Ni ministarstvo zdravlja ne zna koliko naših lekara radi u inostranstvu

Tačan broj lekara koji su u potrazi za poslom otišli iz Srbije u inostranstvo se ne zna – u toku prošle godine, skoro hiljadu lekara zatražilo sertifikat Lekarske komore Srbije, koji im je neophodan za rad u inostranstvu. Kako je juče izjavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, to ne znači da je toliki broj medicinara zaista otišao u inostranstvo.

– Da bi se saznao tačan broj, moralo bi da se ide od ustanove do ustanove. Može neko sporazumno da raskine ugovor, njegova stvar je da kaže da li će da kaže da ide u inostranstvo ili je počeo da se bavi nečim drugim ili je prešao u neku drugu bolnicu. Zato moramo da imamo jedinstveni informacioni sistem, na čijem uspostavljanju se već radi – naglasio je dr Lončar.

Da uzimanje pomenutog sertifikata zaista ne znači da se naš lekar automatski zaposlio u inostranstvu, potvrđuje za „Politiku” dr Vesna Jovanović, direktorka Lekarske komore Srbije.

Inače, reč je o dokumentu koji se zove „potvrda o dobroj reputaciji” (certificate of good standing). Služi kao dokaz da je lekar član Lekarske komore države iz koje dolazi, kao i da nije kažnjavan za teško krivično delo protiv zdravlja ljudi, niti za krivična dela koja nekoga čine nedostojnim obavljanja lekarskog poziva. Sertifikat važi godinu dana.

– Reč je o sertifikatu koji je lekaru potreban da bi mogao da radi bilo gde u inostranstvu. Važi za jedan odlazak i jednu zemlju. Ovaj dokument mora da poseduje svaki lekar koji odlazi na neko usavršavanje, bez obzira da ono traje 15 dana ili šest meseci –objašnjava dr Jovanović.

Sertifikat se izdaje na engleskom jeziku, ali u Komori zbog velikog interesovanja za rad u Nemačkoj, ovaj dokument izdaju i na nemačkom. U 2015. godini dokument je zatražilo tačno 940 lekara, pedesetak manje nego u 2014. Ranijih godina ta brojka se kretala od 250 do 400.

Ministar zdravlja naveo je da je odlazak naših lekara u inostranstvo posledica neodobravanja specijalizacije prethodnih godina: mlad lekar morao je dve godine da radi kao klinički lekar, pa tek onda da konkuriše za specijalizaciju. Sadanje Ministarstvo zdravlja je izmenilo ovu praksu i do sada je odobreno više od 3.000 specijalizacija posebno u deficitarnim oblastima medicine – pedijatriji, anesteziologiji ili radiologiji.

– Mnogo je manji broj specijalista koji napuštaju Srbiju zbog posla u inostranstvu nego mladih lekara koji su tek završili studije i čekaju posao, volontiraju i ne mogu da dobiju specijalizaciju. Taj odnos je 80 oprema 20. Politika neodobravanja specijalizacija u velikoj meri je kumovala velikom odlasku mladih lekara iz Srbije – kaže dr Vesna Jovanović.

Mnogi opšti hirurzi, ali i dečji kardiolozi, koji su ovladali vrhunskim umećem ugradnje stentova, lako nalaze posao u Kataru, Dohi, Emiratima za mesečnu platu od 8.000 do 10.000 dolara.

Na okruglom stolu koji je u oktobru prošle godine održan u Institutu za javno zdravlje Batut naveden je podatak da je prema popisu stanovnika Srbije u 2011. godini ukupno 1.186 lekara građana Srbije radilo u inostranstvu.