Danas hitna sednica Saveta bezbednosti na zahtev Srbije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 13. februara – Članice Saveta bezbednosti UN su odlučile da održe hitnu vanrednu sednicu posvećenu Kosovu – na zahtev Srbije koji je podržala Rusija. Srbiju će na sastanku, za koji se čuje da će biti održan po podne i ipak biti zatvoren za javnost, predstavljati ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Pred polazak ovamo, Jeremić je izjavio da će izneti stav Beograda da ne prihvata ilegalni čin secesionizma, najavljen u Prištini kao jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine. Ministar je rekao i da će tražiti da Savet bezbednosti učini sve da takvu odluku spreči.
Srbija je u utorak zatražila da se Savet bezbednosti UN hitno sastane zbog „ekstremno opasne situacije u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija, gde smo svedoci završnih priprema za jednostrano proglašenje nezavisnosti”. Za ovom sednicom, kao preventivnim činom protiv nagoveštene nezavisnosti Kosova, mogao bi da usledi još jedan zahtev Beograda – da se Savet bezbednosti sastane i posle eventualnog takvog čina Prištine, najavljenog za nedelju ili ponedeljak. Oba dana su, ovoga puta, neradna u UN, jer u ponedeljak Amerika obeležava svoj praznik Predsednički dan.
Sednice Saveta bezbednosti po hitnom postupku mogu, kako kažu poznavaoci, da budu zakazane i za neradni dan – po zahtevu neke od članica. Rusija je izjavila da podržava zahtev Srbije pa bi se taj njen stav mogao smatrati razlogom da Savet bezbednosti održi još jedno zasedanje – bez odlaganja.
Slabi su izgledi da će taj organ svetske organizacije moći da se sada usaglasi oko Kosmeta. Hroničari podsećaju da su ranije, za vreme „hladnog rata”, u slučaju blokade rada Saveta – pogotovu oko Bliskog istoka – sazivane vanredne sednice Generalne skupštine UN. U ovom času nema nagoveštaja da bi bilo koja strana uskoro tražila takvo zasedanje, ali se nagoveštava da bi u septembru u Generalnoj skupštini moglo da dođe do „bitke za deklaraciju” o Kosovu – koja nema obavezujuću ali ima moralnu snagu.
Cilj Srbije bi u toj prilici mogao da bude, kako se čuje, da se protiv nezavisnosti njene pokrajine izjasni bar 100 članica UN, od ukupno 192. Tu brojku je, kao svoje priželjkivanje u prilog nezavisnosti, pomenula i Priština.
Predstoji, u svakom slučaju, produžena diplomatska borba zbog Kosmeta. I u UN.