Jevreji ne dolaze u Jasenovac jer Zagreb „ublažava istinu o ustaškom režimu"

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Relativizacija i revitalizacija ustaštva u Hrvatskoj, što su kao razlog bojkota ovogodišnje komemoracije žrtvama koncentracionog logora Jasenovac naveli u Koordinaciji jevrejskih opština u Hrvatskoj, za Vladu Hrvatske razlozi su koji „nisu razmerni značaju njihovog izostanka” i koja „žali zbog ove odluke”.

Kao razlog bojkota navode i lošu saradnju sa Spomen-područjem Jasenovac (JUSP), pa će komemoraciju povodom 71. godišnjice proboja zatvorenika iz koncentracionog logora Jasenovac organizovati sami. Koordinacija, koja okuplja deset jevrejskih opština, navodi da razlog za bojkot jeste i neslaganje s politikom nečinjenja u odnosu na izmene postavke muzeja, odlaganje imenovanja Saveta JUSP Jasenovac i dnevnopolitička događanja u vezi sa relativizacijom i revitalizacijom ustaštva.

Ognjen Kraus, predsednik ovog tela, i ranije je upozoravao da ova postavka „ne prikazuje punu istinu o holokaustu i strahotama NDH i da ublažava istinu o ustaškom režimu”.

Osim toga, Zagreb i dalje nema spomenik stradalima u holokaustu, niti je do danas izgrađena sinagoga koju su ustaše porušile 1941. Na mestu gde je bila sinagoga nalazi se parking, a o gradnji centra i sinagoge u Praškoj ulici govori se već duže od decenije.

„Odavno je na tom mestu trebala biti sinagoga”, rekla je ranije za hrvatske medije Jasminka Domaš iz Jevrejske opštine Bet Izrael.

Tim povodom neki se prisećaju i rečenica prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana o Jevrejima, koji je, osim njegove upamćene izjave „sretan sam što mi žena nije ni Srpkinja ni Židovka”, između ostalog rekao: „Židovstvo će za svoju kob u rasuću prebacivati krivicu uglavnom i pretežno samo na druge, zaboravljajući da se i samo nije odnosilo prema drugima u svojoj državi nimalo drugačije, ni nekad ni danas. A i to da je usred drugih naroda predugo ostajalo stranim telom, stavljajući se prečesto u službu tuđina, ili postajući prenositeljem svakovrsnih nadnacionalnih i univerzalističkih utopija. Naravno, takvo je držanje židovstva produbljivalo suprotnosti, navlačilo omražbu i izazivalo sudbinu.”

Prošle godine na komemoraciji u Jasenovcu bili su tadašnji premijer Zoran Milanović i predsednik Sabora Josip Leko, obojica iz SDP-a, ali ne i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović. Iako je poslednjih desetak godina bilo uobičajeno da na komemoracijama budu i predsednici države, Grabar Kitarović, koja je za predsednicu izabrana nekoliko meseci ranije kao kandidatkinja HDZ-a, u Jasenovac je otišla ranije, nenajavljeno i bez pratnje medija. Javnost je o tome obaveštena tek saopštenjem.

„Sve što se u Hrvatskoj dešava veoma su opasne manifestacije. Ono što najviše brine jeste upravo termin u kom se sve to događa, neposredno pred obeležavanje stradanja u Jasenovcu. Sva ta polemika veoma je neugodna, naprosto tera da se zapitamo zar je moguće da toliko godina od Drugog svetskog rata ljudi u vlastitim glavama nisu sa tim raščistili”, kaže za „Politiku” Đorđe Mikeš, potpredsednik Jevrejske opštine Banjaluka i direktor Jevrejskog kulturnog centra.

Primećuje da dobrim delom sve ono što se danas događa u Hrvatskoj korene vuče delom i od Tuđmanove knjige „Bespuća povijesne zbiljnosti” u kojoj je jasenovačka stratišta nastojao prikazati kao neku „minornu stvar”.

„Sve to zapravo slikovito svedoči o tome da takva hrvatska politika ima duži istorijski kontinuitet”, zaključuje Mikeš. Tuđman je, naime, pisao i o tome da „židovski narod” prema Palestincima „vodi tako okrutnu, genocidnu politiku da je s pravom okrštena kao judeo-nacizam”. Nasuprot tome on piše da u nacističkoj Nemačkoj većina naroda nije znala za za sprovođenje genocida, te da je „čak i za većinu državnih i nacističkih dužnosnika ’konačno rešenje’ židovskog pitanja značilo tek da Židovi moraju napustiti Nemačku”. Zabrinjavajući rast nacionalizma u Hrvatskoj tema je mnogih regionalnih medija, koji su poslednjih meseci kroz konkretne primere ukazivali na to. Samo jedan od svežijih jeste reakcija Ognjena Krausa koji je krajem prošlog meseca rekao da je duboko razočaran izostankom bilo kakvog reagovanja zvaničnih vlasti zbog uzvikivanja ustaškog pozdrava „Za dom spremni” tokom fudbalske utakmice Hrvatska–Izrael u Osijeku. On je tada ocenio da sve to liči na Nemačku 1933. i NDH 1941.

Hrvatski portal „Indeks” preneo je tada da premijer Tihomir Orešković, koji je bio na tribinama, nije zbog toga reagovao, te da je javna televizija ocenila navijanje kao „veličanstveno”, a navijače je pohvalio i selektor Ante Čačić rekavši da su navijači bili „za desetku”. Kraus je i nekoliko dana pre tog rekao da su Jevreji u Hrvatskoj zabrinuti rastom nacionalizma, antisemitizma, ksenofobije, netrpeljivosti, govora mržnje i revitalizacijom i relativizacijom ustaštva.

„Opet marširaju crnokošuljaši. Strašno je videti kako nekoliko hiljada ljudi maršira ulicama glavnog grada Hrvatske i uzvikuje ’Za dom spremni’”, rekao je nedavno Kraus. Protesti su organizovani početkom ove godine u Zagrebu protiv gašenja Z1 TV, na kojoj je novinar Marko Jurič u svojoj emisiji Markov trg izrekao govor mržnje na račun srpskog naroda rekavši kako bi pravoslavnu crkvu na Cvjetnom trgu trebalo obeležiti natpisom „Pazi, oštar četnik u blizini”, što su osudili mnogi i unutar same Hrvatske.

-------------------------------------------------------------------

Zloglasno mesto stvaranja etnički čiste NDH

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Jevreja, Roma, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije NDH. U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Prema podacima Međunarodne komisije za istinu o jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora, u zloglasnom logoru Jasenovac stradalo je 700.000 ljudi, od čega 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista. Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora. Više od polovine žrtava iz kompleksa ustaških logora u Jasenovcu ubijeno je u najvećem stratištu Donja Gradina. Do sada se znaju imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.