Sećanje – Ivan V. Lalić, dvadeset godina kasnije

22. 07. 2016. 18:35

(Из личне архиве)

Za četiri dana navršiće se dvadeset godina od smrti Ivana V. Lalića (6. jun 1931 – 27. jul 1996).

Osećanje da je otišao iznenada i prerano, u deceniji u kojoj je objavio svoje dve najznačajnije knjige, Pismo (1992) i Četiri kanona (1996), za koje niko nije mogao da pretpostavi da su njegove završne, još nije oslabilo.

Posle ovih knjiga bilo je jasno da je srpska književnost dobila velikog pesnika, za kojeg je sa puno prava moglo da se kaže da je moderni klasik.

Usredsređen na najbitnija pitanja poezije, njene forme i pesničke višeznačnosti, na biranje sopstvenih prethodnika  i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom, odnosno na izgrađivanje složene pesničke organizacije, sa složenom i dubokom slikom sveta koja se njome uspostavlja, a izuzetni poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe, tradicija i modernost, pesnička slika i smisao, prijemčivost i neprozirnost, pevanje poetike i slutnja tamnih i nedokučivih prostora ljudskog postojanja.

Aleksandar Jovanović

 

ŽENE U VELIKOM RATU

Zaboravljene u istoriji, nestale u porodičnom sećanju

Mučeništvo albanske golgote i herojsko sećanje na pobede nisu dozvolili individualnim ženskim sećanjima, čak i kada su ona vezana za herojske akte, za priče o opstanku, o samoodržanju i solidarnosti ili za trpljenje i mučeništvo, da se pretoče u kolektivno sećanje

Žene pomažu u transportu topova (Foto Istorijski muzej Srbije)

„Znam mnogo priča – o dedovima... Ali o baki ili prabaki – ostala je sama, teško je živela...“ „Kako se zvala?“  

Duga pauza: „Pitaću baku/mamu kako joj se zvala mama...“

Tako je odgovorila jedna od sagovornica istraživanja na temu porodičnog sećanja na žene u Prvom svetskom ratu, koje je obuhvatilo 50 porodica iz različitih delova Srbije i regiona, iz gradskih i seoskih domaćinstva.

Istraživanje koje su sproveli studenti Fakulteta dramskih umetnosti u sklopu predmeta Mediji masovnih komunikacija (medijatizacija sećanja: obeležavanje Prvog svetskog rata) rađeno je metodom intervjua (usmena istorija) zasnovanog na video-svedočenju.

Suština svedočenja bila je vezana za priče, odnosno za njihovo odsustvo u opštoj kulturi porodičnog sećanja u Srbiji.

Milena Dragićević Šešić

 

70. POZORIŠNI FESTIVAL U AVINjONU

U senci sukoba

Iskorak: „2666” Žilijena Goslena

Žilijen Goslen, Anđelika Lidel i Ivo van Hove predstavili su tri majstorska pozorišna komada čija je centralna tema – zlo

Nije nimalo teško naći primere nasilja u svetu.

Tokom festivala u Avinjonu, koji se održava u francuskoj Provansi od 6. do 24. jula, desio se najnoviji od tri krvava atentata u Francuskoj počev od januara 2015.

Ovaj put se zbio u Nici, sa više od osamdeset mrtvih koje je usmrtio vozač kamiona kada se zaleteo u masu koja se okupila na šetalištu povodom nacionalnog praznika 14. jula.

Ali nasilje nije oličeno samo ubistvu već i saučesništvu, poricanju, egzodusu, ekonomskim interesima i odnosu snaga.

Troje evropskih reditelja majstorski su preneli te različite verzije zla u pozorište.

Specijalno za „Politiku” Visens Bataja, novinar

 

FESTIVAL EVROPSKOG FILMA  PALIĆ

Svetovi nade Ulriha Sajdla

U srcu trilogije Raj nalaze se problemi savremenog čoveka u potrazi za nikad dosegnutom srećom u potrošnji uživanja i kreiranju idealne slike o sebi

„Raj: vera” (Foto Festival Palić)

Retrospektiva filmova austrijskog reditelja Ulriha Sajdla na Paliću 2016 (od 16. do 22. jula),  obuhvatila je najveći deo njegovog filmskog opusa.

Sajdl je bio gost festivala i jedan od dva dobitnika ovogodišnje nagrade Aleksandar Lifka za izuzetan doprinos evropskom filmu. Domaći dobitnik ove važne nagrade je reditelj Slobodan Šijan.

„Oni koji misle da prezirem ljude uopšte me ne razumeju”, rekao je Sajdl u intervjuu britanskom Gardijanu povodom filma Raj: ljubav (2012). U načinu na koji koristi komediju kao socijalni komentar, Sajdl je sličan Kenu Louču, dok je u shvatanju usamljenosti i nasilja i kritici ideologije „savršenog tela” blizak radu svog sunarodnika Mihaela Hanekea.

Ivana Kronja

 

Dnevnik o gušterači

Peter Esterhazi, veliki mađarski pisac i jedan od najvažnijih savremenih evropskih pisaca, umro je 14. jula u Budimpešti. Od prošlog leta, kada je saznao za tešku bolest, lečio se od raka pankreasa.

Pre samo mesec dana Esterhazi je završio i predao mađarskom izdavaču svoj novi roman Dnevnik o gušterači, svedočeći još jednom, na vlastitom primeru, da su dobre knjige „naša poslednja nada“.

Arpad Vicko, Esterhazijev najposvećeniji prevodioc na srpski jezik preveo je za čitaoce „Politike” odlomke iz ovog romana koji još nije objavljen na srpskom jeziku.

Peter Esterhazi