Sabor se nada da će zaključke sa Krita prihvatiti i četiri odsutne crkve

Trećeg dana zasedanja Svetog i Velikog Sabora na Kritu, potpisan je i prvi zvanični dokument, koji se tiče pravoslavne dijaspore. U njemu se razmatraju problemi organizacije crkve na kontinentima poput Amerike i Australije, imajući u vidu i da veliki broj pravoslavnih vernika živi van svojih država i van teritorija gde su patrijaršije kojima pripadaju.

Prenoseći ovu informaciju, portparol Sabora, arhiepiskop Jov telmisoski objasnio je da su se posle rasprave o crkvenoj autonomiji i načinima njenog sticanja, učesnici zasedanja ponovo vratili na dokument o misiji crkve u savremenom svetu, o kojem se raspravljalo prvog dana Sabora. Ponovo su razmatrani amandmani na ovaj tekst, a usvojena je i primedba Srpske pravoslavne crkve. SPC je zatražila da se dokument o misiji crkve dopuni jevanđeoskom porukom, odnosno da se u odgovoru na savremene probleme sa kojima se svet suočava i koji se stalno menjaju, crkva oslanja na univerzalno, jevanđeosko učenje o Hristosu kao meri čoveka i svih stvari i da iz tog iskustva crpi odgovore na pitanja savremenog sveta.

Jovan Hrisavgis, portparol delegacije Vaseljenske patrijaršije, rekao je juče novinarima da tekst o misiji crkve još nije konačan i da bi on trebalo da bude potpisan danas.

Govoreći o predlozima i amandmanima koji su pristigli na šest dokumenata o kojima će Sabor raspravljati, Hrisavgis je istakao da se dogodila stvar bez presedana u istoriji pravoslavne crkve.

– Ovaj Sabor, kao nijedan događaj u istoriji pravoslavne crkve, dobio je mišljenja, amandmane, predloge, kritike iz svih elemenata crkve – od poglavara i svetih Sinoda svih 14 autokefalnih crkava, do eparhija i parohija. Pa i od monaha koji se mole u tišini na Svetoj Gori. I oni su uputili svoje mišljenje o dokumentima koja se razmatraju na ovom zasedanju i poslali ga vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju, pod čijom je duhovnom jurisdikcijom Atos. Takođe, brojni teolozi, profesori, bogoslovi slali su pre zasedanja mišljenje o temama kojima se ovde bavimo. I to je dobra stvar – rekao je Hrisavgis.

Ni na trećoj konferenciji za medije o toku Sabora, nije izostalo pitanje o pravoslavnim crkvama koje nisu prisutne na Kritu (ruska, bugarska, gruzijska crkva i Antiohijska patrijaršija). Ovog puta, ono se ticalo Bugarske pravoslavne crkve i nezvanične informacije da su poslali patrijarsima okupljenim na Kritu svoj ponovljeni stav da ne žele da učestvuju na Saboru. Hrisavigis rekao je i da nema informaciju o tome.

– Poglavari crkava i arhijereji okupljeni ovde rade uvereni da su oni Sabor, uz puno poštovanje zabrinutosti, kao i dilema druge četiri crkve. Svi arhijereji koji su na Kritu, više ne postavljaju pitanje njihovog odsustva i nadaju se da će druge, odsutne crkve prihvatiti zaključke koje budu usvojili. Želeli bismo da su svi danas ovde, ali to nije slučaj i mi smo krenuli dalje – rekao je Jovan Hrisavigis.

„Katehon“: Britanske i američke obaveštajne službe utiču na odluke Sabora

Moskovski analitički centar „Katehon“, pozivajući se na svoje izvore, objavio je da američke i britanske obaveštajne službe pokušavaju da utiču na odluke Sabora na Kritu. Prema tim navodima, oni koriste agente koji imaju uticaja na Carigradsku patrijaršiju sa ciljem da podriju autoritet Ruske pravoslavne crkve, promovišu ekumenske trendove i crkveno „novačenje“ koji slabe pravoslavlje. – Jedna od ključnih figura u tome je Aleksandar Karlucos, član upravnog odbora Sabora. Druga važna ličnost, koja je odgovorna za vezu između kritskog Sabora i američkih obaveštajnih službi je Aleks Rondos. On je Specijalni predstavnik EU za Rog Afrike, blisko povezan sa hijerarhijom Carigradske patrijaršije, obaveštajnim službama Sjedinjenih država i Velike Britanije i globalističkim NVO – piše u tekstu objavljenom na sajtu „Katehona“. U njemu se navodi i da je Rondos bio vođa „obojenih revolucija“, da je pomogao osnivanje NVO „Kanvas“ u Beogradu, i da je podržavao ideju davanja nezavisnosti Kosovu.

„Katehon“ je ruska „tink-tenk“ organizacija. Kako se može pročitati na njihovom sajtu, članovi njihovog nadzornog odbora su Konstantin Malofejev (predsedavajući), osnivač Dobrotvornog fonda Svetog Vasilija Velikog, ekonomista i akademik Sergej Glazjev, general-potpukovnik Leonid Petrovič Rešetnjikov, direktor Ruskog instituta za strategijske studije, general-potpukovnik Aleksandar Makarov, profesor Moskovskog fakulteta za arhitekturu, Andrej Klimov,član Saveta Ruske federacije, Zurab Čavčavadze, direktor gimnazije Vasilije Veliki i filozof Aleksandar Dugin.

R. D.