Novi dokazi: Srbe u Libiji ubile američke bombe

Uprkos vrdanju Pentagona, gomilaju se dokazi da je dvoje službenika srpske ambasade u Libiji, Slađana Stanković i Jovica Stepić, stradalo u američkom bombardovanju kampa Islamske države (ID), gde su držani nakon što su ih džihadisti oteli u novembru prošle godine, piše informativni sajt „Intersept”.

Glavna meta prošlomesečnog američkog vazdušnog udara bio je Nuredin Šušani, osumnjičeni za dva smrtonosna napada u Tunisu prošle godine. Pentagon je svoju akciju odmah ocenio kao „veoma uspešnu”, ne spominjući civilne žrtve. Ni do danas, na upite „Intersepta”, Pentagon nije spreman da potvrdi odgovornost za smrt Stankovićeve i Stepića, već je poručio da još procenjuje informacije i deli ih sa srpskom vladom, navodi sajt koji vodi Glen Grinvold, ugledni američki novinar, koji je prvi, u „Gardijanu”, obelodanio dokumenta „uzbunjivača” Edvarda Snoudena o zloupotrebama obaveštajaca SAD.

Na to da je Amerika ipak prouzrokovala pogibiju srpskih talaca ID upućuju svedočenja dvojice Libijaca koji su videli tela Stankovićeve i Stepića ubrzo nakon pogibije. Husein Dvadi, gradonačelnik Sabrate, mesta blizu kojeg je dvoje Srba kidnapovano, priča za „Intersept” da je obišao kamp ID odmah nakon što su ga pogodile bombe i video mnoštvo tela. Potom je otišao u glavnu gradsku bolnicu, gde su tela dopremljena – ukupno 42, prema navodima libijskog Crvenog polumeseca. Tamo je Dvadi primetio svetlokosu ženu i muškarca koji je takođe delovao kao stranac.

„Tvrdnje da su Srbi stradali bilo gde osim u tom bombardovanju nisu nimalo verovatne”, kaže Dvadi.

Iz bolnice su tela transportovana u bezbednosni direktorat Sabrate, te na aerodrom Zvara, blizu granice s Tunisom. Po naređenju libijskog državnog tužioca, kasnije tog dana su ih na aerodrom Mitiga u Tripoliju odvezle Specijalne snage za odvraćanje, lokalna milicija. Njen portparol Ahmed Omran potvrđuje za „Intersept” da je tamo video tela. Pripadnici te milicije su na svoju stranicu na „Fejsbuku” postavili fotografije dva zelena mrtvačka kovčega u kombiju, kao i kovčega pored aviona, te slike Stankovićeve i Stepića snimljene dok su bili živi.

Ubrzo nakon što su tela pristigla u Mitigu, neko ih je fotografisao i u aerodromskoj mrtvačnici i objavio te slike na društvenim mrežama. Tako su za pogibiju dvoje radnika ambasade saznali u srpskom ministarstvu spoljnih poslova, rekao je državni sekretar u toj instituciji Veljko Odalović. On je naveo i da je u danima pred bombardovanje naša država „primila snažna uveravanja” da će taoci ubrzo biti pušteni na slobodu i da je Beograd preko posrednika dobio njihove fotografije.

„Imali smo neoborive dokaze da su živi”, kaže Odalović.

Pentagon je, međutim, nakon prigovora srpske vlade, tvrdio da sumnja u to da su Stankovićeva i Stepić zaista poginuli od njegovih projektila. U pitanje je doveo i nalaz srpskog mrtvozornika, koji je zaključio da su njih dvoje stradali u bombardovanju. Kasnije je američki ambasador u Beogradu Kajl Skot kazao da ta izjava Pentagona nije zvaničan stav njegove države. „Intersept” nije uspeo da od Pentagona dobije odgovor na pitanje da li su zatražili rezultate autopsije od srpske vlade.

Poslednje informacije o prebivalištu Stankovićeve i Stepića koje su američki, srpski, italijanski, španski i francuski obaveštajci razmenjivali pre vazdušnog udara govorile su da je dvoje srpskih talaca zatočeno na nekom od četiri ili pet mesta u krugu od deset kilometara. Najverovatnijim se činilo da se nalaze oko pet kilometara od kampa koji su pogodili američki projektili. Na tu lokaciju, oko 800 metara udaljenu od mesta otmice, kako je za „Intersept” ispričao neimenovani zvaničnik srpske Bezbednosno-informativne agencije, uopšte se nije sumnjalo. Pretpostavlja se, rekao je taj srpski obaveštajac, da su službenici naše ambasade držani u zatvorenom otkako su tamo dovedeni i da ih zato američki timovi i oprema za nadzor nisu uočili dok su pripremali napad na kamp.

Takav propust američkih obaveštajaca doveo je i do pogibije dvoje stranaca, Amerikanca Vorena Vajnstina i Italijana Đovanija Lo Porta, u taboru Al Kaide u Pakistanu, koji je CIA zasula raketama iz dronova. Tu grešku, međutim, SAD su priznale i predsednik Barak Obama se zbog nje izvinio. Veljko Odalović kaže da se u ovom trenutku još čeka na konačan odgovor Amerikanaca na pitanje postavljeno odmah nakon napada na kamp ID u Libiji: da li su znali da je među teroristima bilo civila?

Dvoje srpskih talaca ni Ujedinjene nacije nisu uvrstile u poslednji izveštaj o civilnim žrtvama u Libiji.

„Još vlada nesigurnost u pogledu toga kako je do tih smrti došlo i istraga je u toku”, kazali su za „Intersept” u UN, dodajući da oni za tu istragu nemaju „ni kapacitet ni ovlašćenje”.

Polubrat Jovice Stepića, Velja Mišić, međutim, uveren je da je za pogibiju odgovoran američki vazdušni udar.

„Jednog dana američka vlada će morati da prizna da je načinila greške”, rekao je on za „Intersept”.

I legalnost bombardovanja u Libiji je diskutabilna, budući da se Pentagon pozvao na ovlašćenja koja je američki Kongres nakon 11. septembra dao predsedniku da naređuje upotrebu vojnih snaga kako bi likvidirao odgovorne za taj napad. Prošlogodišnji Obamin zahtev da mu se odobri novo ovlašćenje za uzimanje pripadnika ID na nišan Kongres je odbio. Ali, Obamina administracija je s bombardovanjima svejedno nastavila, tvrdeći da ovlašćenje iz 2001. godine važi i za te slučajeve, premda je nejasno zbog čega je onda uopšte tražila novu potvrdu Kongresa.