Koštunica traži izbore 11. maja

Vlada Srbije više nema jedinstvenu politiku po pitanju Kosova i Metohije – rekao je juče premijer Vojislav Koštunica, saopštavajući da je odlučio da sazove sednicu vlade, za 10. mart, sa koje bi predsedniku Republike bio upućen obrazložen predlog odluke o raspuštanju parlamenta i raspisivanju parlamentarnih izbora za 11. maj.

„Vlada koja nema jedinstvenu politiku više ne može da funkcioniše - to je kraj vlade. To znači da moramo da vratimo mandat narodu”, rekao je premijer Koštunica na izuzetno posećenoj, vanrednoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Objasnio je da je najcelishodnije da parlamentarni izbori budu održani u maju, istovremeno sa već zakazanim pokrajinskim i lokalnim izborima.

„Vlada u kojoj se ispolje ovakve suštinske razlike normalno ne može da traje”, rekao je Koštunica, i dodao da ostavku nije podneo zbog toga što bi, s obzirom na zakonske rokove, onda postojala mogućnost da izbori budu održani posle 11. maja.

Koštunica je, međutim, dodao da će ostavku podneti, ukoliko koalicioni partneri na predstojećoj sednici Vlade Srbije ne prihvate raspuštanje parlamenta. „Mogao bih ostavku da podnesem odmah, jedino što bih zbog ovih rokova i cele procedure ostavka značila i da se 30 dana traži neko rešenje, odnosno novi predsednik vlade. Ona bi praktično značila da bi parlamentarni izbori mogli da budu održani 15-20 dana posle 11. maja” – rekao je on, dodajući da mu se čini da je to necelishodno i neracionalno i zato predlaže  ovo rešenje.

Godinama je kako je rekao, u vladi građena jedinstvena politika u odnosu na Kosovo, ali je 17. februara, kada je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i zatim priznata od niza država, to jedinstvo je narušeno.

Jedinstvo vlade u politici prema Kosovu i Metohiji narušeno je različitim stavom koalicionih partnera prema rezoluciji, kojom je trebalo da se precizira odnos Srbije sa EU, a koja se, kako je rekao, suštinski ne razlikuje od niza prethodnih rezolucija, osim što u se u jednom delu precizira da i za Srbiju treba da važe oni isti principi koji važe za svaku državu na zemljinoj kugli, pa i za države koje hoće da pristupe EU - da zemlje moraju da budu poštovane u svojoj celovitosti.

„Sve stranke u Srbiji, bez izuzetka, izrazile su volju da Srbija ide u EU, ali sa jednom razlikom koja proizlazi iz pitanja „kako” - da li sa Kosovom ili bez njega. Ovo je suštinsko pitanje oko koga smo se, dakle,  razišli u vladi. U vladi nije postojala jedinstvena volja da jasno i glasno kažemo da Srbija može nastaviti put u EU samo sa Kosovom”, rekao je Koštunica.

Podsetivši na to da je došlo do preglasavanja u vladi i da koalicioni partneri nisu bili spremni da se jasno i čvrsto nastavi sa politikom koja se zasnivala na dva, jednostavna načela – da je Kosovo Srbija i da Srbija samo sa Kosovom može u EU, on je rekao da „vlada u kojoj se ispolje ovakve suštinske razlike, naravno, ne može da traje”. Zato je odlučio, kako je naveo, da sazove sednicu vlade za sutra i da na njoj bude predlog o izborima za 11. maj.

Koštunica je naglasio da je dalji rad vlade onemogućen zbog nespremnosti svih njenih članova da se EU postavi pitanje koje su granice Srbije za EU, što je pitanje na koje, prema njegovim rečima, do sada nije odgovorio ni evropski komesar za proširenje Oli Ren.

Premijer je istakao da je godinama unazad potvrđena evropska opredeljenost Srbije, ali da se sve promenilo posle 17. februara i nakon što je EU dala „zeleno svetlo” da se pogazi osnivački akt EU, Povelja UN i Rezolucija 1244.

„Demokratska stranka Srbije, Vlada Srbije i stranke koje se zalažu za očuvanje celovitosti Srbije nisu ni u jednom trenutku promenile svoju politiku, već su samo zahtevale da ono načelo koje važi za svaku zemlju važi i za Srbiju”, ukazao je Koštunica.

EU je, prema njegovim rečima, stav promenila posle 17. februara, omogućivši svojim članicama da individualno priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, što je više zemalja EU i učinilo. Uz to, EU je donela odluku o slanju civilne misije na Kosovo po neprihvaćenom Ahtisarijevom planu, „kojim se direktno dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije”, dodao je Koštunica.

 Premijer je, između ostalog, naveo da je svega 28 država do sada priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i ukazao da je Palestinu priznalo 100, a Zapadnu Saharu 70 zemalja, te da to govori „mnogo o čemu se ovde zapravo radi”. To je, kako je naglasio, flagrantno kršenje onoga što je osnova međunarodnog prava i Povelje UN.

Upitan da li, ukoliko Demokratska stranka ne promeni stav o EU i Kosovu, Demokratska stranka Srbije neće sa njom ulaziti u koaliciju, Koštunica je odgovorio da je ta koalicija završena „sa Vladom koje za neki dan više neće biti”.

Izbori će, kako je poručio Koštunica, biti prilika da se to pitanje razjasni.

 ….

Upitan da li je bilo razgovora sa SRS-om o eventualnom učešću te stranke u vladi, s obzirom na iste stavove o poslednjoj rezoluciji, Koštunica je rekao da razgovora nije bilo i izneo stav da ako vlada ne može da funkcioniše po tako važnim pitanjima treba prepustiti narodu da izabere novu vladu i novu skupštinu.

On je rekao i da su DS i najveća opoziciona stranka u Srbiji (SRS) prethodno obavešteni o predlogu da se ide na raspisivanje parlamentarnih izbora.

Odgovarajući na novinarsko pitanje kako će vlada funkcionisati do 11. maja, on je rekao da će vlada raditi po ustavu i zakonu, „naravno sa smanjenim kapacitetima”.

Na pitanje da da li će Srbija ući u period nestabilnosti, koja će se negativno odraziti i na ekonomiju, on je odgovorio da nema razloga za to, jer funkcionišu državne institucije.

Premijer je istakao i da smatra da je rešenje za koje se odlučio „najčistije rešenje”, s obzirom na to da se u vladi nije moglo postići jedinstvo oko ovako krupnog pitanja, a nama je potrebna stabilnost. Pored toga, on je podsetio da vlade u svetu padaju i zbog mnogo manje važnih pitanja.