Nemci i Poljaci ponovo „ratuju"

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – To što su se na nedavnom samitu EU–Turska nemačka kancelarka Angela Merkel i nova poljska premijerka Beata Šidlo pojavile u bezmalo identičnim blejzerima bordo boje izmamilo je kod njih osmehe, srdačan kratak razgovor i rukovanje pred kamerama, ali ni izbliza nije značilo da među vladama ove dve susedne zemlje vlada harmonična atmosfera ili slična politika. Naprotiv, odnosi između Berlina i Varšave se dramatično zatežu, pri čemu nemački političari optužuju poljske za kršenje demokratskih principa, dok poljski nemačke da ih posmatraju kao koloniju i da samo gledaju svoj interes.

Tenzije su počele otkad je konzervativna stranka Pravo i pravda bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog najpre u avgustu ove godine preuzela predsedničku fotelju, a potom u novembru formirala i vladu. Iako je Andžej Duda dao na značaju Nemačkoj, jer mu je Berlin bio druga spoljnopolitička poseta sa pozicije novog predsednika Poljske, on je tamo tražio sve što je Merkelovu samo ljutilo.

Ne samo što se protivio njenoj izbegličkoj politici, ne želeći da njegova zemlja uopšte prima izbeglice, već je tražio da se promeni normandijski format pregovora u rešavanju krize u Ukrajini, te da u njemu ne učestvuju samo Nemačka, Francuska, Rusija i Ukrajina već i SAD, Poljska i ostali susedi Ukrajine.

Merkelova je to odbila, a na samitu EU uspela da ubedi sve zemlje EU, pa i Poljsku, da prihvate kvote o raspodeli izbeglice. Ali, to je prihvatila tadašnja poljska premijerka Eva Kopač, čija stranka je nedugo potom na izborima izgubila vlast, te je na njeno mesto došla Beata Šidlo iz redova klerikalnih konzervativaca Kačinjskog, koji su uspeli da osvoje apsolutnu većinu u parlamentu.

Nova vlast u Varšavi je, osim postavljanja svojih ljudi u preduzećima, državnoj upravi i tajnim službama, namerila i da promeni sastav Ustavnog suda, pa je donela zakon o izboru novih pet sudija iako je parlament u prethodnom sazivu već izabrao nove sudije. To je bio povod za antivladine proteste i za otvoreno pismo 15 bivših predsednika, premijera i predsednika oba doma parlamenta Poljske, koji su apelovali na vlast da prestane da se igra nezavisnošću Ustavnog suda.

I dok se zvanični Berlin trudio da ne komentariše događaje u Poljskoj, funkcioner vladajućih nemačkih socijaldemokrata i predsednik Evropskog parlamenta (EP) Martin Šulc nije se libio da kaže da „to što se dešava u Poljskoj poprima odlike državnog udara”. On je u razgovoru za nemački radio Dojčlandfunk najavio da će o ovome diskutovati i EP, dodajući međutim da ova debata ne znači mešanje u unutrašnje stvari jedne zemlje.

„Kada desničarski populisti dobiju u ruke argument da spoljne snage, stranci, druge države pokušavaju da se mešaju u njihovu domaću politiku i da je koriguju, tada im najviše raste popularnost. Savetujem da budemo oprezni u postupanju. Ali debata, to je nešto drugo”, rekao je on, što je navelo premijerku Šidlo da traži od njega da se izvini.

I poljski mediji, poput katoličkog portala „Gpošć nijedzelni”, kritikovali su Zapad, ističući da je Brisel alergičan na svaku vladu koja pokušava kod kuće da dovede stvari na svoje mesto.

„U jednom trenutku na isti način su reagovali na Viktora Orbana. Istina, Poljska nije stala u red onih koji su ga napadali, ali nije ni podržala mađarskog premijera. To je bila greška. Ovim bestidnim samozadovoljnim zapadnim političarima se mora staviti do znanja da neke formulacije jednostavno nisu dozvoljene”, piše ovaj portal blizak konzervativcima.

„Oni tretiraju centralnu Evropu kao koloniju za koju je Evropa imala milosti, pa ju je primila u svoje redove. I sada oni pokušavaju da u centralnoj Evropi proguraju sopstveno shvatanje civilizacije i kulture.”

Šulc je odbio da se izvini, rekavši da nije kritikovao Poljake, već vladu. Dobio je i svojevrsnu podršku Žana Aselborna, šef diplomatije Luksemburga, predsedavajućeg Saveta EU, koji je za „Špigl” rekao da ne sme da postoji strah od „upiranja prstom u one zemlje u kojima se krše ustav i ljudska prava”, jer to je onda briga svih i ne predstavlja mešanje u unutrašnje stvari države.

Iako Šulc nije kritikovao u ime nemačke vlade, novi poljski šef diplomatije Vitold Vaščikovski udarac je uvratio direktno Berlinu. On je optužio Nemačku da više računa vodi o interesima Rusije nego o bezbednosti Evrope i da nema prava da u izbegličkoj krizi Poljskoj zamera manjak solidarnosti jer ne želi da prima izbeglice, dodavši pri tom da Nemačka nije pokazala solidarnost kada je Poljska ušla u EU, jer Poljacima sedam godina nije dala da rade u Nemačkoj.

„Poljska je ušla u NATO 1999, ali do danas na teritoriji Poljske i centralne Evrope nisu stacionirane nikakve jedinice alijanse. Razlog je to što Nemačka više vodi računa o interesima Rusije nego o bezbednosti centralne Evrope. Moramo zato da pitamo Nemce: gde je vaša solidarnost prema najbližem partneru”, rekao je on u intervjuu koji su objavili listovi „Berliner cajtung” i „Frankfurter rundšau”.

Kao primer da Nemačka vodi računa o ruskim interesima, Vaščikovski je naveo i planirano proširenje gasovoda „Severni tok” .

„Već prvi gasovod bio je za poljsku stranu politički projekt i potencijalno oruđe ucene. Objasnili smo to Nemcima, ali oni ponavljaju istu grešku i pokušavaju da nas ubede da to nije politički gasovod, nego projekat privatnih preduzeća. Nismo od juče. Znamo da je na jednoj strani moćna Rusija, a na nemačkoj strani koncerni koji sprovode politiku države”, rekao je Vaščikovski, koji je još u julu, kada je bio u opoziciji, najavio da su „potencijalna neslaganja između Berlina i Varšave neizbežna”.

Tada je u razgovoru za američki „Politiko” ipak dodao da je moguće uskladiti različite interese: „Nije u pitanju početak neke vrste rata sa Berlinom, već početak dijaloga kojim bi trebalo ispeglati sve razlike.” Nekoliko meseci kasnije, njegove izjave su mnogo ratobornije, pa ipak više liče na početak neke vrste rata nego na dijalog.