Najviše para za Mašinski zbog grejanja

Dekani fakulteta prekjuče su neočekivano dobili „novogodišnji poklon“ Ministarstva prosvete: tabelu sa preciznim podacima o tome na koliko para iz budžeta Srbije mogu da računaju u narednoj godini, i to – po stavkama. Kako saznajemo, fakulteti će određene iznose i stavke koje su precizno navedene moći da koriguju i dostave svoj predlog do početka januara. Konačnu odluku će doneti ministar prosvete Srđan Verbić sredinom narednog meseca.

Prema podacima do kojih je naš list došao, najviše para predviđeno je za Mašinski (oko 32 miliona dinara), Stomatološki (31,5), Filološki (25 miliona), Medicinski fakultet (skoro 24 miliona) i Fakultet veterinarske medicine (21 milion).

Na naše pitanje zašto Mašinski fakultet dobija najviše para na BU, dekan prof. dr Radivoje Mitrović odgovara da su njihovi računi za komunalije ogromni i da je i na raspravi o Strategiji razvoja energetike upravo zgrada ovog fakulteta apostrofirana kao primer energetski neefikasnog zdanja.

– Imamo mnogo staklenih površina, dva nivoa su ispod zemlje, mnogo kvadrata koji nisu u funkciji, imamo mnoštvo korisnika čije troškove plaćamo... To je problem sa svim zgradama koje su građene posle rata, sličan problem ima i Tehnološko-metalurški fakultet i Prirodno-matematički. I da ne bude zabune, ovu zgradu su radile arhitekte, a ne inženjeri – kaže dekan Mitrović.

Fakultet ima 40.000 kvadratnih metara i više od tri hiljade aktivnih studenata, a dekan kaže da čim temperatura padne ispod nule polovina akademaca prestane da dolazi jer je veoma hladno, a računi „skaču“ u nebesa. On dodaje da se nada da će problem biti rešen u dogovoru sa Gradom Beogradom, na sličan način kao što je komunalne probleme fakulteta rešio Grad Novi Sad.

Papir koji je stigao iz ministarstva uprava fakulteta će tek da analizira, dekan kaže da imaju rok do ponedeljka da pošalju primedbe i ističe da plate profesora ovog fakulteta spadaju u grupu najnižih na univerzitetu.

– Svaki peti dinar dobijamo od države, a ostala četiri moramo da zaradimo, što i radimo, imamo mnogo projekata, ali šta vredi, kada sve što prihodujemo dajemo toplanama – kaže dr Mitrović.

Visina sredstava koje visokoškolske ustanove dobijaju zavisi od veličine fakulteta, broja studenata i profesora, vrste studija... pa je logično i da najviše para dobijaju najveći fakulteti i oni iz medicinske grupacije.

– Ista je suma novca kao i do sada, samo je drugačija raspodela. Prvi put su podaci objavljeni javno, transparentno, da fakulteti tačno znaju sa kojim iznosima i u koje svrhe mogu da raspolažu u narednoj godini. Na univerzitetu je da dostavi sugestije, ukoliko je negde došlo do greške novac koji nije potreban može biti vraćen – objašnjava za „Politiku“ dr Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje.

Po njegovim rečima, nekome možda neće biti potrebno toliko para za grejanje, ali hoće za nešto drugo, pa onda može da se dogovori sa drugim fakultetom i da ta sredstva zamene. Fakulteti imaju nekoliko dana da ove liste analiziraju, eventualno da se organizuje još jedan rektorski kolegijum pred Novu godinu i potom da pošalju primedbe prosvetnim vlastima.

Ono što je prethodnih godina predstavljalo problem jeste, po rečima dekana, to što država nije namirivala materijalne troškove na vreme i u punom iznosu, pa su tako dolazili u situaciju da nemaju da plate račune, koji su znali da budu milionski, naročito za grejanje. Na to se periodično upozorava i na sednicama najviših tela Univerziteta u Beogradu, a nekoliko puta su fakulteti upozorili da će univerzitet da stane zbog neizmirivanja dugova.

Odgovor prosvetnih vlasti bio je da većina fakulteta ima sopstvene prihode, koje mogu da raspodele kako žele, ali je odgovoreno da je to problem za male fakultete ili one koji nemaju značajnu saradnju sa privredom. Dekani takođe govore da je veliki problem da se obezbedi kvalitetna nastava – kupe hemikalije, toneri i slično i povrh toga plate komunalije.

Fakulteti se godinama dovijaju na različite načine kako bi obezbedili dodatna sredstva, najčešće školarinama i uz pomoć raznih administrativnih taksa. Ruke im vezuje i stav Ministarstva prosvete da nema povećanja školarina, a činjenica je da se cena studija nije menjala godinama. Profesori takođe objašnjavaju da ni ta sredstva nisu dovoljna, da studenti zapravo plaćaju od 40 do 60 odsto stvarne cene studiranja i tvrde da se taj novac koristi za tekuće održavanje i unapređenje kvaliteta studija.

Studenti s druge strane tvrde da se taj novac troši za plate profesora i da oni ne vide nikakva poboljšanja na fakultetu.

Već godinama najvišu školarinu ima Arhitektonski fakultet – 240.000 i smer za softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu (243.500). Na listi najskupljih su i Stomatološki (180.000), Fakultet organizacionih nauka (130.000–143.000), Farmaceutski (145.000), Veterinarski (120.000), Filološki i Filozofski fakultet (oko 119.000).

Ne treba zaboraviti ni one fakultete koji decenijama upisuju najviše studenata, poput Ekonomskog i Pravnog fakulteta, na kojima su školarine 112.000, odnosno 91.000 dinara. Uprave se pravdaju objašnjenjima da je cena studija godinama nepromenjena, kao i da se ta sredstva i sredstva iz sopstvenih prihoda koriste za besplatne udžbenike, stipendiranje najboljih studenata i onih koji ostanu bez budžeta sa 48 bodova, kakav je slučaj na Pravnom fakultetu u Beogradu.

----------------------------------------------

Kriške budžetskog kolača

Sredstva koja će iz budžeta dobiti fakulteti raspoređena su u osam stavki:

Naknade u naturi

Socijalna davanja zaposlenima

Naknada troškova za zaposlene

Nagrade zaposlenima i ostali posebni rashodi

Stalni troškovi

Troškovi putovanja

Usluge po ugovoru

Materijal