Atentat na premijera Đinđića pred Vrhovnim sudom

Predmet KP 5/03, protiv optuženih za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, nalazi se u Republičkom javnom tužilaštvu koje treba da da svoje mišljenje o žalbama advokata i optuženih na prvostepenu presudu Specijalnog suda. Predmet je prethodno zaveden u pisarnici Vrhovnog suda Srbije i odatle je, po uobičajenoj proceduri, prosleđen tužilaštvu. Prema godišnjem rasporedu u najvišem sudu Srbije, određeno je i sudsko veće pred kojim će biti održana javna sednica u drugostepenom postupku.

Za sada u Vrhovnom sudu nismo dobili odobrenje da objavimo imena petoro članova sudskog veća. Jedan od njih određen je za sudiju izvestioca koji treba da prouči ovaj obiman predmet i da zatim odredi termin javne sednice koja će, izvesno je, trajati najmanje deset radnih dana.

Drugostepeno suđenje će, kako nam je rečeno, biti održano u velikoj sudnici u prizemlju Palate pravde.

Prema nezvaničnim procenama iz Vrhovnog suda Srbije, javna sednica na kojoj će biti razmatrana prvostepena presuda u slučaju ubistva premijera, neće početi pre maja. Predmet je veoma obiman. Spisi sa glavnog pretresa pred Specijalnim sudom nalaze se u 46 registratoraod kojih 21 obuhvata transkripte sa glavnog pretresa na čak 8.655 stranica, dok su u 25 registratora smešteni svi ostali pismeni dokazi i dokumenti, na 4.017 stranica.

Glavni pretres trajao je ukupno 149 sudećih dana i to od 23. decembra 2003. do 23. marta 2007. godine. Saslušano je 89 svedoka, 18 veštaka i četiri svedoka saradnika, a obavljeno je 39 stručnih veštačenja. Advokati i optuženi su šest dana iznosili završne reči, a prvostepena presuda izrečena je 23. maja prošle godine. Pismeni otpravak presude, na 446 stranica, izašao je iz Specijalnog suda tek 15. novembra jer je predsedavajućoj sudiji Nati Mesarović bilo potrebno nekoliko meseci da precizno analizira sve dokaze u ovom složenom predmetu i objasni njihovu međusobnu vezu.

Prvooptuženi Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant kasnije rasformirane Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, i drugooptuženi Zvezdan Jovanović, nekada pomoćnik komandanta za rezervni sastav u toj jedinici, osuđeni su prvostepenom presudom na najtežu kaznu od 40 godina zatvora, a članovi „zemunskog klana” Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić na po 35 godina, dok su Miloš Simović, Milan Jurišić, Dušan Krsmanović, Branislav Bezarević i Željko Tojaga osuđeni na po 30 godina zatvora. Pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen je na osam godina zatvora i ukinut mu je pritvor jer je specijalni tužilac u odnosu na njega odustao od gonjenja za najteže krivično delo. Šestorica osuđenih su u pritvoru, a petorica u bekstvu – Konstantinović, Milisavljević, Kalinić, Jurišić i Miloš Simović

Svi advokati i optuženi podneli su Vrhovnom sudu žalbe na prvostepenu presudu, a Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal nije se žalilo, ali je ceo predmet sa žalbama upućen Republičkom javnom tužilaštvu koje će, kako je i inače praksa, dati svoje mišljenje o žalbama.

Taj postupak značajno se razlikuje od suđenja u prvom stepenu. Ne održava se glavni pretres nego javna sednica na kojoj nije obavezno prisustvo optuženih jer se ne izvode dokazi već sudija izvestilac izlaže predmet, predstavlja prvostepenu presudu i žalbe na tu presudu, kao i izjašnjenje republičkog javnog tužioca. Posle toga reč ima zamenik republičkog tužioca, punomoćnici oštećenih, zatim branioci optuženih i na kraju optuženi.

Kada se završi javni deo sednice petočlano sudsko veće odlučuje iza zatvorenih vrata o tome da li će da potvrdi, ukine ili da preinači prvostepenu presudu. Odluka se donosi većinom glasova članova veća.

Ukoliko VSS potvrdi presudu ona postaje pravnosnažna, osim u slučaju kada je izrečena najteža kazna od 30 do 40 godina zatvora, i tada osuđeni na ovu kaznu imaju pravo žalbe trećestepenom veću, koje čini sedam sudija Vrhovnog suda koji nisu odlučivali u drugom stepenu. Ako Vrhovni sud ukine presudu onda se ona vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Presuda može da bude preinačena u delu odluke o krivici, kaznama ili kvalifikaciji krivičnih dela.