Zagovornik vojvođanske republike hoće preko crnogorsko-bošnjačke liste u skupštinu

Novi Sad – Ogrnuta „košuljom“ nacionalnih manjina, crnogorske i bošnjačke, Vojvođanska partija, koja se zalaže za Vojvodinu republiku, pokušaće da na pokrajinskim izborima uđe u Skupštinu APV. Iako VP nije stranka nacionalne manjine, njeni su kadrovi u vrhu izborne liste „Vojvođanska tolerancija“ sa statusom manjinske, iza koje stoji koalicija „Tolerancija“, po sporazumu Crnogorske i Sandžačko raške partije.

Dogovor ovih partija, koji je širi od sporazuma podnetog na uvid pokrajinskoj izbornoj komisiji, pokazuje kako stranke „na mala vrata“ pokušavaju da se domognu mandata koristeći izborni sistem koji manjinskim partijama olakšava da budu predstavljene u parlamentu.

Pri raspodeli mandata, naime, za manjinske izborne liste važi tzv. prirodni prag, a ne cenzus od pet procenata. Tako će prvom kandidatu na listi „Vojvođanske tolerancije“, predsedniku VP Aleksandru Odžiću trebati, prema nekim procenama, oko 8.000 glasova da bi kao poslanik ušao u Skupštinu APV, dok će bilo koja druga lista koja nema status manjinske morati da osvoji više od 50.000 glasova birača da bi postala parlamentarna.

Politikolog Duško Radosavljević iz Novog Sada računa da je takav scenario moguć ukoliko izlaznost birača u Vojvodini bude 60 odsto, što je oko milion od ukupno 1,7 miliona registrovanih glasača.

Radosavljević se slaže s time da u takvoj manjinskoj mimikriji ima zloupotrebe sistema, ali ističe da je i sam izborni sistem „duboko nepravedan“ prema malim, regionalnim strankama.

„Sistem je napravljen za obračun velikih stranaka sa malim, koje su onda počele da zloupotrebljavaju taj sistem. Izvor problema je, dakle, u sistemu“, kaže za „Politiku“ Radosavljević.

Potpredsednik Ljajićevog SDPS-a Meho Omerović, koji je u raspuštenom sazivu Skupštine Srbije predsedavao odboru za ljudska i manjinska prava, podseća da svako ima pravo da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti onako kako želi i da mu tu slobodu garantuje Ustav, ali navodi da mu „nije jasno kako izborne komisije mogu da odrede manjinski status nekoj listi, kada svi vide ono što tamo piše“.

„Na izbornim listama možete da vidite, na primer, ime Petar Petrović koji se predstavlja kao Albanac. Svedoci smo da se pojavilo mali milion stranaka sa ruskim prefiksom, reklo bi se ima više takvih stranaka nego Rusa u Srbiji. Time se karikiraju izborna procedura i ona prava koja proizlaze iz Ustava i zakona ove države“, navodi Omerović za „Politiku“.

On smatra i da bi zato vrlo brzo, već do kraja ove godine, morali da se menjaju izborni zakon i propisi kojima se regulišu manjinska pitanja.

Ako posle 24. aprila uđe u vojvođanski parlament, Aleksandru Odžiću to neće biti prvi put. U Skupštini APV je već bio 2000. godine, tada kao kadar Lige socijaldemokrata Vojvodine, koju je kasnije napustio zbog unutarstranačkih razmirica. Osnovao je Novosadsku partiju, zatim Vojvođansku, sa danas možda najekstremnijim stavovima na autonomaškom spektru. Od politike „republika Vojvodina“, kako kaže, ne odustaje.

„Stavovi VP su jasni i od njih ne odustajemo, iako naš cilj nije moguće preko noći ostvariti. Ali ciljevi naše partije su i suživot, zajedništvo u Vojvodini, multikulturalnost i multikonfesionalnost”, navodi Odžić za „Politiku“

Za njegovu stranku Novi Sad je „glavni grad Vojvodine“, a Beograd „simbol pogubnog centralizma“. Srbija, po rečima Odžića, treba da bude „složena država“ u kojoj bi Vojvodina imala svoju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, imovinu i prihode: „Svakom svoje, to je ono za šta se mi zalažemo.“

To su inače poznati stavovi i LSV-a koji je, po rečima Odžića, na sve načine pokušavao da onemogući proglašenje liste „Vojvođanska tolerancija“. Liga je, istina, uspela da prigovorom izbornoj komisiji spreči proglašenje Odžićeve liste, ali je to rešenje kasnije sudski poništeno. Poslanički kandidat LSV-a Branislav Bogaroški kaže za naš list da je taj prigovor uložio u vezi s ovlašćenjem podnosioca te liste i njenim manjinskim položajem, ali da je sud odlučio tako kako je odlučio, posle čega samo može da zaključi da „u Srbiji, definitivno, treba reformisati izborni sistem“.

--------------------------------------------------------------------

CP: Jedinstvo u različitosti

Šta je podstaklo Crnogorsku partiju na saradnju sa VP, šta ih spaja i dele li stavove o „Vojvodini republici“? Na ta pitanja zastupnik CP Milo Milojko odgovara za „Politiku“ putem imejla, navodeći da CP izlazi sa bošnjačkom Sandžačko-raškom partijom i da nijedna druga stranka nije sa njima u koaliciji: „Našu listu podržavaju i u njoj imaju svoje predstavnike i druge nacionalne zajednice koje žive u Vojvodini, kao i više nevladinih udruženja i istaknutih pojedinaca. Na našoj listi su istaknuti pojedinci i društveno-politički i kulturni pregaoci iz Vojvodine koji pripadaju različitim političkim opcijama, ali svi podržavaju ideju tolerancije i naš izborni moto: ’jedinstvo u različitosti’.“