Pivo najjevtinije u Sevilji i u Beogradu

Drugo najjevtinije pivo na svetu prekaljene pivopije mogu da pronađu u beogradskim supermarketima, po ceni od šezdesetak dinara za flašu od 0,33 litra, pokazuje lista svetskog vodiča za turiste „Go Evro” za 2015. godinu. Manje novca za ovo piće izdvajaju samo u Sevilji, gde za istu količinu troše oko 54 dinara u radnjama.

Po cenovnicima u kafićima, klubovima, barovima gde je specijalitet od hmelja najčešće oko 340 dinara, naš grad je među najjevtinijima zauzeo 13. mesto. Kada se „saberu” cene u prodavnicama i ugostiteljskim objektima, Beograd je na listi „Indeks cene piva” na osmom mestu među 75 obrađenih gradova.

Jevtinije nego u Beogradu je pivo u Meksiko Sitiju, Ho Ši Minu, Delhiju, Malagi, Bratislavi i Kijevu, a najniža prosečna cena je u Krakovu – 157 dinara. Najpaprenija flaša je u Ženevi, gde pivo košta oko 630 dinara, a malo skromnije cene za pivopije su u Hongkongu, Tel Avivu, Oslu, Njujorku...

Ovo piće izgleda najmanje vole u Kairu, gde po glavi stanovnika potroše samo četiri litra godišnje, dok su rekorderi Rumuni, jer u Bukureštu na godišnjem nivou popiju po 133 litra, a to ih košta oko 156.500 dinara, otkriva vodič „Go Evro”. Beograđanin, prema ovim podacima, godišnje popije 119 litara piva za koje „iskešira” oko 71.200 dinara.

Da su rezultati liste verodostojni i cene ugostiteljskih usluga neuporedivo niže kod nas nego u svetu, potvrđuje Zoran Damjanović, iz Udruženja ugostitelja Beograda.

– Osim određenog broja ekskluzivnih objekata, naši ugostitelji se uglavnom trude da ponude što niže cene ne bi li privukli nove goste. Kao nacija pijemo manje piva nego ranije, ali i ekonomska situacija se odražava na potrošnju ovog napitka. Kada stranci dođu u Beograd, oni su zadovoljni kvalitetom piva, a što i ne bi bili kada je kvalitet vode u Srbiji dobar, a to je ipak jedan od najvažnijih preduslova za proizvodnju piva. Najveći broj turista želi da proba domaću rakiju, domaće vino ili domaće točeno pivo, a kod nas srećom postoji dobra ponuda jer imamo nekoliko svetskih pivarskih kompanija koje su postale vlasnici naših pivara. Sačuvale su naše brendove, ali donele i svoje proizvode – ističe Damjanović.

Visoka pozicija Beograda na listi „Go Evra” dobra je preporuka za strane turiste koji hrle u ovaj deo Evrope, ali prevelika dostupnost alkoholnih napitaka, a među njima i piva, ima i loše strane.

Dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje, podseća da se po potrošnji alkohola po glavi stanovnika Srbija nalazi u prvih deset evropskih zemalja.

– U Srbiji između tri i pet odsto punoletnog stanovništva su alkoholičari, ali postoji još jedna kategorija, a to su oni koji ga zloupotrebljavaju, pa recimo popiju i sednu za volan ili se potuku. Takvo ponašanje za sobom povlači niz posledica, pa tako u Srbiji danas imamo 6,5 odsto građana koji zloupotrebljavaju alkohol. Takve situacije su uzrok smrtnosti broj jedan u Evropi, među mladima od 18 do 25 – ističe dr Mladenović i podseća da evropska istraživanja potrošnje alkohola među srednjoškolskom populacijom pokazuju da je oko 90 odsto šesnaestogodišnjaka probalo neko alkoholno piće.