Starost akumulacije Vrutci glavni krivac za probleme

Užice – Glavni krivac za probleme vodoakumulacije Vrutci na Đetinji, koji su kumovali poznatim nevoljama u vodosnabdevanju Užica, jeste – starost te akumulacije. To jezero za vodosnabdevanje koristi se 30 godina, a isto toliko traje i neodgovarajući odnos prema njegovoj zaštiti. A decenijski nemar u njegovom održavanju posebno se ogledao u neobavljanju antierozivnih radova, tako da erozija sa sliva danas nosi najveći procenat zagađenja.

Tako u najkraćem glasi zaključak tima stručnjaka sa Instituta „Jaroslav Černi“ i beogradskih fakulteta ustanovljen nakon detaljnog istraživanja vodoakumulacije Vrutci. Niz pojedinosti, potrebnih u sagledavanju procesa u toj akumulaciji i određivanju projektnih zadataka za njenu sanaciju, stručni tim je nedavno predstavio javnosti na skupu u gradskoj kući u Užicu.

Rukovodilac tima prof. dr Prvoslav Marjanović, iz Instituta „Jaroslav Černi“, izjavio je novinarima da su godinu i po dana trajali pomenuti istražni radovi, te da se izveštaj predaje Direkciji za vode Srbije koja je finansirala izradu elaborata. Na osnovu dostupnih saznanja definisane su mere zaštite akumulacije i vraćanje Užica na vodosnabdevanje sa Vrutaka. Urađen je i plan upravljanja akumulacijom, sa procedurama na kom nivou treba držati nivo vode da bi se smanjile šanse za negativne efekte koji ne mogu lako da se otklone, ali koji uz dobro upravljanje akumulacijom mogu da omoguće njen ubrzan povratak u gradski vodosistem.

Objašnjavajući zaključak da je „starost” glavni krivac za probleme Vrutaka, Marjanović kaže da je nekome kad ostari potrebna nega, lekovi, pažnja, poštovanje. – Nažalost, akumulacija Vrutci je ostarila pre punoletstva, a još uvek nema upotrebnu dozvolu. U mladosti je imala buran život, bez dovoljno brige o njoj, a kao posledica toga došli smo u situaciju od 2013. godine i sada to treba da saniramo. A nije to samo problem Vrutaka, reč je o prirodnoj pojavi za sve akumulacije, neke ubrzano, neke sporije. Možemo da usporimo proces i omogućimo da ta starost bude lepa, prijatna, da akumulacija i dalje ispunjava svoju funkciju – ističe ovaj stručnjak.

Marjanović podseća da su projektom akumulacije predviđeni antierozivni radovi na desetinama mesta. Kad je ona izgrađena deo tih radova je urađen, a deo nikad nije završen. Zato erozija sa sliva danas predstavlja 70 odsto potencijalnog opterećenja i zagađenja akumulacije. Otuda posledice erozije u vidu onoga što se na dnu skupljalo, pa polako sa dna u određenim uslovima izlazi. Zagađenje je i sa obradivih površina, pre svega od stajnjaka koji se nekontrolisano koristi. – Problemi mogu da se saniraju, sprovođenjem mera zaštite kod erozije pre svega. Zatim rekonstrukcijom postojećeg vodozahvata na brani i omogućavanjem njegovog vraćanja u projektovanu funkciju: da može da se bira odakle vodu uzimati, jer u celom periodu istraživanja mi smo samo jedan kratak period imali mogućnost da sa određenih slojeva akumulacije zahvatamo vodu, koja je mogla da ide na gradsko postrojenje da je ono rekonstruisano. Dakle, imamo sve preduslove da onog trenutka kad se to postrojenje rekonstruiše akumulacija Vrutci ponovo uđe u korišćenje, bez obzira što se potencijalno tu i tamo pojave cijanobakterije.

Govoreći o algama i cijanobakterijama u jezeru, ovaj stručnjak kaže da koncentracija algi tokom devet meseci u godini ovde nije bila zabrinjavajuća. – One se u akumulaciji nalaze u uskom sloju, debljine jedan metar, na nekih pet-šest metara dubine, a ispod ih uopšte nema. Ako bismo uzimali vodu odozdo, ona može da se koristi bez negativnih posledica. Inače, signali da postoje preduslovi za razvoj cijanobakterija na bazi naših analiza postojali su još od 2011. godine. Nažalost, monitoring program koji u praksi sprovode nadležni organi, pre svih Agencija za životnu sredinu, tako je podešen da se radi četiri puta godišnje i da se to čini na dve-tri dubine. Pa oni, de fakto, mogu da promaše alge koje su na dubini od šest metara ako uzmu uzorak sa četiri ili uzorak sa osam metara. I ne vide ih, a one su tu prisutne još od 2011. i ranije – opisuje rukovodilac stručnog tima, dodajući da nadležni na svim nivoima: i grad (koji nije vlasnik akumulacije), JKP „Vodovod“ i država moraju da promene odnos prema resursima kao što je vodoakumulacija Vrutci. Pa da bude sprovedeno ono što im je struka govorila decenijama i što je projektovano. Bez toga, upozorava Marjanović, džabe priča.