Francuska vlada ostala bez tamnopute levičarke

Francuska vlada ostala je bez svoje crnopute ministarke, na dan kada u parlamentu počinje debata o ustavnoj reformi kojom se u republici „slobode, jednakosti i bratstva” ukidaju neka od davno stečenih i zagarantovanih ljudskih prava. Zvanično, ministarka pravde Kristijan Tobira podnela je ostavku, ali u saopštenju iz Jelisejske palate stoji da su „Fransoa Oland i Kristijan Tobire odlučili da je za nju najbolje da se povuče sa tog mesta, s obzirom na to da počinje debata o ustavnim reformama u parlamentu”.

U centru pažnje je vrlo kontroverzni predlog o oduzimanju francuskog državljanstva osobama osuđenim za terorizam. Do sada su francuski papiri mogli da se oduzmu samo osobama sa dvojnim državljanstvom koje nisu rođene u Francuskoj. Sada kada je ministarka pravde „podnela ostavku”, državljanstvo će novim merama, koje podržava cela vlada, biti oduzeto i rođenim Francuzima koji zahvaljujući svom poreklu imaju još jedan pasoš.

Iako smatra da se oduzimanjem državljanstva stvaraju podele na „čiste” i „sumnjive” Francuze i da ova mera neće imati nikakvog efekta kada je opasnost od terorizma u pitanju, od Kristijan Tobire socijalistička vlada je očekivala da kao ministarka pravde brani ovaj predlog pred parlamentom. To je bilo ipak previše za Kristijan Tobiru, koja je postala poznata po svojim ubedljivim i argumentovanim govorima. Iako je dugo tvrdila da neće da se povlači, već da će ostati u vladi i braniti svoje stavove, ona je juče u jednoj rečenici objasnila odluku da se povuče. Na svom tviter-nalogu je napisala da ne odustaje od otpora iako je otišla sa ministarskog položaja.

I pre terorističkih napada na Pariz, jedan deo javnosti oštro je kritikovao francuske socijaliste, zamerajući im da su se odrekli svojih principa i da sprovode ekonomske mere stezanja kaiša po diktatu iz Brisela i Berlina. Zamerano im je i što sprovode drakonske mere prema migrantima, naročito otkad je na čelo vlade došao premijer Manuel Vals. Scene u romskim naseljima, kada su iz „higijenskih razloga” spaljivane udžerice i imovina Roma, obišle su svet.

Za novi predlog oduzimanja državljanstva i sama vlada kaže da ima simboličan značaj. Kritičari na levici, u koje spada i dojučerašnja ministarka, smatraju, međutim, da novi akt ima opasne posledice po francusko društvo. On podriva temelj na kome je sazdana republika tako što uvodi nejednakost među državljanima, kako je često isticala Kristijan Tobira. Pri tom, oduzimanje državljanstva već osuđenim teroristima ne može ni na koji način da odvrati teroriste od njihovih namera.

U uzavreloj situaciji, kada se svakodnevno otkrivaju novi detalji o namerama terorista, i kada se ispostavlja da je većina njih ceo svoj život provela u Francuskoj ili Belgiji, vlada se trudi da pokaže kako je oštra i nepopustljiva u obračunu, bez obzira na to što je možda i sama svesna da bombe koje baca na Siriju i Irak neće zaustaviti napade, već podstaći regrutovanje novih terorista. Novim merama koje bi bile ugrađene u ustav, predviđa se, između ostalog, mogućnost produženja vanrednog stanja na šest meseci, pretresanje domova i zadržavanje u pritvoru bez sudskog naloga. To u praksi znači da policija po svom nahođenju može da uđe u predgrađa sa većinskim muslimanskim stanovništvom i vrši pretrese kuća. Vanredno stanje, uvedeno posle napada 13. novembra, kada su teroristi pobili 130 ljudi, ističe 26. februara, a plan je da se ono produži do početka juna. Slike do zuba naoružanih vojnika u centru Pariza postale su gotovo uobičajene. Pre neki dan, zvaničnici su pozvali da armija interveniše i u Kaleu, gde hiljade azilanata protestuju protiv rušenja migrantskog kartonskog naselja koje je poznato kao Džungla.

Vlada je, po mišljenju kritičkih medija, iz svojih redova isterala poslednju istinsku levičarku, čime je dodatno umanjila svoj levičarski legitimitet i još više se približila desnim partijama.

Nakon što je dala ostavku, Kristijan Tobira je na konferenciji za štampu objasnila da odlazi zbog velikih političkih neslaganja.

„Francuska ne sme teroristima da prepusti nijednu pobedu: vojnu, diplomatsku, političku ili simboličnu”, rekla je crnoputa Tobira, koju su proteklih godina brutalno napadali desničari, pa su je čak nekoliko puta gađali i bananama. Ona tada nije dala ostavku iako je njena porodica trpela zbog rasističkih uvreda.

Poput Norvežana, koji su se zaklinjali da će na Brejvikov teroristički napad odgovoriti sa više demokratije, više otvorenosti i više jednakosti, levičarsko mnjenje traži da Francuska odbrani svoje republikanske vrednosti. Analitičari već komentarišu da će Tobirin odlazak iz vladajućeg tima kratkoročno pomoći Valsu i Olandu da provuku ustavne reforme kroz parlament, ali da će Socijalistička partija i Oland osetiti posledice Tobirine ostavke na predsedničkim izborima 2017. Za vraćanje republikanskih vrednosti u ustav – tada će biti suviše kasno.