoj benzinskoj pumpi?
Iskustvo me uči da je uvozno gorivo bolje. Tek kad rezervoar napunite recimo u Mađarskoj ili Grčkoj, shvatite koliko je naše gorivo lošeg kvaliteta. Srećom, taj kvalitet se poboljšava u poslednje vreme, naročito kod dizela. Da, gorivo najčešće sipam na pumpama jednog određenog lanca.
Da li ste zadovoljni uslugom mobilnog operatera?
Jesam, mada smatram da bi razne usluge mogle da budu malo jeftinije. Znam da mnoge stvari zavise od tržišta i paradoksalno – članstva u EU, jer su recimo, roming i slične stvari drastično jeftiniji unutar unije.
A kablovskog operatera?
Da, ali mislim da građani što pre treba da imaju zakonsku mogućnost da biraju svog operatera, bez obzira na to ko im je uveo kablove i postavio infrastrukturu, jer su to već platili. Ja volim televiziju i već koristim sve doplatne digitalne usluge i HD kanale, ali vidim da ponuda varira, pa bih želeo da biram.
Ima li pomaka u radu javnih službi?
Ima pomaka i to je sada zaista bolje nego pre 10 godina. Ali, ne mogu da budem zadovoljan, jer istovremeno vidim šta može još bolje. Recimo, komunalna policija je odlična stvar, samo kad ne bi vreme i resurse trošila na gluposti i sitnice kao što radi sada, već na realne probleme.
Gde najduže čekate u redovima?
U poštama i bankama. Zato se trudim da sve komunalije i plaćanja obavim preko interneta, a keš podižem na bankomatu. Na šalter idem samo kad moram.
Da li se žalite trgovcu, službeniku… ako pomislite da su vam povređena prava?
Ne, mada znam da bi trebalo da se žalim. Da živim u Švajcarskoj, to bi možda imalo smisla. Ovde bih samo izgubio vreme i živce uz vrlo male šanse za uspeh.
Potrošački ili gotovinski kredit?
Nijedan, preskupi su. Ako se baš mora, onda onaj jeftiniji. Imam stambeni kredit na 20 godina i znam šta je ta vrsta zaduženja. Ako ste prisiljeni da pozajmite od banke, onda vam nije mnogo bitno da li vas šišaju spreda ili pozadi – gotovinski ili potrošački.
Da li koristite čekove?
Ne, koristim platne kartice i beskamatno plaćanje na rate u nekim trgovinskim lancima.
Turistička agencija ili sopstveni aranžman putovanja?
Probao sam oba po nekoliko puta. Za bliža i proverena odredišta, preporučujem sopstveni aranžman. Za daleke ili egzotične krajeve, agencija je sigurnija. Mada se uvek možete sami snaći.
Da li koristite usluge privatnih lekara?
Da, uglavnom za „redovno održavanje”. Idem kod privatnog zubara, kod nekih specijalista po potrebi, rutinske analize u privatnoj laboratoriji... Košta više, ali je mnogo brže i efikasnije.
Da li redovno plaćate račune?
Redovno ih plaćam i to je bitna stavka mog porodičnog budžeta. Supruga i ja se za glavu hvatamo zbog toga koliko mesečno koštaju neke sasvim obične stvari, ali mislim da je to dobro poznato i mnogim čitaocima „Potrošača”.
Kada morate, na čemu štedite?
Na skupim delikatesima ili nepotrebnom naručivanju hrane od kuće. Sa inostranstvom razgovaram preko interneta, a ne klasično telefonski. Ne kupujemo razne lepe, ali nepotrebne sitnice...
Da li ostavljate bakšiš?
Bakšiš ostavljam konobarima. Obično oko pet do 10 odsto računa koji sam platio.