Ukrajina – most između Istoka i Zapada

Treći put kojim bi krenula Ukrajina i koji bi značio nepriklanjanje ni Zapadu ni Istoku, nekakav moderni oblik mirne koegzistencije, pominje se sve češće kao model koji bi dugoročno zaustavio krizu i krvoproliće. Za takav pristup se upotrebljava termin finlandizacija, koji u izvornom značenju doduše ima negativnu konotaciju i označava vazalni odnos male zemlje prema velikoj. U međuvremenu je termin evoluirao i koristi se da bi opisao uspešno balansiranje u makazama između suprotstavljenih blokova.

Ideju o finlandizaciji Ukrajine među prvima je uobličio nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer. On smatra da bi Ukrajina trebalo da postane most između Istoka i Zapada, a da bi to bilo moguće najpre Vašington, Brisel i Moskva treba da pokažu spremnost za ustupke.

„Zapad mora da shvati da za Rusiju Ukrajina nikada ne može biti samo strana zemlja. Čak su i čuveni disidenti Aleksandar Solženjicin i Jozef Brodski potencirali kako je Ukrajina integralni deo ruske istorije, i same Rusije”, piše Kisindžer. On međutim od Putina traži da prevaziđe svoje nerazumevanje američkih vrednosti i psihologije, i da shvati da će „svako vojno i političko nametanje dovesti do novog hladnog rata”. Uslov svih uslova, koji zapaža i Kisindžer, jeste da Ukrajina nikada ne uđe u NATO.

Kolumnista „Vašington posta” Dejvid Ignjatijus nije međutim tako kategoričan po pitanju članstva Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi i piše: „Ukrajinskom narodu se ne može zabraniti da traži članstvo u NATO ili EU, ali narednih decenija je potpuno nezamislivo da im jedni ili drugi kažu 'da'. Zbog toga Putin može da odahne”.

Da bi finlandizacija bila funkcionalna neophodno je međutim postići trajni konsenzus oko važnih pitanja, kakvo članstvo u NATO zasigurno jeste. Takav jedinstven stav bi trebalo da bude rezultat unutrašnje politike zemlje makar onoliko koliko i dogovora spoljnih sila. Ovim fenomenom se bavila i Kancelarija za istoriju Stejt departmenta koja u nedavno objavljenoj monografiji prikazuje takav pristup.

„Finska spoljna politika za vreme Hladnog rata uspešno je sačuvala finski teritorijalni i ekonomski suverenitet, kroz pažljivo pridržavanje neutralnog pristupa u međunarodnim odnosima”.

Među verovatno najviše pominjanim tezama o finlandizaciji Ukrajine je ona iz pera Zbignjeva Bžežinskog, savetnika američkog predsednika Džimija Kartera i jednog od glavnih kreatora američke strategije u Hladnom ratu. On je između ostalog finlandizaciju definisao na taj način da je jedini pravac kojim Ukrajina može da krene prihvatanje ruske dominacije.

Reagovao je nekadašnji finski ambasador u Moskvi i Berlinu.

„Finlandizacija ili izazov preživljavanja malog naroda u senci većeg mogao bi da posluži kao inspiracija za Ukrajinu, ali ne funkcioniše na način na koji misli Bžežinski”, piše u „Njujork tajmsu” ambasador Rene Nibersept.

Za njega finlandizacija nije sinonim za kapitulaciju, nego je model za ponašanje u asimetričnom odnosu snaga.

„Finska je bila daleko od vazala Sovjetskom Savezu. Zadržali smo demokratiju, vojnu odbranu niskog intenziteta i iznad svega orijentaciju prema Zapadu. Prava priča o finlandizaciji je kako smo uspeli sve to da uradimo”.

Finska nije članica NATO, i u običnim okolnostima podrška građana učlanjenju u Alijansu iznosi oko 20 odsto. Novonastale okolnosti međutim menjaju takav trend, a posebno je na to uticala nedavna poseta jednog ruskog zvaničnika Helsinkiju koji je otvoreno poručio da Rusija nikada neće dozvoliti ulazak Finske u NATO. Kod građana je pretnja izazvala kontraefekat pa se očekuje da na prolećnim izborima u Finskoj jedna od okosnica političke kampanje budu upravo integracije u Alijansu. Ukoliko bi takva opcija pobedila onda ne bi bilo potrebe da se raspisuje referendum o članstvu u NATO.

Možda najvažnije pitanje jeste da li Ukrajina zaista ima kapacitet da igra na kartu finlandizacije kao što je to mogao Helsinki.

Na listi zamerki su nestabilnost, korupcija i siromaštvo. Bruto društveni proizvod (BDP) Finske po glavi stanovnika iznosi više od 47.000 dolara dok je u Ukrajini ispod 4.000. Finska je treća najmanje korumpirana zemlja na planeti dok na istoj listi od 177 zemalja Ukrajina zauzima 144. mesto.

Konačno, i finlandizacija ima cenu. Finska je svojevremeno morala da ustupi deo teritorije Sovjetskom Savezu.