Novi drveni krovovi u „Starom selu"

Sirogojno – Četvrt veka postoji i hiljade posetilaca iz celog sveta privlači Muzej na otvorenom „Staro selo” u Sirogojnu, ustanova kulture od nacionalnog značaja, a uskoro će, prvi put od osnivanja, početi obnova drvenih krovova njegovih zdanja.

Novac je izdvojilo Ministarstvo kulture, a radiće se po projektu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ovaj poduhvat produžuje vek ne samo glavnim kućama i vajatima pokrivenim drvenom šindrom, nego i eksponatima, davnašnjem pokućstvu u stalnoj muzejskoj postavci.

Sve to ugroženo je prokišnjavanjem dotrajalih krovova drvenih objekata. Zub vremena učinio je svoje: pojavile su se rupe na krovnim pokrivkama, jer šindra na starim brvnarama iz 19. veka brže od drugog propada. Pedesetak je manjih i većih objekata u sastavu muzeja (s drvenim, kamenim, pa i slamenim krovovima), s tim što su najveći posebno ugroženi.

Da se obnova ne može odlagati, pisala je „Politika” još prošle godine, a direktor „Starog sela” Branko Blagojević i najiskusniji stručnjak u muzeju Zorica Zlatić-Ivković apelovali su na državu da pomogne.

Nadležni u Ministarstvu kulture su po svemu sudeći uvažili ova upozorenja, pa je tri miliona dinara izdvojeno za promenu dotrajalih krovova najvažnijih zdanja „Starog sela”. U muzeju su već nabavili 11 kubika borove građe za tu namenu, dopremiće još, a postupak prepokrivanja šindrom nije lak: valja ručno cepati borovinu u daske posebnog oblika.

– Uskoro počinje prepokrivanje četiri značajna zdanja stalne postavke: takozvanog vajata pod krstovima, na kome je krov star oko 100 godina, zatim glavne kuće u etno-domaćinstvu, ambara, kao i još jedne zgrade. Imamo odličnu saradnju sa stručnjacima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, direktorkom Mirjanom Andrić, arhitektom Aleksom Ciganovićem i etnologom Estelom Radonjić. Nastoji se da u toj obnovi sve ostane autentično – objašnjava direktor „Starog sela” Branko Blagojević.

Renoviranje dotrajalog krova kovačke radionice, jednog od objekata u etno-domaćinstvu, privodi se kraju. Propali drveni pokrivač zamenjen je kamenim pločama, ali kišni dani još ne dozvoljavaju da se na radove stavi tačka.  

A na značaj predstojeće obnove ukazuje i etnolog Bosa Rosić, koja je osamdesetih učestvovala u stvaranju ovog jedinstvenog muzeja. Kao jedan od autora „Starog sela”, zajedno sa Dobrilom Smiljanić i Rankom Findrikom, Bosa je u to vreme brinula o najvažnijim poslovima: od izbora i otkupa brvnara po selima ovog kraja do njihovog postavljanja i uređenja.

Staro selo prošle godine: Branko Blagojević i Zorica Zlatić-Ivković kraj dotrajalog krova muzejske kuće (Foto S. Jovičić)

– Birali smo najlepše drvene objekte, da budu očuvani i reprezentativni. Nalazili smo ih u selima Starog Vlaha na području opština Čajetina, Arilje, Nova Varoš, Priboj. Recimo, „vajat pod krstovima”, kome će se krov sada obnavljati, sa područja je sela Draglica. U tom vajatu nema nijednog eksera niti je u konstrukciju ugrađen bilo koji deo od metala. Krov je pravljen od srca drveta bora, ukucan je drvenim klinovima i vrlo trajan. Ali procenjuje se da je vek takvog krova oko 50 godina. Kad smo između osamdesetih i devedesetih postavljali te objekte, mi smo im i krovove popravljali. Ipak, vreme čini svoje, pa je sada korisno što država ulaže u poslove koji produžuju vek „Starom selu” – ističe Bosa Rosić.

Gosti i sa dalekog istoka

Atraktivni Muzej „Staro selo” godišnje pohodi oko 40.000 gostiju. Najviše je onih što svrate u Sirogojno tokom boravka na Zlatiboru, ali ima organizovanih grupnih poseta iz Engleske, Švajcarske, Nemačke, Japana, Kine, Rusije, Slovenije, Francuske... Redovno dolaze i đačke ekskurzije. Svi oni, osim stalne muzejske postavke, imaju priliku da razgledaju i izložbe koje se ovde organizuju.

Mitska bića i drevni zanati

Uz radove na obnovi krovova, u „Starom selu” teku i druge aktivnosti. 

– Počeli smo proširenje nevelike kuhinje u muzejskoj krčmi, u celom muzeju uveli bežični internet, a nedavno smo sa uspehom predstavljali Srbiju na izboru za evropski muzej godine održan u Talinu. U toku je izložba o mitskim bićima nazvana „Zduhaći”. Tokom leta ovde će biti održan „Vašar starih zanata i zanimanja” – ističe direktor Blagojević.

Stalna postavka

Stalnu muzejsku postavku u „Starom selu” čine dve zlatiborske okućnice, dvorišta sa stambenim i privrednim zgradama kakva su u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka imale zadružne seoske porodice. U okućnicama se nalazi po jedna zlatiborska dvodelna kuća sa visokim četvoroslivnim krovom. Uz kuću su i vajati u kojima su spavali i čuvali lične stvari mlađi bračni parovi zadružne porodice. Domaćinstva imaju mlekar, ambar, koš (salaš za kukuruz), kačaru sa kazanom za pečenje rakije, hlebnu peć, mišanu za sušenje šljiva...