Hoće li Bler odgovarati za ratne zločine

Protiv Džeremija Korbina, levičarskog lidera Laburističke stranke, umalo nije izvršen unutarstranački puč sličan onom koji je pre mesec dana izveden protiv predsednice Brazila Dilme Rusef. Razlog što su laburistički parlamentarni poslanici protiv svog šefa jeste – Irak. Po jednoj teoriji, koju juče i prekjuče prenose svi mediji, laburistički parlamentarci pribojavaju se šta bi sve mogao da kaže Džeremi Korbin protiv nekadašnjeg premijera Tonija Blera, koga je oduvek podržavala stara poslanička laburistička garda.

Danas napokon izlazi izveštaj Čilkotove komisije o britanskom učešću u ratu protiv Iraka, dvanaest godina pošto su tu zemlju napale SAD i Velika Britanija izgovarajući se lažnim izveštajima da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje. Rat je poveden pod vođstvom Džordža Buša i njegovog „poslušnika” Tonija Blera, bez rezolucije UN, a u njemu je stradalo 179 britanskih vojnika i nekoliko hiljada Amerikanaca, dok se broj iračkih civilnih žrtava meri stotinama hiljada. Posledice ovog nepotrebnog rata i haosa koji je nastao na Bliskom istoku osećaju se danas više nego ikada. Pa ipak niko do sada nije odgovarao, a male su šanse da će Toniju Bleru ili Džordžu Bušu faliti dlaka sa glave, ma šta da je utvrđeno u obimnom izveštaju koji se sastavlja još od 2009. godine, a sastoji se od dvanaest tomova i ima 2,6 miliona reči.

Gordon Braun je nasledivši Tonija Blera (2007) osnovao komisiju za ispitivanje okolnosti grešaka i posledica tog rata. Izabrao je ser Džona Čilkota da nadgleda petočlanu komisiju čiji je jedan član, istoričar, nedavno preminuo. U fokusu ovog štiva biće, kako se očekuje, greške i propusti obaveštajnih službi, oslanjanje analitičara na nepouzdane izvore informacija i (zlo)upotreba ovih podataka kako bi se stvorio motiv za otpočinjanje rata. Oni koji budu imali dovoljno strpljenja moći će, kažu upućeni, da pročitaju kako je izvedena vojna intervencija i zašto nije napravljen nikakav plan za vreme posle invazije.

Iako su mnoga nepočinstva u ovom ratu već dobro poznata, bar dvojici političara, van londonske političke elite, neće biti teško da zagreju stolicu i dobro pročitaju neke od detalja – a pre svega one koji ukazuju na odgovornost tadašnjeg premijera Tonija Blera za besmisleni rat u koji je uvukao Britance. Aleks Salmond, bivši premijer Škotske, i Džeremi Korbin, na čelu najveće opozicione Laburističke stranke, traže da se Toni Bler izvede pred sud ukoliko se u ovom izveštaju, koji je po obimu veći od sabranih dela o Hariju Poteru, utvrdi da je u rat krenuo samo zato što je hteo da posluša Džordža Buša, i da je time uništio mnoge britanske porodice, učestvovao u ubijanju iračkih civila i prouzrokovao fatalne posledice u svojoj zemlji i u svetu.

U autorskom tekstu škotskog političara koji je predvodio kampanju za škotsku nezavisnost pred referendum 2014, Salmond izražava nadu da će izveštaj pružiti šansu Korbinu da pokaže razliku između njega i bivšeg laburističkog premijera (Tonija Blera) koji je uveo svoju zemlju i svet u katastrofu. Pre nego što je postao predsednik laburista, Korbin je trideset godina bio poslanik i glasao uvek protiv vojnih intervencija i ratova, iako su njegove partijske kolege odobravale ratne britanske avanture.

Škotska, posle „bregzita”, neće dopustiti da je Britanija izvuče iz Evropske unije jer je glasala za ostanak u EU. Pominje se da će novi referendum o škotskoj nezavisnosti uskoro biti ponovo zakazan.

Kao jedan od najuticajnijih škotskih političara, Salmond takođe upozorava da bi Bleru moralo da se sudi. Jer ako se političar (Toni Bler) izvuče bez ikakvih posledica, za to što je prevario i vladu i parlament i lagao ih oko oružja za masovno uništenje, „onda britanski politički život ostaje bez ijednog standarda ili moralnog kodeksa”. Nema nade da će se ubuduće sprečiti neki novi sličan besmisleni rat, dodaje Salmond.

U međuvremenu porodice britanskih žrtava optužuju Blera da je okrvavio ruke i pribojavaju se da će i ovaj izveštaj biti samo zamajavanje i kupovina vremena. Laburistički parlamentarci strahuju međutim od Korbinove reakcije, jer bi sa Blerom mogli i oni da budu pozvani na odgovornost.

Sve se to dešava pomalo iza scene, jer na glavnoj pozornici je „bregzit”. Stožeri pobedničke „bregzit” opcije ne znaju šta će sa  svojom pobedom. Posle povlačenja Borisa Džonsona iz trke za mesto lidera konzervativaca, Najdžel Faraž, lider antievropske stranke UKIP, takođe je dao ostavku na svoje mesto u stranci. Šta se to dešava sa Britanijom i njenim političarima, kad ne žele da preuzmu odgovornost ni za pobedu, a kamoli za poraz. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker juče je s pravom Faraža i Džonsona nazvao „žalosnim herojima“.

Umesto da razviju plan, oni napuštaju brod, čulo se u Briselu kad se govorilo o bregzitovcima. A liberalni evropski poslanik Gi Verhofstad usudio se čak da Faraža i Džonsona direktno uporedi sa „pacovima”.

Da je mirnije vreme, današnji izveštaj Čilkotove komisije bio bi proglašen najdramatičnijim političkim događajem u godini. Ovako, posle „bregzita”, nema više ništa što bi moglo da dovede do istorijskog preokreta, ili da unese dodatnu dramatiku u traumatizovanu ostrvsku zemlju koja ne zna gde se nalazi.